Условна осуда је прописана одредбама чл.64-66. Кривичног законика (“Сл. гласник РС”, бр. 85/2005, 88/2005 – испр., 107/2005 – испр., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013, 108/2014, 94/2016 и 35/2019).
Према Кривичном законику Републике Србије:
- (1) Условном осудом суд учиниоцу кривичног дела утврђује казну и истовремено одређује да се она неће извршити, ако осуђени за време које одреди суд, а које не може бити краће од једне нити дуже од пет година (време проверавања) не учини ново кривично дело.
- (2) Суд може у условној осуди одредити да ће се казна извршити и ако осуђени у одређеном року не врати имовинску корист прибављену извршењем кривичног дела, не накнади штету коју је проузроковао кривичним делом или не испуни друге обавезе предвиђене у кривичноправним одредбама. Рок за испуњење тих обавеза утврђује суд у оквиру одређеног времена проверавања.
- (3) Мере безбедности, изречене уз условну осуду, извршавају се.
Услови за изрицање условне казне
(1) Условна осуда се може изрећи кад је учиниоцу утврђена казна затвора у трајању мањем од две године.
(2) За кривична дела за која се може изрећи казна затвора у трајању од осам година или тежа казна не може се изрећи условна осуда.
(3) Условна казна се не може изрећи ако није протекло више од пет година од правноснажности осуде којом је учиниоцу изречена казна затвора или условна осуда за умишљајно кривично дело.
(4) При одлучивању да ли ће изрећи условну осуду суд ће, водећи рачуна о сврси условне осуде, посебно узети у обзир личност учиниоца, његов ранији живот, његово понашање после извршеног кривичног дела, степен кривице и друге околности под којима је дело учињено.
(5) Ако је учиниоцу утврђена и казна затвора и новчана казна, условна осуда може се изрећи само за казну затвора.
Сврха условне осуде
У оквиру опште сврхе кривичних санкција (члан 4. став 2), сврха условне осуде је да се према учиниоцу лакшег кривичног дела не примени казна кад се може очекивати да ће упозорење уз претњу казне (условна осуда) довољно утицати на учиниоца да више не врши кривична дела.
Условна казна се може изрећи кад је учиниоцу утврђена казна затвора у трајању мањем од две године.
За кривична дела за која се може изрећи казна затвора у трајању од осам година или тежа казна не може се изрећи условна осуда.
Условна казна се не може изрећи ако није протекло више од пет година од правноснажности осуде којом је учиниоцу изречена казна затвора или условна осуда за умишљајно кривично дело.
За кривична дела за која се може изрећи казна затвора у трајању од осам година или тежа казна не може се изрећи условна осуда, као ако није протекло више од пет година од правноснажности осуде којом је учиниоцу изречена условна осуда за умишљајно кривично дело.
Веома је важно истаћи да када су испуњени услови за изрицање условне осуде, њено изрицање је факултативно, односно Суд није у обавези да изрекне условну осуду.
Наведени услови су неопходни, али целисходност њеног изрицања увек је препуштена оцени суда. Суд ће при том, водећи рачуна о сврси условне осуде, посебно узети у обзир личност учиниоца, његов ранији живот, његово понашање после извршеног кривичног дела, степен кривице и друге околности под којима је дело учињено.
Изрицање условне осуде не повлачи наступање правних последица осуде.
Строжи услови за изрицање условне осуде
Кривични законик сада обавезује суд да изриче кратке казне затвора за најлакша кривична дела. Најновијим Изменама Кривичног законика знатно је сужен круг кривичних дела за која се може изрећи условна осуда.
Условна осуда је до сада била изрицана у 60 одсто случајева и то најчешће грађанима који се први пут нађу пред судом. Судови сада имају могућност да изричу велики број краткотрајних казни затвора.
У питању је свакако тежња законодавца да се казнена политика пооштри.
Последње измене у Кривичном законику промениле су члан 66, ставове два и три који су тачно одређивали за која дела се не може изрећи условна казна. До сада је важило да условна осуда није могућа у два случаја:
- За кривична дела за која се може изрећи десет или више година затвора и
- Ако није прошло пет година од осуде на казну затвора за умишљајно кривично дело.
То значи да, кад суд хоће да изрекне условну осуду, он проверава прво, да ли се може изрећи десет година за то дело и друго, да ли је оптужени раније осуђен на затвор за умишљајно кривично дело и да ли је од те казне протекло пет година.
Сада је у ставу два реч ‘десет’ замењена речју ‘осам’ тако да од сада условна осуда није могућа за кривична дела за која се може изрећи осам година затвора.
Да ли условнa осуда онемогућава напуштање земље?
Ако сагледамо основну идеју изрицања условне осуде, она је да се учиниоцу привремено и под одређеним условима одложи изрицање казне или извршење већ изречене казне и одреди време за које не сме извршити ново кривично дело и одређеним случајевима мора испунити наметнуте обавезе.
Ако испуни ове обавезе, казна се не изриче, односно изречена казна се не извршава, у супротном, условна осуда се опозива.
Сврха условне казне, према Кривичном закону, јесте да се према особи која је учинила лакше кривично дело не примени казна кад може да се очекује да ће упозорење уз претњу казном, довољно да утиче на њу да више не врши кривична дела.
Оном ко учини кривично дело суд утврђује казну и истовремено одређује да се она неће извршити, ако осуђени за време које одреди суд, не учини ново кривично дело.
То време не може да буде краће од једне нити дуже од пет година.
Условна осуда се може изрећи кад је учиниоцу утврђена казна затвора у трајању мањем од две године.
За кривична дела за која се може изрећи казна затвора у трајању од осам година или тежа казна не може се изрећи условна осуда.
Међутим, условна казна НЕ забрањује излазак из земље.
Главни разлог који се наводи против напуштања државе јесте резон да су у затвору осуђени не би имали никакву слободу.
Међутим, узимајући сам карактер условне осуде, њену сврху и идеју којом се законодавац руководио при прописивању ове казне, не постоји потреба да особе којима је изречена условна осуда не могу да напуштају земљу јер се међу њима налазе и људи који су на тај начин осуђени јер су примера ради, изазвали саобраћајну несрећу.
Оно што је важно, јесте да осуђено лице поштује сва ограничења која су му изречена самом условном осудом, тачније да у времену проверавања не изврши кривично дело. Како се нигде изричито не прописује да постоји ограничење у виду забране напуштања земље, сматрам да условна осуда не спречава излазак из државе.
Уколико вам је потребна професионална правна помоћ или савет, адвокатска канцеларија Минић је све што вам је потребно.
Настојимо да предано и стручно интересујемо за вас, зато не оклевајте да нас контактирате и закажете бесплатне консултације.
Адвокат Зоран Минић
lawofficeminic@gmail.com
