Имовина супружника или ванбрачних партнера може бити заједничка или посебна. Породични закон уређује шта спада у заједничку имовину, али могуће је (што је врло ретко у пракси) уредити имовинске ондосе и брачним уговором уз помоћ адвоката. До поделе заједничке имовине углавном долази након брачног бродолома и тада на површину испливавају многе дилеме попут питања да ли супруга домаћица има свој „део“ у имовини мужа, да ли ванбрачни партнер има подједнака права у подели заједничке имовине иако брак није склопљен итд…
Деоба имовине супружника или ванбрачних партнера је могућа и за време трајања брачне, односно ванбрачне заједнице. Наглашавамо да законодавац изједначава брак и ванбрачну заједницу. Углавном се сматра да до деобе имовине долази само када дође до развода брака или престанка ванбрачне заједнице. Ипак, није тако. Нема препреке да се супружници/ванбрачни партнери договоре да поделе своју заједничку имовину за време трајања брака/ванбрачне заједнице.
Приликом поделе имовине супружника било да се подела врши за време трајања брака или што је чешће после развода поставља се питање да ли имовина има статус заједничке или посебне имовине.
Посебна имовина представља имовину која се изузима из процеса деобе и она припада искључиво супружнику који ју је стекао. Заједничка имовина представља имовину коју су супружници стекли заједнички током трајања брака. Најтеже је управо доказати која имовина представља посебну имовину да би се она могла изузети из поделе и утврдити величину удела сваког супружника код заједничке имовине.
Посебна имовина
Према Породичном закону и то члану 168 посебну имовину чини имовина стечена пре закључења брака, имовина која је стечена током трајања брака бестеретним правним послом и имовина која је стечена поделом заједничке имовине.
Посебну имовину сваког супружника у пракси чине:
• имовина стечена било којим правним послом пре закључења брака;
• имовина стечена бестеретним стицањем за време трајања брака (нпр. наслеђе, поклон);
• приходи од посебне имовине који нису резултат рада брачних другова (нпр. камате, дивиденде);
• покретне ствари за личну употребу једног брачног друга који нису у несразмерној вредности према истим таквим стварима другог брачног друга (нпр. прибор за бријање).
Посебну имовину чине још :
• покретне ствари које су набављене на основу уговора о купопродаји пре закључења брака а исплата кредитних обавеза је започета или настављена током трајања брака;
• новчана средства добијена на основу накнаде неимовинске штете за претрпљени физички бол или страх једног супружника као оштећеног;
• новчана средства добијена по основу накнаде имовинске штете за ствари из посебне имовине једног супружника;
• имовинске обавезе које терете једног супружника а настале су пре закључења брака (нпр. кредит) или деликтне обавезе које терете једног супружника а настале су пре или за време трајања брака.
Заједничка имовина
Шта спада у заједничку имовину ?
У заједничку имовину спада:
• имовина стечена радом током трајања брака;
• приходи од заједничке имовине;
• приходи од посебне имовине који су резултат рада (осим уколико није увећана само радом власника када спада у посебну);
• имовина стечена играма на срећу (осим уколико супружник није уложио своју посебну имовину);
• друга примања брачних другова (нпр. накнада штете за ствар у саставу заједничке имовине, стипендије, права интелектуалне својине).
Деоба заједничке имовине супружника
Деоба заједничке имовине супружника увек се врши одлуком суда и може се вршити за време трајања брака и након његовог престанка (приликом развода брака).
Деоба заједничке имовине супружника представља утврђивање сувласничког односно суповерилачког удела сваког супружника у заједничкој имовини.
Ко има право да тражи деобу заједничке имовине супружника?
1. Супружници;
2. Наследници умрлог супружника;
3. Повериоци супружника из чије посебне имовине нису могли да намире потраживање.
Како се врши деоба заједничке имовине?
Деоба заједничке имовине може да се изврши на основу споразумом о деоби заједничке имовине коју супружници морају сачинити у облику јавнобележничке (солемнизоване) исправе. Такође приликом развода брака суд ће донети пресуду по основу споразума супружника.
Споразумна деоба брачне имовине
Деобом заједничке имовине, сматра се утврђивање сувласничког, односно суповерилачког удела сваког супружника/ванбрачних партнера у заједничкој имовини. Супружници могу да закључе споразум о деоби заједничке имовине. Овај споразум мора бити закључен у облику јавнобележнички потврђене (солемнизоване) исправе. То је споразумна деоба. Она претпоставља да постоји сагласност супружника по питању деобе заједничке имовине. То конкретно значи да се супружници/ванбрачни партнер претходно договоре коме шта припада, да то “ставе” на папир и да нотар овери њихов споразум. То никако не значи да је тај споразум тј. договор супруга коначан. Према општим правилима облигационог права могуће је тражити поништај споразума о деоби заједниче имовине, на пример због тога што је он закљичен из разлога претњи једног супружника другом или због преваре итд.
