Imovina supružnika ili vanbračnih partnera može biti zajednička ili posebna. Porodični zakon uređuje šta spada u zajedničku imovinu, ali moguće je (što je vrlo retko u praksi) urediti imovinske ondose i bračnim ugovorom uz pomoć advokata. Do podele zajedničke imovine uglavnom dolazi nakon bračnog brodoloma i tada na površinu isplivavaju mnoge dileme poput pitanja da li supruga domaćica ima svoj „deo“ u imovini muža, da li vanbračni partner ima podjednaka prava u podeli zajedničke imovine iako brak nije sklopljen itd…
Deoba imovine supružnika ili vanbračnih partnera je moguća i za vreme trajanja bračne, odnosno vanbračne zajednice. Naglašavamo da zakonodavac izjednačava brak i vanbračnu zajednicu. Uglavnom se smatra da do deobe imovine dolazi samo kada dođe do razvoda braka ili prestanka vanbračne zajednice. Ipak, nije tako. Nema prepreke da se supružnici/vanbračni partneri dogovore da podele svoju zajedničku imovinu za vreme trajanja braka/vanbračne zajednice.
Prilikom podele imovine supružnika bilo da se podela vrši za vreme trajanja braka ili što je češće posle razvoda postavlja se pitanje da li imovina ima status zajedničke ili posebne imovine.
Posebna imovina predstavlja imovinu koja se izuzima iz procesa deobe i ona pripada isključivo supružniku koji ju je stekao. Zajednička imovina predstavlja imovinu koju su supružnici stekli zajednički tokom trajanja braka. Najteže je upravo dokazati koja imovina predstavlja posebnu imovinu da bi se ona mogla izuzeti iz podele i utvrditi veličinu udela svakog supružnika kod zajedničke imovine.
Posebna imovina
Prema Porodičnom zakonu i to članu 168 posebnu imovinu čini imovina stečena pre zaključenja braka, imovina koja je stečena tokom trajanja braka besteretnim pravnim poslom i imovina koja je stečena podelom zajedničke imovine.
Posebnu imovinu svakog supružnika u praksi čine:
• imovina stečena bilo kojim pravnim poslom pre zaključenja braka;
• imovina stečena besteretnim sticanjem za vreme trajanja braka (npr. nasleđe, poklon);
• prihodi od posebne imovine koji nisu rezultat rada bračnih drugova (npr. kamate, dividende);
• pokretne stvari za ličnu upotrebu jednog bračnog druga koji nisu u nesrazmernoj vrednosti prema istim takvim stvarima drugog bračnog druga (npr. pribor za brijanje).
Posebnu imovinu čine još :
• pokretne stvari koje su nabavljene na osnovu ugovora o kupoprodaji pre zaključenja braka a isplata kreditnih obaveza je započeta ili nastavljena tokom trajanja braka;
• novčana sredstva dobijena na osnovu naknade neimovinske štete za pretrpljeni fizički bol ili strah jednog supružnika kao oštećenog;
• novčana sredstva dobijena po osnovu naknade imovinske štete za stvari iz posebne imovine jednog supružnika;
• imovinske obaveze koje terete jednog supružnika a nastale su pre zaključenja braka (npr. kredit) ili deliktne obaveze koje terete jednog supružnika a nastale su pre ili za vreme trajanja braka.
Zajednička imovina
Šta spada u zajedničku imovinu ?
U zajedničku imovinu spada:
• imovina stečena radom tokom trajanja braka;
• prihodi od zajedničke imovine;
• prihodi od posebne imovine koji su rezultat rada (osim ukoliko nije uvećana samo radom vlasnika kada spada u posebnu);
• imovina stečena igrama na sreću (osim ukoliko supružnik nije uložio svoju posebnu imovinu);
• druga primanja bračnih drugova (npr. naknada štete za stvar u sastavu zajedničke imovine, stipendije, prava intelektualne svojine).
Deoba zajedničke imovine supružnika
Deoba zajedničke imovine supružnika uvek se vrši odlukom suda i može se vršiti za vreme trajanja braka i nakon njegovog prestanka (prilikom razvoda braka).
Deoba zajedničke imovine supružnika predstavlja utvrđivanje suvlasničkog odnosno supoverilačkog udela svakog supružnika u zajedničkoj imovini.
