Државина и поступак заштите државине

За разлику од права својине, државина је фактичка власт на ствари, независно од тога да ли се врши на основу субјективног права или без правног основа и независно од тога да ли држалац верује да је овлашћен да врши ту фактичку власт.

Појам државине је регулисан Законом о основама својинскоправних односа. Одредбе чл.70-81. Закона о основама својинскоправних односа (“Сл. лист СФРЈ”, бр. 6/80 и 36/90, “Сл. лист СРЈ”, бр. 29/96 и “Сл. гласник РС”, бр. 115/2005 – др. закон) одређене је појам државине, као и све друго битно за државину.

Према наведеним одредбама:

Државину ствари има свако лице које непосредно врши фактичку власт на ствари (непосредна државина).

Државину ствари има и лице које фактичку власт на ствари врши преко другог лица, коме је по основу плодоуживања, уговора о коришћењу стана, закупа, чувања, послуге или другог правног посла дало ствар у непосредну државину (посредна државина).

Државину права стварне службености има лице које фактички користи непокретност другог лица у обиму који одговара садржини те службености.

Више лица могу имати државину ствари или права (судржавина).

Лице које по основу радног или сличног односа, или у домаћинству врши фактичку власт на ствари за друго лице, а дужно је да поступа по упутствима овог другог лица, нема државину.

Државина је законита ако се заснива на пуноважном правном основу који је потребан за стицање права својине и ако није прибављена силом, преваром или злоупотребом поверења.

Државина је савесна ако држалац не зна или не може знати да ствар коју држи није његова.

Савесност државине се претпоставља.

Наследник постаје држалац у тренутку отварања наслеђа, без обзира на то када је стекао фактичку власт на ствари.

Државина се губи када држалац престане да врши фактичку власт на ствари.

Државина се не губи ако је држалац привремено спречен да врши фактичку власт независно од своје воље.

Сваки држалац ствари и права (члан 70) има право на заштиту од узнемиравања или одузимања државине (сметање државине).

Држалац има право на самопомоћ против онога ко га неовлашћено узнемирава у државини или му ју је одузео, под условом да је опасност непосредна, да је самопомоћ нужна и да начин њеног вршења одговара приликама у којима постоји опасност.

Судска заштита од узнемиравања, односно одузимања државине може се тражити у року од 30 дана од дана сазнања за сметање и учиниоца, а најкасније у року од годину дана од насталог сметања (спор због сметања државине).

Суд пружа заштиту према последњем стању државине и насталом сметању, при чему није од утицаја право на државину, правни основ државине и савесност држаоца.

И држалац који је државину стекао силом, потајно или злоупотребом поверења има право на заштиту, осим према лицу од кога је на такав начин дошао до државине, ако од насталог сметања нису протекли рокови из члана 77. овог закона.

Одлуком о захтеву за заштиту од сметања државине одређују се забрана даљег узнемиравања државине под претњом новчане казне, односно враћања одузете државине, као и друге мере потребне за заштиту од даљег сметања.

Судржалац ужива заштиту по одредби члана 75. овог закона у односу на трећа лица, као и у међусобним односима са другим судржаоцима, ако један од њих онемогућава другога у дотадашњем начину вршења физичке власти на ствари која је у њиховој државини.

Независно од спора због сметања државине (члан 77) може се тражити судска заштита државине по основу права на државину.

Државина и судржавина (државина коју имају више лице) могу бити државина ствари и државина права, могу бити посредна и непосредна, законита и незаконита, савесна, несавесна и манљива, као и државина покретних и државина непокретних ствари.

Непосредна државина је државину ствари коју има свако лице које непосредно врши фактичку власт на ствари. Посредну државину ствари има и лице које фактичку власт на ствари врши преко другог лица, коме је по основу плодоуживања, уговора о коришћењу стана, закупа, чувања, послуге или другог правног посла дало ствар у непосредну државину.

Државину права стварне службености има лице које фактички користи непокретност другог лица у обиму који одговара садржини те службености.

Државина је законита ако се заснива на пуноважном правном основу који је потребан за стицање права својине и ако није прибављена силом, преваром или злоупотребом поверења, односно ако није манљива (додао П.У.).

Државина је савесна ако држалац не зна или не може знати да ствар коју држи није његова., али се савесност државине претпоставља. Претпостављена савесност значи да страна која покушава да докаже да је држалац несавесан мора то и да докаже. Тзв. оборива претпоставка или пресумптио иурис тантум. (додао П.У.)

Маљива државина је она која је прибављена силом, преваром или злоупотребом поверења, односно ви, цлам и праецарио (додао П.У.)

Нема државину лицу које по основу радног или сличног односа, или у домаћинству врши фактичку власт на ствари за друго лице, а дужно је да поступа по упутствима овог другог лица. То лице се назива детентор или притежалац. Добри примери детентора су носач кофера, гардеробер… Правна теорија овде истиче да се ова лица разликују од држалаца будући да им недостаје намера држања, односно анимус поссенди (додао П.У.).

У нашем праву држаоцу су на располагању два пута за заштиту од сметања своје државине, а то су вансудски и судски.

Самопомоћ

Вансудски начин заштите државине представља право држаоца на самопомоћ, односно право да сам, применом извесне силе, одбије сметање своје државине, односно врати државину која му је одузета.

Међутим, није свака самопомоћ дозвољена, те тако закон предвиђа и поставља одређене услове, како би она била правно ваљана.

