Uslovni otpust
Član 46.
(1) Osuđenog koji je izdržao dve trećine kazne zatvora sud će uslovno otpustiti sa izdržavanja kazne, ako se u toku izdržavanja kazne tako popravio da se može sa osnovom očekivati da će se na slobodi dobro vladati, a naročito da do isteka vremena za koje je izrečena kazna ne učini novo krivično delo. Pri oceni da li će se osuđeni uslovno otpustiti uzeće se u obzir njegovo vladanje za vreme izdržavanja kazne, izvršavanje radnih obaveza, s obzirom na njegovu radnu sposobnost, kao i druge okolnosti koje ukazuju da osuđeni dok traje uslovni otpust neće izvršiti novo krivično delo. Ne može se uslovno otpustiti osuđeni koji je tokom izdržavanja kazne dva puta kažnjavan za teže disciplinske prestupe i kome su oduzete dodeljene pogodnosti.
(2) Ukoliko ispunjava uslove iz stava 1. ovog člana, sud može uslovno otpustiti osuđenog:
– koji izdržava kaznu zatvora od 30 do 40 godina;
– koji je osuđen za krivična dela protiv čovečnosti i drugih dobara zaštićenih međunarodnim pravom (čl. 370. do 393a), krivična dela protiv polne slobode (čl. 178. do 185b), krivično delo nasilje u porodici (član 194. st. 2. do 4), krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga (član 246. stav 4), krivična dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Republike Srbije (čl. 305. do 321), krivično delo primanje mita (član 367) i krivično delo davanje mita (član 368);
– koji je osuđen od strane nadležnih sudova, odnosno njihovih posebnih odeljenja, u postupcima vođenim u skladu sa nadležnošću određenom Zakonom o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, korupcije i drugih teških krivičnih dela;
– koji je više od tri puta pravnosnažno osuđen na kaznu zatvora, a nije izvršeno brisanje ili ne postoje uslovi za brisanje neke od osuda.
(3) Sud može u odluci o uslovnom otpustu odrediti da je osuđeni dužan da ispuni neku od obaveza iz člana 73. ovog zakonika, kao i neku drugu obavezu predviđenu krivičnopravnim odredbama.
(4) U slučaju iz st. 1. i 2. ovog člana, ako uslovni otpust ne bude opozvan, smatra se da je osuđeni izdržao kaznu.
Opozivanje uslovnog otpusta
Član 47.
(1) Sud će opozvati uslovni otpust ako osuđeni, dok je na uslovnom otpustu, učini jedno ili više krivičnih dela za koja je izrečena kazna zatvora preko jedne godine.
(2) Sud može opozvati uslovni otpust, ako uslovno otpušteni učini jedno ili više krivičnih dela za koja je izrečena kazna zatvora do jedne godine, odnosno ne ispuni neku od obaveza koje mu je sud odredio u skladu sa članom 46. stav 3. ovog zakonika. Pri oceni da li će opozvati uslovni otpust sud će naročito uzeti u obzir srodnost učinjenih krivičnih dela, pobude iz kojih su učinjena i druge okolnosti koje ukazuju na opravdanost opozivanja uslovnog otpusta.
(3) Odredbe st. 1. i 2. ovog člana primenjivaće se i kad se uslovno otpuštenom sudi za krivično delo koje je učinio pre nego što je uslovno otpušten.
(4) Kad sud opozove uslovni otpust izreći će kaznu primenom odredaba čl. 60. i 62. stav 2. ovog zakonika, uzimajući ranije izrečenu kaznu kao već utvrđenu. Deo kazne koji je osuđeni izdržao po ranijoj osudi uračunava se u novu kaznu, a vreme provedeno na uslovnom otpustu ne uračunava se.
(5) Ako uslovno otpušteni bude osuđen na kaznu zatvora do jedne godine, a sud ne opozove uslovni otpust, produžava se uslovni otpust za vreme koje je osuđeni proveo na izdržavanju te kazne zatvora.
