Службеници полиције су на основу Закона о полицији овлашћени да употребе силу када је то неопходно. У таквим ситуацијама могу да користе различита средства принуде — физичку снагу, службену палицу (пендрек), сузавац, електрошокер и ватрено оружје, а на јавним скуповима и посебна средства за групе — водене топове и специјална возила. Међутим, постоје ограничења: силу смеју да употребљавају само у службене, не и у приватне сврхе, а средства принуде морају да примењују поступно — од најблажег ка најрепресивнијем — и претходно морају да упозоре, ако је то могуће. Ако поступи у границама својих овлашћења, полицајац не може да одговара ни кривично, ни дисциплински, ни за накнаду штете.
Обавезе полицајца када примењује силу
Ако је то могуће, и ако то не би угрозило извршење задатка, полицајац мора да Вас упозори пре него што на Вама на било који начин примени силу. Ово важи подједнако и када пуца из пиштоља, и када Вас само вуче за рукав или примењује физичку снагу.
Такође, мора да води рачуна о томе да ради само оно што је неопходно. Прво мора да проба лакшим, па онда тежим средством принуде. То значи да, када, рецимо, неко пружа отпор хапшењу, полицајац прво треба да покуша да га савлада сопственом снагом, пре него што се дохвати службене палице или сузавца, док ватрено оружје сме да употреби само уколико је то неопходно да би заштитио свој или живот трећег лица.
Особи на којој примени силу полицајац мора одмах да обезбеди медицинску помоћ, и да обавести његове најближе. Помоћ морају да понуде и ако особа на којој је примењена сила нема видљиве повреде, а ако је неко прво одбио помоћ, а потом је ипак затражио, свакако морају да му помогну.
О свакој примени силе полицијски службеник мора што пре да обавести своје претпостављене. Има обавезу да поднесе писани извештај свом претпостављеном, накасније за двадесет четири сата, у коме мора да наведе које је средство употребио, против кога, из ког разлога, као и све друге чињенице од значаја. Нјегов непосредни старешина или посебна комисија на основу тог извештаја предлажу директору полиције шта да предузме ако је употреба силе била неоправдана.
Физичка снага и службена палица
Како би одбио напад од себе или од неког другог, или савладао отпор лица које ремети јавни ред и мир, које треба да доведе или задржи, полицајац може да употреби физичку снагу — своје руке и ноге, без икаквог оружја — или службену палицу, познату као “пендрек”. Палица се употребљава тек ако физичка снага не уроди плодом.
У полицијском речнику напад није само понашање које има за циљ да се неко повреди или убије, већ и покушај да се насилно уђе негде где је улаз забрањен, или да се полицајац омете или спречи у извршењу задатка.
Такође, отпор може да буде активан и пасиван. Оглушивање о дату наредбу, клечање, седење или лежање се сматра пасивним отпором. Заклањање, држање за другу особу или предмет, претња да ће се неко напасти или слично представља активни отпор.
Ако нема другог начина да се оно савлада, палица може да се употреби и против лица које пружа само пасивни отпор.
Сузавац и електрошокер
Поред пендрека, полицијски службеници као део опреме имају и сузавац. Могу да га користе по сопственој процени, у ситуацијама у којима се лакша средства покажу као недовољна. Правилник којим се прописује која средства полицајци смеју да употребљавају, и како, их обавезује да у случају сузавца то чине “према упутству произвођача.”
Закон полицајцима дозвољава да се служе и другим хемијским средствима, уз одобрење директора или овлашћеног старешине, или у екстремним ситуацијама — као што су на пример терористички напад или угрожавање живота. Поред хемијских, полиција може да користи такозвана “електромагнетна средства за онеспособљавање” — електрошокер (познатији као “тизер”) и електро, односно “шок” палицу. Због тога колико су ови уређаји опасни, њихова примена је ограничена када су у питању одређене категорије људи, као што су срчани болесници, труднице и ментално оболели. Међутим, ово не значи да је према њима апсолутно забрањена употреба ових средстава, већ само да мора да се ограничи на најкраће могуће време. Електромагнетна средства никада не смеју да се користе на особама које возе, и у другим случајевима где би прекидом нечије радње настала опасност по друга лица.