Ko ima pravo da traži deobu zajedničke imovine supružnika?
1. Supružnici;
2. Naslednici umrlog supružnika;
3. Poverioci supružnika iz čije posebne imovine nisu mogli da namire potraživanje.
Kako se vrši deoba zajedničke imovine?
Deoba zajedničke imovine može da se izvrši na osnovu sporazumom o deobi zajedničke imovine koju supružnici moraju sačiniti u obliku javnobeležničke (solemnizovane) isprave. Takođe prilikom razvoda braka sud će doneti presudu po osnovu sporazuma supružnika.
Sporazumna deoba bračne imovine
Deobom zajedničke imovine, smatra se utvrđivanje suvlasničkog, odnosno supoverilačkog udela svakog supružnika/vanbračnih partnera u zajedničkoj imovini. Supružnici mogu da zaključe sporazum o deobi zajedničke imovine. Ovaj sporazum mora biti zaključen u obliku javnobeležnički potvrđene (solemnizovane) isprave. To je sporazumna deoba. Ona pretpostavlja da postoji saglasnost supružnika po pitanju deobe zajedničke imovine. To konkretno znači da se supružnici/vanbračni partner prethodno dogovore kome šta pripada, da to “stave” na papir i da notar overi njihov sporazum. To nikako ne znači da je taj sporazum tj. dogovor supruga konačan. Prema opštim pravilima obligacionog prava moguće je tražiti poništaj sporazuma o deobi zajedniče imovine, na primer zbog toga što je on zakljičen iz razloga pretnji jednog supružnika drugom ili zbog prevare itd.
Takođe, prema odredbama Porodičnog zakona, sporazumna deoba imovine je uslov za zaključenje sporazumnog razvoda braka . U sudskoj praksi se često dešava da supružnici koji pristupaju sporazumnom razvodu braka izjave da nemaju zajedničku imovinu kako bi se što pre razveli, što sud uzima kao istinito. Tako se u praksi ne poštuje ova zakonska odredba.
Novina Zakona o postupku upisa u katastar nepokretnosti i vodova donosi jednu novinu na ovom polju. Pa tako, prema ovom zakonu zajednička svojina na nekoj nepokretnosti koja je stečena u toku trajanja zajednice života u braku/vanvračne zajednice upisuje se u katastar na celoj nepokretnosti ili na suvlasničkom udelu u nepokretnosti, na osnovu izvoda iz matične knjige venčanih. Međutim, zakonodavac predviđa obavezu za javne beležnike da dostave katastru nepokretnosti dokumentaciju koja je neophodana za upis prava na nepokretnostima. Po ovom zakonu, imovina ne mora biti upisana kao zajednička ako se katastru dostavi izjava oba supružnika da se u konkretnom slučaju ne radi o zajedničkoj, već posebnoj imovini jednog od supružnika, ili ako supružnici ispravom na osnovu koje se vrši upis stiču susvojinu, sa određenim udelima. Sa druge strane, kada je nepokretnost upisana u katastru na jednog od supružnika/ vanbračnih partnera, mogu supružnici dostaviti katastru izjavu I to oba supružnika, pa će se u katastru nepokretnosti upisati zajednička svojina na predmetnoj nepokretnosti. Ovakve izjave supružnika/vanbračnih partnera moraju biti u formi javnobeležničkog zapisa ili javnobeležnički potvrđenih (solemnizovanih) izjava, a takođe, mogu biti i sastavni deo isprave kojom se stiče nepokretna imovina na koju se ta izjava odnosi, odnosno solemnizacione klauzule kojom je potvrđena ta isprava
Ukoliko supružnici ne mogu da se sporazumeju deobu imovine utvrdiće sud.
Pravila podele zajedničke imovine
Porodični zakon ustanovljava pretpostavku da su udeli supružnika u zajedničkoj imovini jednaki (pod 1/2), ali svaki supružnik ovu pretpostavku može obarati, odnosno dokazivati da je njegov udeo veći od udela drugog supružnika.