(6) U slučaju iz st. 1. do 3. ovog člana uslovni otpust se može opozvati najkasnije u roku od dve godine od dana kad je uslovni otpust istekao.
Pojam i vrste uslovnog otpusta
Uslovno otpuštanje ili uslovni otpust, podrazumeva otpuštanje na slobodu, ukoliko su ispunjeni predviđeni uslovi, osuđenika koji je izdržao deo kazne u kazneno-popravnom zavodu, pre nego što je izdržao kaznu u punom trajanju, pod uslovom da do isteka vremena za koje je izrečena kazna ne izvrši novo krivično delo.
Uslovni otpust kao primarni cilj ima rehabilitaciju i reintegraciju osuđenih lica. Osim toga uslovni otpust bitno rasterećuje kapacitete zatvora.
Postoje obavezni, fakultativni i automatski uslovni otpust.
Automatski uslovni otpust se najređe primenjuje ( u našem zakonu nije u primeni automatski uslovni otpust) zato što izvesnost datuma otpuštanja kod nekih osuđenika smanjuje motivaciju za učešće u rehabilitacionim programima i za dobro vladanje, zbog čega sudovi najčeće izriču duže kazne zatvora.
U našem zakonu Zakon o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika („Sl. glasnik RS“, br. 94/2016), koji se primenjuje od 01.06.2017. godine regulisan je uslovni otpust kao:
1. obavezni – osuđenog koji je izdržao dve trećine kazne zatvora sud će uslovno otpustiti sa izdržavanja kazne, ako se u toku izdržavanja kazne tako popravio da se može sa osnovom očekivati da će se na slobodi dobro vladati, a naročito da do isteka vremena za koje je izrečena kazna ne učini novo krivično delo. Pri oceni da li će se osuđeni uslovno otpustiti uzeće se u obzir njegovo vladanje za vreme izdržavanja kazne, izvršavanje radnih obaveza, s obzirom na njegovu radnu sposobnost, kao i druge okolnosti koje ukazuju da osuđeni dok traje uslovni otpust neće izvršiti novo krivično delo. Ne može se uslovno otpustiti osuđeni koji je tokom izdržavanja kazne dva puta kažnjavan za teže disciplinske prestupe i kome su oduzete dodeljene pogodnosti, i
2. fakultativni – ukoliko ispunjava uslove iz stava 1. ovog člana, sud može uslovno otpustiti osuđenog:
– koji izdržava kaznu zatvora od 30 do 40 godina;
– koji je osuđen za krivična dela protiv čovečnosti i drugih dobara zaštićenih međunarodnim pravom (čl. 370. do 393a), krivična dela protiv polne slobode (čl. 178. do 185b), krivično delo nasilje u porodici (član 194. st. 2. do 4), krivično delo neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga (član 246. stav 4), krivična dela protiv ustavnog uređenja i bezbednosti Republike Srbije (čl. 305. do 321), krivično delo primanje mita (član 367) i krivično delo davanje mita (član 368);
– koji je osuđen od strane nadležnih sudova, odnosno njihovih posebnih odeljenja, u postupcima vođenim u skladu sa nadležnošću određenom Zakonom o organizaciji i nadležnosti državnih organa u suzbijanju organizovanog kriminala, korupcije i drugih teških krivičnih dela;
– koji je više od tri puta pravnosnažno osuđen na (brisano – „bezuslovnu“) kaznu zatvora, a nije izvršeno brisanje ili ne postoje uslovi za brisanje neke od osuda.
Uslovno otpuštanje po definiciji podrazumeva ispunjenost određenih uslova. U našem pravu to je protok dve trećine izdržane kazne I dobro vladanje osuđenika I to tako da se sa osnovom može očekivati da osuđeni neće izvršiti novo krivično delo dok traje uslovni otpust.