Везивање
Ако сматра да је неопходно да Вам ограничи кретање, полицајац може да Вас веже, нарочито руке и ноге. Има обавезу да то буде на начин којим Вам не наноси “непотребне” телесне повреде. Може да веже више лица заједно, али не ако су различитог пола.
Ватрено оружје
Ватрено оружје представља крајње средство принуде. Тачно су прописани случајеви када полицајац може, а када не може, да га искористи. Прописано је и то да лице на које намерава да пуца претходно мора да упозори, и да не сме ни да нишани ни на кога сем на оног против кога оружје планира да га употреби.
Полицијски службеник може да употреби ватрено оружје само онда када је то неопходно да би се од напада заштитио његов или нечији други живот, или да се заштити објекат или особа коју обезбеђује. Може да пуца и ако је то неопходно да се спречи бекство особе затечене у извршењу нарочито тешког кривичног дела, или за коју је због таквог дела издат налог за лишење слободе. Сме да га употреби и како би спречио бекство лица које је већ по закону лишено слободе.
Није дозвољено употребљавати ватрено оружје када се тиме доводи у опасност било ко сем особе на коју полицајац оправдано намерава да пуца. На пример, ако бегунац бежи према некој групи људи, па може бити погођен неко из те групе, полицајац не сме да употреби оружје. Не сме да пуца на малолетника, осим у случају када је то једини начин за одбрану од непосредног напада или опасности.
Примена силе над групом
У контексту протеста, полиција има овлашћење да групи која се противправно окупила и понаша се тако да би могла да изазове насиље нареди да се разиђе. Ако не послушају, може да примени средства принуде, али само по наређењу начелника подручне полицијске управе или некога кога он овласти.
Поред свих средстава која могу да се користе и на појединцима — физичка снага, палица, сузавац — полиција има и нека која су посебно намењена за потискивање и контролу масе, а то су специјална возила и водени топови.
Када је то неопходно, ова средства могу да се користе да би се маса људи потиснула, усмерила или присилила да се разиђе, и ради ускраћивања приступа неком простору. Ипак, полицајци ова средства морају да користе пажљиво — рецимо, када користе водене топове, не смеју млаз директно да упиру према људима на начин на који им се могу угрозити живот и безбедност.
Шта је полицијска бруталност
Полицијска бруталност или полицијско насиље је појам за описивање неоправданог или намерног узнемиравања, вербалног напада, физичке/душевне повреде, имовинске штете или смрти претрпене услед интеракције са полицијом. Полицијска бруталност је облик злоупотребе полиције који укључује непримерено насиље од стране припадника полиције. Она је екстремни облик полицијског насиља који укључује физичку повреду или смрт особе или животиње. Постоји у многим земљама и територијама, чак и у онима које га гоне. Иако је незаконито, може се обављати у складу са законом.
Израз „полицијска бруталност” су америчке новине користиле већ 1872. године, када је Чикаго трибјун извештавао о премлаћивању цивила приликом хапшења.
Порекло модерне полиције засноване на ауторитету националне државе обично се прати у дешавањима у Француској из 17. и 18. века, при чему су модерне полицијске службе основане у већини нација до 19. и почетком 20. века. Случајеви полицијске бруталности су, изгледа, честа тада. Рани масовни инциденти бруталности догодили су се током штрајкова рада, попут Великог железничког штрајка из 1877. године, Пуллмановог штрајка из 1894, масакра из 1914. године.
Делови становништва могу полицију сматрати опресијом. Поред тога, постоји перцепција да жртве полицијске бруталности често припадају релативно немоћним групама, као што су мањине, инвалиди, млади и сиромашни.
Према подацима које је објавио Биро за статистику правде (2011), између 2003. и 2009. године, најмање 4.813 људи је умрло током хапшења од стране локалне полиције. Од смрти која је класификована као убиства из закона забележено је 2.876 смртних случајева, од којих су 1.643 или 57,1% умрлих људи били „људи у боји“.
Дакле, можемо рећи да је полицијска бруталност прекомерна употреба силе или употреба силе која није оправдана или разумна у одређеним околностима.
Закон о полицији обавезује полицијске службенике да употреба силе буде поступна и сразмерна, односно од најлакшег према тежем средству принуде и, у сваком случају, уз минимум неопходне силе и онда када је то неопходно. Даље, приликом употребе средстава принуде неопходно је да полицајци најпре штите људски живот и проузрокују што мање повреда.
