Појам који се на први поглед чини као да сви знају шта она представља, иако већина не би знала како да је дефинише.
Ни наше законодавство нема дефиницију шта је увреда. Али је зато инкриминисана Кривичним закоником, чланом 170. Кривичног законика (“Сл. гласник РС”, бр. 85/2005, 88/2005 – испр., 107/2005 – испр., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013, 108/2014 и 94/2016), у оквиру седамнаесте главе „Кривична дела против части и угледа“.
За разлику од клевете, која је кривично декриминализована, увреда је и даље прописана као кривично дело и то са својим основним обликом, тежим облицима, основом за ослобођење од казне и прописивање када иста не представља кривично дело.
Основни облик овог дела закон последично дефинише: „ Ко увреди другог“, казниће се новчаном казном од двадесет до сто дневних износа или новчаном казном од четрдесет хиљада до двеста хиљада динара.
Увреда може да буде остварена на различите начине,као:
- Вербална увреда-непосредним усменим казивањем (директним обраћањем);
- Писаним путем-упућивање увредљивих израза у писму;
- Увреда симболичним гестовима- показивање покретима;
- Реална увреда(увреда делом)- понашањем.
Закон, дакле, не одређује ни једно обележје овог дела, те исти не дефинише шта је увреда.
Међутим, ако анализирамо теорију кривичног права и судску праксу, можемо да закључимо да се увредом сматрају изјаве или понашања којима се омаловажава или понижава друго лице.
Шта се још подразумева под увредом?
Ово дело се појављује као основно и опште кривично дело против части и угледа, те исто постоји ако увредом није остварено неко друго кривично дело против части и угледа.
Као што смо већ навели, увреда је садржана најчешће у некој изјави, усменој или писменој, али се може учинити и помоћу симболичких знакова или радњи, када учинилац дела уместо речи користи цртеже, гестове, покрете, тонове и друго, да би на тај начин изложио порузи друго лице, односно повредио његово лично достојанство.
Поред наведене вербалне и симболичне увреде, постоји и реална увреда, која се може састојати у лаком шамарању, вучењу за косу, поливању водом и др.
Изјава или понашање неког лица су увредљиви само ако стварно значе омаложавање, понижавање или потцењивање другог лица.
Није важно да ли је неко желео другог да увреди, него се цени објективно да ли такво понашање или изјава јесу понижавајући по достојанство другог лица.
Није важно ни да ли увређени то разуме и схвата на увредљив начин, једино је суд позван да оцени да ли је предузета радња и увредљива.
Та оцена се чини на основу објективних критеријума, да се поступак може сматрати увредљивим по општем схватању, обичајима и моралу у једној средини.
Када постоји кривично дело увреда?
Да би постојало кривично дело увреде, она се мора односити на одређено лице, и није битно да ли је извршено у присуству или без присуства неког лица, чак није битно ни да је то лице сазнало за увреду или није, битно је да је неко други сазнао.
Отуда је битно да је увреда у форми у којој је могуће да друга лица сазнају. Такође, битна је и намера.
Постоји и појам “реторзија увреде”, а то је узвраћена увреда, односно провоцирана увреда, коју је лице узвратило лицу које га је увредило.
У том случају, могу обе стране бити кажњене или једна страна да се казни или ослободи од казне. Није од значаја колики је број међусобних увреда, нити да ли су сразмерне, ни ко је први нанео увреду.
Како се штити част у смислу поштовања туђег достојанства, увреда ће постојати и када се износи нешто што је истинито, а што може да значи понижавање другог лица.
У случају да је увреда изнета у оквиру озбиљне критике у научном, књижевном или уметничком делу, у вршењу службене дужности, новинарског позива, политичке делатности, у одбрани неког права или заштити оправданих интереса, а не постоји намера омаловажавања, искључена је кажњивост.
У којим случајевима увреда није кривично дело?
“Неће се казнити за дело учинилац, ако је излагање дато у оквиру озбиљне критике у научном, књижевном или уметничком делу, у вршењу службене дужности, новинарског позива, политичке делатности, у одбрани неког права или заштити оправданих интереса, ако се из начина изражавања или из других околности види да то није учинио у намери омаловажавања.”
Овим искључењем обухваћене су пре свега одређене делатности чији носиоци могу доћи у ситуацију да за другог изнесу нешто што може повредити његову част и достојанство. Фактичко је питање да ли дело које садржи увредљиве изразе сматра научним, уметничким или књижевним, те да ли су ови изрази употребљени при вршењу наведених дужности или делатности, што се процењује у сваком конкретном случају.