Uslovni otpust u pravu Republike Srbije – razmatranje
Uslovni otpust u našem pravu u suštini predstavlja modifikaciju izrečene kazne, korektiv pravosnažne odluke o kazni.
Sud će osuđenog koji je izdržao dve trećine kazne uslovno otpustiti, ako se u toku njenog izdržavanja popravio da se može sa osnovom očekivati da će se na slobodi dobro vladati, a naročito ako do isteka vremena za koje je izrečena kazna ne učini novo krivično delo
U poređenju sa evropskim zemljama (pa i bivšom SFRJ) procenat uslovno otpuštenih u našoj zemlji znatno je niži. Prema raspoloživim podacima, u zapadnim evropskim državama i do 70 odsto zatvorenika izlazi ranije na slobodu, a u Srbiji oko 20 odsto. Stručnjaci smatraju da nam ovo može biti jedna od prepreka pri ulasku u EU i da moramo povećati taj procenat.
Kada je reč o krivičnim predmetima, sudska praksa u našoj zemlji je takva da postoji potpuna pravna nepredvidivost u bilo čemu. Nisu usaglašeni ni stavovi same sudske prakse. Isti sudovi ponekad donose kontradiktorne odluke.
Uslovni otpust u mnogim zemljama stekao je popularnost kao sredstvo koje motiviše osuđenika na dobro ponašanje. Osuđenika ni u jednoj zemlji ne puštaju na uslovnu slobodu po automatizmu.
Uvek neko donosi odluku. Problem kod nas je u tome što sudsko veće često nema usaglašene stavove.
Nedostaci
Glavni nedostatak se ogleda u slaboj primeni instituta uslovnog otpusta i po tom pitanju trebalo bi da se zakon sprovodi u što većoj meri.
Sudovi su veoma škrti u pogledu davanja uslovnog otpusta, ponekad sud daje trivijalne razloge poput tvrdnje da se odbija molba za uslovni otpust, jer osuđenik nije napredovao do najvišeg mogućeg stepena u tretmanu A1 (iako ima A2 koji podrazumeva sve pogodnosti i proširena prava u zavodu i van zavoda), mada nigde u zakonu ne postoji takav osnov za odbijanje.
Prihvatanjem stava da je uslovni otpust pravo, a ne predmet diskrecionih ocena, sistem uslovnog otpuštanja dobija u ozbiljnosti i pravnoj sigurnosti, penitencijarna praksa u sadržini, dok će za osuđenike to značiti veću motivacionu snagu.
Drugi nedostatak je što institut uslovnog otpusta nije obavezan za primarno osuđena lica u slučaju da su pravosnažno osuđena više od tri puta.
Primarno osuđena lica su ona lica koja se prvi put nalaze na izdržavanju kazne zatvora.
Prvi put osuđivana lica.
Međutim, šta ukoliko su ta lica imala krivične postupke u toku, a koji se nisu okončali pre izricanja prve kazne?
U tom slučaju lice započne izdržavanje kazne kao primarno osuđeno lice, ali u međuvremenu bude osuđeno i za ostala krivična dela. Šta se dešava u tom slučaju?
Ukoliko ima više od tri pravosnažne presude gubi pravo na amnestiju i uslovni otpust više nije obavezan, več fakultativan, i to bez obzira što se to lice prvi put nalazi na izdržavanju zatvorske kazne.
Naše zakonodavstvo po tom pitanju nije pravilo razlike između onih koji su prvi put u zatvoru bez obzira na broj presuda, i onih koji su više puta bili na izdržavanju kazne.
Naše zakonodavstvo poznaje samo jednom osuđivan ili više puta osuđivan.
Merilo je broj pravosnažnih presuda , a ne broj koliko puta je neko bio u ustanovi za izvršenje krivičnih sankcija.