Потребно је да је сметање, односно одузимање државине неовлашћено, тј. да се не заснива на судском овлашћењу, одлуци државног органа, нити на вољи самог држаоца. Насупрот томе, одузимање би било овлашћено, уколико би се, на пример, на основу судске пресуде одузела ствар ради наплате потраживања.

Затим, самопомоћ се не сме вршити  наношењем телесне повреде, осим ако се држалац креће у границама нужне одбране у смислу кривичног права. Држалац је дужан да се уздржава од поступака који, према околностима, нису оправдани, што представља фактичко питање које суд цени у сваком конкретном случају.

Једноставно речено, држалац не сме да прекорачи границе дозвољене самопомоћи, у супротном, одговара за штету коју проузрАокује таквим чињењем.

На овај начин држалац може штитити своју државину у току самог поступка сметања односно одузимања, а уколико му је ствар одузета, може је повратити у року у којем се може подићи државинска тужба – тридесет дана од дана сазнања за одузимање и учиниоца, а најкасније у року од годину дана од дана одузимања.

Тужбе за заштиту државине

Судски начин заштите државине представљају тужбе за заштиту државине, а то су тужба за повраћај одузете ствари и тужба због сметања државине.

Субјективни рок за подношење ових тужби јесте тридесет дана од дана када је тужилац сазнао за одузимање, односно сметање државине и за лице које је то учинило, док је објективни рок годину дана од дана сметања, односно одузимања. Суд на ове рокове пази по службеној дужности.

Уколико се сметање састоји у заснивању трајног стања, рок тече од почетка заснивања тог стања, односно од предузимања радње којом је засновано такво стање.

Ако се сметање врши повременим радњама, постоје неусклађена мишљења везано за почетак рачунања рока за подношење тужбе. Према томе, у сваком конкретном случају суд треба на основу датих околности да то оцени.

Рокови су веома битни, јер се по њиховом протеку не може више покренути државински спор, али држаоцу остаје на располагању петиторна тужба којом се може расправљати о правним питањима (законитости државине, савесности односно несавесности…).

Државински спорови решавају се у посебној врсти парничног поступка, веома су кратки и брзи. При одређивању рокова и рочишта суд ће водити рачуна о потреби хитног решавања. Рок за испуњење дужности које су наложене странкама суд одређује према околностима појединачног случаја, док је рок за подношење жалбе осам дана.

Судска одлука којом се решава овај спор доноси се у форми решења, против кога ревизија није дозвољена.

Решењем којим се усваја тужбени захтев наређује се успостављање пређашњег стања, односно обустава сметања и изриче забрана даљем сметања под претњом новчане казне. Уколико тужени сам не изврши ове радње, оне ће се реализовати принудним путем.

У случају поновног сметања државине не подиже се нова тужба због сметања, него се има захтевати извршење раније донетог решења, ма колико пута се сметање поновило. 

Парнични поступак на основу тужбе за сметање државине

Парнични поступак ради сметања права државине прописан је одредбама 448-454. Закона о парничном поступку (“Сл. гласник РС”, бр. 72/2011, 49/2013 – одлука УС, 74/2013 – одлука УС, 55/2014, 87/2018 и 18/2020). Фундаментално начело које доминира у парничним поступцима ради сметања права државине је начело хитности у поступању.

Расправљање о тужби због сметања државине ограничиће се само на расправљање и доказивање чињеница последњег стања државине и насталог сметања. Искључено је расправљање о праву на државину, о правном основу, савесности државине или о захтевима за накнаду штете. У поступку у парницама због сметања државине не примењују се одредбе Закона о парничном поступку које се односе на одговор на тужбу и заказивање и одржавање припремног рочишта. У позиву за главну расправу навешће се, поред осталог, да ће суд, ако тужени изостане са рочишта за главну расправу, да донесе решење због изостанка.

У споровима због сметања права државине, најчешће се користи процесни институт привремених мера. У току поступка суд може по службеној дужности и без саслушања противне странке да одреди привремене мере у складу са законом који уређује извршење и обезбеђење ради отклањања хитне опасности противправног оштећења или спречавања насиља или отклањања ненакнадиве штете.

Одлука о привременој мери доноси се у року од 8 дана од дана подношења предлога за одређивање привремене мере. Рок за изјављивање жалбе у споровима ради сметања права државине је 8 дана, а суд може из оправданих разлога да одлучи да жалба не задржава извршење решења. Судска одлука доноси се у форми решења (дакле, не пресуде), а против решења донетих у парницама ради сметања права државине није дозвољена ревизија.

Понављање правноснажно окончаног поступка због сметања државине дозвољено је само ако је:

– суд био непрописно састављен или ако је судио судија који је по закону морао да буде искључен или је решењем суда био изузет или ако је у доношењу пресуде учествовао судија који није учествовао на главној расправи;

– странци незаконитим поступањем, а нарочито пропуштањем достављања, није било омогућено да расправља пред судом;

– је у поступку као тужилац или тужени учествовало лице које не може да буде странка у поступку или ако странку која је правно лице није заступало овлашћено лице или ако парнично неспособну странку није заступао законски заступник или ако законски заступник, односно пуномоћник странке није имао потребно овлашћење за вођење парнице или за поједине радње у поступку, осим ако вођење парнице, односно вршење појединих радњи у поступку није било накнадно одобрено и то у року од 30 дана од дана правноснажности решења о сметању државине.

Адвокат Зоран Ј. Минић

lawofficeminic@gmail.com

Related Posts

Leave a Reply