Prilikom ocene veličine udela u zajedničkoj imovini bračnih drugova, sud uzima u obzir: visinu ostvarenih prihoda, vođenje poslova u domaćinstvu, staranje o deci, staranje o imovini kao i sve druge okolnosti koje su od značaja za održavanje ili uvećanje vrednosti zajedničke imovine.
Na koji način sud deli imovinu?
Udeo supružnika (veći, manji ili jednak) utvrđuje se u istoj srazmeri za sva prava i obaveze koja proističu iz zajedničke imovine (režim zajedničke imovine pretvara se u režim susvojine). Npr. supružnici će sada biti suvlasnici na po ½ idealnog udela stana.
Sud će od ovakvog načina podele odstupiti jedinu u slučaju kada određeno pravo (npr. svojina) predstavlja ekonomski samostalnu celinu i jedan od supružnika je u sticanju baš tog prava učestvovao prihodima iz posebne imovine.
Sudska deoba u vanparničnom postupku
Ako supružnici poseduju međusobnu saglasnost oko visine udela ali ne mogu da se dogovore oko fizičke podele stvari, deobu zajedničke imovine moraju izvršiti u vanparničnom postupku. Ovde je reč o tome da su supružnici saglasni kolika je veličina udela od svakog ali se ne mogu dogovoriti oko načina deobe. U ovom slučaju se primenjuju pravila Zakona o vanparničnom postupku od člana 148-154 koja se odnose generalno na deobu zajedničkih stvari. Najbitnija rešenja zakona će se na ovom mestu kratko izložiti.
Postupak deobe zajedničke stvari ili imovine može pokrenuti svaki zajedničar, a predlog mora obuhvatiti sve zajedničare.
Sadržina predloga za deobu
Predlog mora da sadrži podatke o predmetu deobe i udelima zajedničara, o zajedničarima, kao i o drugim licima koja na predmetu deobe imaju neko stvarno pravo. Za nepokretnosti moraju se navesti zemljišnoknjižni podaci i priložiti odgovarajući pismeni dokazi o pravu svojine, pravu službenosti i drugim stvarnim pravima.
Sudski postupak deobe
Sud će po prijemu predloga zakazati ročište na koje će pozvati sve zajedničare i lica koja na predmetu deobe imaju neko stvarno pravo.
Ako učesnici u toku postupka postignu poravnanje o uslovima i načinu deobe, sud će poravnanje uneti u zapisnik nastojeći da se poravnanjem urede sva sporna pitanja između zajedničara, kao i stvarna prava drugih lica na predmetima deobe i prava ostalih lica prema zajedničarima u vezi sa izvršenom deobom.
Ako učesnici ne postignu sporazum o načinu deobe, sud će ih saslušati, izvešće potrebne dokaze, a kad je to nužno i veštačenje, pa će, na osnovu rezultata celokupnog postupka, u skladu sa odgovarajućim zakonskim propisima materijalnog prava doneti rešenje o deobi i načinu deobe zajedničke stvari ili imovine, nastojeći da zadovolji opravdane zahteve i interese zajedničara.
Pri odlučivanju kome treba da pripadne određena stvar, sud će naročito imati u vidu posebne potrebe određenog učesnika zbog kojih ta stvar treba da pripadne upravo njemu.
Sadržina rešenja o deobi
Rešenje o deobi sadrži: predmet, uslove i način deobe, podatke o fizičkim delovima stvari i pravima koji su pripali svakom od zajedničara, kao i njihova prava i obaveze utvrđene deobom. Rešenjem o deobi sud će odlučiti i o načinu ostvarivanja službenosti i drugih stvarnih prava: na delovima stvari, koja je fizički podeljena između zajedničara.
Tužba za deobu zajedničke imovine
Kada supružnici ne mogu da se dogovore oko veličine udela svakog supružnika u zajedničkoj imovini mora se podneti tužba za deobu zajedničke imovine. Advokatska kancelarija Veličković vam može pomoći oko sastavljanja tužbe.
Sadržina tužbe za deobu imovine
Što se tiče sadržine tužbe u njoj se moraju navesti osim preciznog označenja supružnika (sadašnjih ili bivših zavisno od toga kada je tužba podneta) i imovine koja je predmet deobe i ostali elementi predviđeni Zakonom o parničnom postupku i to nadležni sud, predmet spora, vrednost spora, punomoćnici ako ih stranke imaju i njihove adrese. Tužba se mora potpisati da bi bila uredna. Imovina koja je predmet deobe se mora precizno navesti a ako je nepokretnost upisana u katastar i precizno označiti kao što je u izvodu iz lista nepokretnosti.