Zakonodavac u ovom primeru uzima pojam povratnika u kriminološkom smislu, gde je po definiciji povratnik ono lice koje je izvršilo više krivičnih dela nezavisno od postojanja sudske odluke između izvršenih krivičnih dela, dok je u penološkom značenju povratnik osoba koja je ponovila krivično delo nakon izlaska iz neke od ustanova za izvršenje krivičnih sankcija.
Što je prilično za zamerku, jer radi se o instituciji uslovnog otpusta koje je regulisano Krivičnim zakonom i Zakonom o izvršenju krivičnih sankcija, što spada u penološki domen.
Polazeći od tog da uslovno otpuštanje posmatramo „kao naknadno odmeravanje kazne (tim pre što okolnosti koje nadležni organ uzima u obzir i te kako liče na one koje imaju uticaj na odmeravanje kazne), onda je neosnovano, nepravedno i protivzakonito praviti diskriminaciju i primeniti strožije mere prema primarnim osuđenicima, odnosno onim licima koja imaju više presuda, ali su prvi put na izdržavanju kazne ili još nisu stupila na istu (realni sticaj), i onih koji su više puta osuđeni i koji su više puta bili na izdržavanju kazne zatvora (povrat), jer u srpskom zakonodavstvu prilikom odmeravanja kazne kao otežavajuća okolnost može se uzeti samo povrat, ne i sticaj.
Pre nešto više od pet godina u Srbiji su zakonom ublaženi uslovi da osuđenik bude pušten na slobodu pre isteka kazne i nakon toga se procenat uslovno puštenih povećao. Međutim, smatram da se uslovni otpust u Srbiji i dalje ne primenjuje dovoljno.
U Ministarstvu pravde kažu da radna grupa ministarstva za izmenu Krivičnog zakonika („Sl. glasnik RS“, br. 85/2005, 88/2005 – ispr., 107/2005 – ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013, 108/2014 i 94/2016), koja je u stalnom zasedanju i radi na izmenama i dopunama tog akta, trenutno ne razmatra promenu članova koji se odnose na uslovni otpust. Dodaju da je taj akt u Krivičnom zakoniku regulisan članovima 46 i 47.
Propisano je, pored ostalog, da će sud osuđenog koji je izdržao dve trećine uslovno otpustiti sa izdržavanja kazne ako se u toku njenog izdržavanja popravio da se može sa osnovom očekivati da će se na slobodi dobro vladati, a naročito ako do isteka vremena za koje je izrečena kazna ne učini novo krivično delo.
Pri oceni da li će osuđenik biti uslovno otpušten uzima se u obzir vladanje za vreme izdržavanja kazne, izvršavanje radnih obaveza, kao i druge okolnosti koje ukazuju da osuđeni dok traje uslovni otpust neće izvršiti novo krivično delo. Krivični zakonik propisuje i da se ne može uslovno otpustiti osuđeni koji je tokom izdržavanja kazne dva puta kažnjavan za teže disciplinske prestupe i kome su oduzete dodeljene pogodnosti.
Pravo na uslovnu slobodu imaju i svi naši državljani koji robijaju po kazamatima širom sveta. Prema nezvaničnim saznanjima broj lica koja trenutno izdržavaju kaznu u inostranstvu iznosi više od hiljadu.
U zatvorima u Srbiji boravi u proseku oko 10.500 osuđenika i pritvorenika godišnje, a oko 1.200 njih sud pusti na uslovnu slobodu.
Na primer, broj osuđenih lica koje je sud uslovno otpustio u 2018. godini je – 1.445 osuđenika, 2019. godine – 1.289 osuđenika, a 2020. godine – 1.304 osuđenika.
Što se tiče osuđenih za ratne zločine, Viši sud u Beogradu je u poslednje tri godine usvojio 18 molbi za uslovni otpust.
Kao što sam napomenuo, u članu 46 Krivičnog zakonika, između ostalog, navodi se da će sud uslovno otpustiti osuđenog koji je izdržao dve trećine kazne ako se u toku izdržavanja kazne “tako popravio da se može sa osnovom očekivati da će se na slobodi dobro vladati, a naročito da do isteka vremena za koje je izrečena kazna ne učini novo krivično delo”.