Такође, према одредбама Породичног закона, споразумна деоба имовине је услов за закључење споразумног развода брака . У судској пракси се често дешава да супружници који приступају споразумном разводу брака изјаве да немају заједничку имовину како би се што пре развели, што суд узима као истинито. Тако се у пракси не поштује ова законска одредба.
Новина Закона о поступку уписа у катастар непокретности и водова доноси једну новину на овом пољу. Па тако, према овом закону заједничка својина на некој непокретности која је стечена у току трајања заједнице живота у браку/ванврачне заједнице уписује се у катастар на целој непокретности или на сувласничком уделу у непокретности, на основу извода из матичне књиге венчаних. Међутим, законодавац предвиђа обавезу за јавне бележнике да доставе катастру непокретности документацију која је неопходана за упис права на непокретностима. По овом закону, имовина не мора бити уписана као заједничка ако се катастру достави изјава оба супружника да се у конкретном случају не ради о заједничкој, већ посебној имовини једног од супружника, или ако супружници исправом на основу које се врши упис стичу сусвојину, са одређеним уделима. Са друге стране, када је непокретност уписана у катастру на једног од супружника/ ванбрачних партнера, могу супружници доставити катастру изјаву И то оба супружника, па ће се у катастру непокретности уписати заједничка својина на предметној непокретности. Овакве изјаве супружника/ванбрачних партнера морају бити у форми јавнобележничког записа или јавнобележнички потврђених (солемнизованих) изјава, а такође, могу бити и саставни део исправе којом се стиче непокретна имовина на коју се та изјава односи, односно солемнизационе клаузуле којом је потврђена та исправа
Уколико супружници не могу да се споразумеју деобу имовине утврдиће суд.
Правила поделе заједничке имовине
Породични закон установљава претпоставку да су удели супружника у заједничкој имовини једнаки (под 1/2), али сваки супружник ову претпоставку може обарати, односно доказивати да је његов удео већи од удела другог супружника.
Приликом оцене величине удела у заједничкој имовини брачних другова, суд узима у обзир: висину остварених прихода, вођење послова у домаћинству, старање о деци, старање о имовини као и све друге околности које су од значаја за одржавање или увећање вредности заједничке имовине.
На који начин суд дели имовину?
Удео супружника (већи, мањи или једнак) утврђује се у истој сразмери за сва права и обавезе која проистичу из заједничке имовине (режим заједничке имовине претвара се у режим сусвојине). Нпр. супружници ће сада бити сувласници на по ½ идеалног удела стана.
Суд ће од оваквог начина поделе одступити једину у случају када одређено право (нпр. својина) представља економски самосталну целину и један од супружника је у стицању баш тог права учествовао приходима из посебне имовине.
Судска деоба у ванпарничном поступку
Ако супружници поседују међусобну сагласност око висине удела али не могу да се договоре око физичке поделе ствари, деобу заједничке имовине морају извршити у ванпарничном поступку. Овде је реч о томе да су супружници сагласни колика је величина удела од сваког али се не могу договорити око начина деобе. У овом случају се примењују правила Закона о ванпарничном поступку од члана 148-154 која се односе генерално на деобу заједничких ствари. Најбитнија решења закона ће се на овом месту кратко изложити.
Поступак деобе заједничке ствари или имовине може покренути сваки заједничар, а предлог мора обухватити све заједничаре.
Садржина предлога за деобу
Предлог мора да садржи податке о предмету деобе и уделима заједничара, о заједничарима, као и о другим лицима која на предмету деобе имају неко стварно право. За непокретности морају се навести земљишнокњижни подаци и приложити одговарајући писмени докази о праву својине, праву службености и другим стварним правима.
Судски поступак деобе
Суд ће по пријему предлога заказати рочиште на које ће позвати све заједничаре и лица која на предмету деобе имају неко стварно право.
Ако учесници у току поступка постигну поравнање о условима и начину деобе, суд ће поравнање унети у записник настојећи да се поравнањем уреде сва спорна питања између заједничара, као и стварна права других лица на предметима деобе и права осталих лица према заједничарима у вези са извршеном деобом.
Ако учесници не постигну споразум о начину деобе, суд ће их саслушати, извешће потребне доказе, а кад је то нужно и вештачење, па ће, на основу резултата целокупног поступка, у складу са одговарајућим законским прописима материјалног права донети решење о деоби и начину деобе заједничке ствари или имовине, настојећи да задовољи оправдане захтеве и интересе заједничара.