У случају постојања услова за искључење противправности, ово кривчно дело не постоји и суд у том случају доноси одлуку којом се учинилац ослобађа од оптужбе.
Постоји и “јавна увреда”, која је учињена путем штампе, радија, телевизије или др.средстава јавног информисања или сличних средстава или на јавном скупу. Она представља тежи облик увреде.
Гоњење за ово дело се предузима по приватној тужби. Ако је дело учињено према умрлом лицу, гоњење се предузима по приватној тужби брачног друга или лица које је са умрлим живело у трајној ванбрачној заједници, сродника у правој линији, усвојиоца, усвојеника, брата или сестре умрлог лица.
Увреда као основ за накнаду штете
Увреда може бити изречена речима, када на пример неко за некога каже да је “глуп”, назове га “марагцем”, каже да је “неспособан”, упути му неку псовку. Омаловажавајуће речи могу бити изговорене, или написане.
Шта се сматра увредом на суду?
Да ли у конкретном случају постоји увреда суд цени према објективним критеријумима. Није битно да ли се појединац осећао увређеним.
Такође није битно ни да ли је учинилац својим поступком желео да увреди другог. Увреда постоји ако учињени поступак објективно представља омаловажавање или потцењивање.
Увреда на расној и верској основи
Ипак ко јавно изложи порузи лице или групу због припадности одређеној раси, боји коже, вери, националности, етничког порекла или неког другог личног својства, чини кривично дело за које је предвиђена новчана казна или казна затвора.
Такође кривично дело чини и онај који јавно изложи порузи Републику Србију, њену заставу,грб или химну, или страну државу, њену заставу, грб или химну.
Да ли је неопходно да треће лице сазна?
Прва могућа ситуација јесте када се два лица налазе сама, и једно лице увреди друго.
Увреда која је учињена без присуства трећих лица, и за коју није нико сазнао осим увређеног повредиће само част увређеног, али не и његов углед.
До повреде угледа неће доћи управо из разлога што трећа лица нису сазнала за увреду. Овде се поставља питање доказивања увреде на суду јер не постоје сведоци.
У сваком случају само изјава увређеног може бити довољан доказ уколико му суд поверује.
Рок за подизање тужбе за накнаду штете
Рок за подношење тужбе за накнаду штете застарева три године од дана када је оштећени сазнао за штету или лице које је штету учинило.
У сваком случају рок за подизање тужбе застарева када протекне пет година од момента када је штета настала.
Висина накнаде
Суд ће досудити правичну новчану накнаду за претрпљене душевне болове због повреде угледа и части, ако нађе да околности случаја, а нарочито јачина болова и њихово трајање, то оправдава.
Суд ће на основу уверења одлучити да ли је у конкретном случају правично досудити оштећеном лицу новчану сатисфакцију, а ако јесте у ком износу.
Приликом одлучивања о захтеву за накнаду нематеријалне штете, као и о висини њене накнаде, суд ће водити рачуна о значају повређеног добра и циљу коме служи та накнада, али и о томе да се њоме не погодује тежњама које нису спојиве са њеном природом и друштвеном сврхом.
Закључак за крај
Можемо закључити да је заштитни објект код кривичног дела увреде част, као скуп свих вредности неког лица (интелектуалних, карактерних, моралних, физичких и других особина и вредности) и углед, као одраз тих вредности у друштву, па радњу извршења кривичног дела представља свако поступање којим се напада било која од тих вредности, њиховим порицањем, омаловажавањем или потцењивањем, којим радњама се у суштини изражава непоштовање или понижавање достојанства личности.
При том, карактер тих радњи као увредљивих цени се са становишта општеусвојених друштвених ставова и мерила.
За разлику од клевете, увреда је и даље кривично инкриминисана, те представља један од начина којим се превентивно делује, али и казнено, ради спречавања таквог понашања у друштву.
Сведоци смо бројних увреда упућених другима, у саобраћају, у реду на каси супермаркета, медијима, те је излагање овог кривчног дела увек актуелно, с обзиром да је потребно да знамо када одређене увредљиве речи можемо сматрати извршењем кривичног дела увреде, коме и на који начин се можемо обратити ради санкционисања учиниоца оваквог понашања.
Адвокат Зоран Ј. Минић
lawofficeminic@gmail.com