Mora se u tužbenom predlogu označiti i predlog za deobu u smislu koliki deo imovine svakome treba da pripadne. Tužba za deobu zajedničke imovine bi trebalo da sadrži i predlog za ekonomsko finansijskim veštačenjem veličine udela svakog supružnika jer je to jedni način da se precizno utvrdi doprinos svakog pri sticanju imovine.
Kako će sud odrediti udeo u imovini ?
Kada sud određuje koliki je čiji udeo u stvarima određuje udeo u istoj srazmeri za sve stvari i prava koja čine zajedničku imovinu. Od ovog postoji izuzetak, sud može odrediti drugačiji udeo supružnika u pojedinoj stvari ili pravu (drugačiji u odnosu na generalni udeo u zajedničkoj imovini tog supružnika) pod uslovom da je stvar ekonomski samostalna i da je u sticanju te stvari supružnik učestvovao prihodima iz svoje posebne imovine.
U postupku sudske deobe po tužbi pojedine stvari iz zajedničke imovine imaju poseban režim, predstavljaju isključivu svojinu i uračunavaju se u deo supružnika kome su pripale. U tu grupu spadaju stvari za vršenje zanata jednog bračnog druga, predmeti domaćinstva na kojima je jedan bračni drug imao mirnu državinu tri godine i stvari koje su namenjene detetu (pripadaju onome ko vrši roditeljsko pravo).
Osnovna pretpostavka prilikom deobe je jednakost udela supružnika ali ona se može oboriti ukoliko se dokaže veći udeo u sticanju imovine od strane jednog supružnika. Činioci koji se uzimaju u obzir prilikom deobe su: visina prihoda, stepen međusobne pomoći, staranje o deci kao i svaki drugi oblik angažovanja u sticanju uvećanju i održanju imovine. Udeo se određuje u istoj srazmeri za svaku stvar osim ukoliko je ispunjen uslov da je stvar samostalna i da je u sticanju te stvari učestvovao jedan supružnik prihodima iz svoje posebne imovine.
Ukoliko je došlo do uvećanja vrednosti zajedničke imovine po prestanku zajedničkog života u braku, supružnik koji je učestvovao u uvećanju ima pravo na potraživanje u novcu ili stvarnopravni zahtev zavisno od stepena doprinosa u kom je učestvovao u uvećanju zajedničke imovine.
Posebna pravila deobe zajedničke imovine (deoba privilegovanih stvari)
Prilikom deobe određenih stvari primenjuje se posebno pravilo da se dodeljuje u isključivu svojinu jednog od supružnika. To su:
1. Stvari za ličnu upotrebu supružnika – dodeljuju se bez uračunavanja u njegov deo u zajedničkoj imovni ukoliko njihova vrednost nije nesrazmerno velika
2. Stvari namenjene detetu – dodeljuju se supružniku koji vrši roditeljsko pravo bez uračunavanja u njegov udeo. Ukoliko je vršenje roditeljskog prava zajedničko onda je i imovina zajednička.
3. Stvari za vršenje zanata ili zanimanja – sa uračunavanjem u udeo pripadaju supružniku kome služe sa obavljanje njegove profesionalne delatnosti
4. Predmeti domaćinstva – pripadaju onom supružniku, sa uračunavanjem u njegov udeo, koji imao državinu u trajanju od 3 godine nakon prestanka zajedničkog života.
Predbračni ugovori
Postoji mogućnost i sačinjavanja bračnih ili predbračnih ugovora kojima se mogu ugovoriti imovinski odnosi u vezi zajedničke imovine na drugačiji način od zakonskog ali oni su za sad retki u praksi. Bračnim ili predbračnim ugovorima supružnici ugovaraju buduću podelu imovine na način kako žele u momentu sačinjavanja ugovora, ovi ugovori da bi važili moraju biti overeni od strane notara.
Advokat Zoran J. Minić
lawofficeminic@gmail.com