При одлучивању коме треба да припадне одређена ствар, суд ће нарочито имати у виду посебне потребе одређеног учесника због којих та ствар треба да припадне управо њему.
Садржина решења о деоби
Решење о деоби садржи: предмет, услове и начин деобе, податке о физичким деловима ствари и правима који су припали сваком од заједничара, као и њихова права и обавезе утврђене деобом. Решењем о деоби суд ће одлучити и о начину остваривања службености и других стварних права: на деловима ствари, која је физички подељена између заједничара.
Тужба за деобу заједничке имовине
Када супружници не могу да се договоре око величине удела сваког супружника у заједничкој имовини мора се поднети тужба за деобу заједничке имовине. Адвокатска канцеларија Величковић вам може помоћи око састављања тужбе.
Садржина тужбе за деобу имовине
Што се тиче садржине тужбе у њој се морају навести осим прецизног означења супружника (садашњих или бивших зависно од тога када је тужба поднета) и имовине која је предмет деобе и остали елементи предвиђени Законом о парничном поступку и то надлежни суд, предмет спора, вредност спора, пуномоћници ако их странке имају и њихове адресе. Тужба се мора потписати да би била уредна. Имовина која је предмет деобе се мора прецизно навести а ако је непокретност уписана у катастар и прецизно означити као што је у изводу из листа непокретности.
Мора се у тужбеном предлогу означити и предлог за деобу у смислу колики део имовине свакоме треба да припадне. Тужба за деобу заједничке имовине би требало да садржи и предлог за економско финансијским вештачењем величине удела сваког супружника јер је то једни начин да се прецизно утврди допринос сваког при стицању имовине.
Како ће суд одредити удео у имовини ?
Када суд одређује колики је чији удео у стварима одређује удео у истој сразмери за све ствари и права која чине заједничку имовину. Од овог постоји изузетак, суд може одредити другачији удео супружника у појединој ствари или праву (другачији у односу на генерални удео у заједничкој имовини тог супружника) под условом да је ствар економски самостална и да је у стицању те ствари супружник учествовао приходима из своје посебне имовине.
У поступку судске деобе по тужби поједине ствари из заједничке имовине имају посебан режим, представљају искључиву својину и урачунавају се у део супружника коме су припале. У ту групу спадају ствари за вршење заната једног брачног друга, предмети домаћинства на којима је један брачни друг имао мирну државину три године и ствари које су намењене детету (припадају ономе ко врши родитељско право).
Основна претпоставка приликом деобе је једнакост удела супружника али она се може оборити уколико се докаже већи удео у стицању имовине од стране једног супружника. Чиниоци који се узимају у обзир приликом деобе су: висина прихода, степен међусобне помоћи, старање о деци као и сваки други облик ангажовања у стицању увећању и одржању имовине. Удео се одређује у истој сразмери за сваку ствар осим уколико је испуњен услов да је ствар самостална и да је у стицању те ствари учествовао један супружник приходима из своје посебне имовине.
Уколико је дошло до увећања вредности заједничке имовине по престанку заједничког живота у браку, супружник који је учествовао у увећању има право на потраживање у новцу или стварноправни захтев зависно од степена доприноса у ком је учествовао у увећању заједничке имовине.
Посебна правила деобе заједничке имовине (деоба привилегованих ствари)
Приликом деобе одређених ствари примењује се посебно правило да се додељује у искључиву својину једног од супружника. То су:
1. Ствари за личну употребу супружника – додељују се без урачунавања у његов део у заједничкој имовни уколико њихова вредност није несразмерно велика
2. Ствари намењене детету – додељују се супружнику који врши родитељско право без урачунавања у његов удео. Уколико је вршење родитељског права заједничко онда је и имовина заједничка.
3. Ствари за вршење заната или занимања – са урачунавањем у удео припадају супружнику коме служе са обављање његове професионалне делатности
4. Предмети домаћинства – припадају оном супружнику, са урачунавањем у његов удео, који имао државину у трајању од 3 године након престанка заједничког живота.
Предбрачни уговори
Постоји могућност и сачињавања брачних или предбрачних уговора којима се могу уговорити имовински односи у вези заједничке имовине на другачији начин од законског али они су за сад ретки у пракси. Брачним или предбрачним уговорима супружници уговарају будућу поделу имовине на начин како желе у моменту сачињавања уговора, ови уговори да би важили морају бити оверени од стране нотара.
Адвокат Зоран Ј. Минић
lawofficeminic@gmail.com