Tako se vrlo često upravnici zatvora daju procenu da li neko treba da bude pušten na uslovnu slobodu, pa na osnovu te procene o uslovnom otpustu odlučuje prvostepeni sud. To je zgodno za manipulaciju i korupciju. Kod nas se ta mera restriktivno koristi. Na primer, osuđenik dobije uslovni otpust mesec dana pred kraj izvršenja krivične sankcije.
Zakon je predvideo u kojim slučajevima se uslovni otpust ne može primeniti, tj. koji osuđenici ne mogu da „konkurišu“ tj. da predaju molbu za uslovljavanje preostalog dela kazne (osim izdržane dve trećine kazne, da tokom izdržavanja iste nisu dva puta disciplinski kažnjavani za teže disciplinske prestupe i da im nisu oduzete dodeljene pogodnosti). Sud ne može uslovno da otpusti osuđeno lice za krivična dela: teško ubistvo, silovanje, obljuba nad nemoćnim licem, obljuba sa detetom i obljuba zloupotrebom položaja. Sud će uslovni otpust da opozove ukoliko osuđeni dok je na uslovnom otpustu učini jedno ili više krivičnih dela za koje je predviđena kazna zatvora duža od godinu dana.
Zaključno razmatranje
Potrebno je više izricati i alternativne sankcije, kako zbog prenaseljenosti zatvora, tako i zbog mogućnosti „kriminalne infekcije“ i zlostavljanja pojedinih kategorija osuđenika od strane neformalnih grupa ili drugih osuđenih koji su počinili teška krivična dela sa elementima nasilja.
Izvršenje kazne kućnog zatvora, sa ili bez primene mere elektronskog nadzora, omogućilo bi da lica koja su osuđena na kraće zatvorske kazne ne dolaze u kontakt sa zatvorskom sredinom, koja je sama po sebi dovoljno frustrirajuća, a ni sa kriminalnim strukturama ličnosti koje su prosto profilisane da stalno vrše krivična dela. Time bi se sprečilo da se u istom paviljonu ili čak spavaoni nađu lica osuđena zbog kriv. dela krađe i lica koja su počinila silovanje ili ubistvo ili da se utiče na osuđenog koji je prvi put u zatvoru da prihvati neke norme ponašanja koje nisu društveno prihvaćene.
U srpskim zatvorima je 24 odsto osuđenih zbog droge, 25 odsto zbog kradje, 10 odsto zbog ubistva. Kako je pokazao izveštaj Saveta Evrope, u Srbiji je 17 odsto zatvorenika služilo kaznu manju od godinu dana, 27 odsto od godinu do tri, 23 odsto od tri do pet godina i 19 odsto od pet do deset godina.
Zanimljivo je da je zatvor u Sremskoj Mitrovici prva kazneno-popravna ustanova u Srbiji koja je u septembru 2018. uvela video saslušanje osuđenog na ročištima za uslovni otpust i to sa Osnovnim sudom u Sremskoj Mitrovici, a nedavno i sa Višim sudom u Novom Sadu. Tokom ročišta, osuđeno lice se nalazi u posebno tehnički opremljenoj prostoriji, a sudije u neposrednoj komunikaciji mogu da mu postave pitanja koja su relevantna za odluku o uslovnom otpustu.
U svetu više od 10 miliona zatvorenika
Zaključno sa 31. januarom 2020. godine, u 51 zatvoru u 48 članica Saveta Evrope bilo je 1,5 miliona zatvorenika, najviše je u Rusiji, više od pola miliona, a potom u Turskoj skoro 300.000.
U svetu je, prema dostupnim podacima, nešto više od 10 miliona zatvorenika, od čega je više od dva miliona u SAD.
Advokat Zoran J. Minić
lawofficeminic@gmail.com