„Ко злоставља другог или према њему поступа на начин којим се вређа људско достојанство, казниће се затвором до једне године”, пише у члану 137. Кривичног законика.
Уколико дело почини службено лице, казниће се казном затвора у трајању од три месеца до десет година.
Снимање полиције
Ако службеници полиције злоупотребе свој положај, малтретирају Вас или неког другог, или на било који други начин иступе ван својих овлашћења — а и превентивно, како се овако нешто не би догодило — имате право да их снимате у вршењу дужности. Ово подједнако важи и за саобраћајну полицију, комуналну милицију, агенте БИА и друга службена лица.
Да ли да снимате?
У случају да сматрате да је полицајац на Вама неосновано применио силу, да се према Вама понео грубо или увредљиво, ако Вам је претио злостављањем или одбио да Вам покаже значку — то су прекорачења овлашћења. Поводом оваквог понашања можете да се жалите на више адреса: можете да упутите притужбу МУП-у, Заштитнику грађана, Повереници за равноправност (ако сматрате да је разлог неправедног поступања било неко Ваше лично својство), као и да поднесете кривичну пријаву, или тужбу суду ако Вам је причињена материјална или нематеријална штета. У сваком од ових поступака биће потребно да своју страну приче поткрепите неком врстом доказа, од којих је најпоузданији снимак самог догађаја.
Да ли смете да снимате?
Не постоји пропис који ти то изричито дозвољава, али ни општи пропис који то забрањује. Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности је стао на становиште да је то дозвољено. Међутим, постоје околности у којима службеник полиције или агент БИА има овлашћење да у конкретном случају забрани снимање. Ова могућност постоји када полицајац или агент прикупља чињенице на месту догађаја, и то само под условом да је то потребно ради заштите оштећених кривичним делом или прекршајем, или у циљу заштите поступка. Дакле, снимање може да се забрани у случају да угрожава истрагу која је у току, и то само када је то неопходно.
На који начин смете да снимате полицију?
Иако снимање није забрањено, у више прописа је нормирана забрана ометања службеног лица у вршењу службене дужности, под претњом новчаних казни и казне затвора. Због тога, потребно је да снимање вршите на начин који не може да буде протумачен као ометање – са што мање интеракције са полицајцем, и на одређеној дистанци. Законом о јавном реду и миру прописана је казну затвора до две године за сваког ко нападне службено лице у вршењу службене дужности, то покуша или запрети да ће то урадити, или га на други начин омета.
Поред тога, Кривични законик као кривично дело дефинише спречавање службеног лица у вршењу дужности уз употребу или претње, и за то предвиђа казну од годину дана до осам година, када је у питању полицајац или друго службено лице које врши послове државне или јавне безбедности. Само снимање полицајца тешко може да представља ово кривично дело, јер се захтева да сниматељ употреби силу или претњу и тако спречи службено лице да врши своју службену дужност.
Такође, Закон о комуналној полицији прописује новчану казну у распону од 10.000 до 50.000 динара за свакога ко омета или спречава комуналног полицајца у обављању послова, и не поставља услов да је притом коришћена сила или претња.
Да ли могу да Вас спрече да снимате?
Ако ти полицајац ког снимаш прети да престанеш, вређа те, или те чак физички нападне, то је прекорачење овлашћења и можеш да тражиш заштиту на различите начине — подношењем притужбе МУП-у, обраћањем Заштитнику грађана, па и у кривичном или парничном поступку, ако је својим понашањем учинио кривично дело или ти нанео штету.
У случају да Вам службено лице које снимате тражи да му дате мобилни или камеру, можете да захтевате да Вам каже по ком основу одузима предмет, да питате да ли Вас сумњиче за неко кривично дело и које је то дело, као и да ли ће Вам, и када, бити издата потврда о привремено одузетим предметима.
Уколико Вам полицајац саопшти да сте осумњичени за неко кривично дело, и затим Вас лиши слободе, може од Вас да тражи и да му предате уређај који сте користили за снимање, и у суштини немате избора да ли ћете му га предати или не. У супротном, та обавеза не постоји.
Уколико Вам полицајац одузме мобилни којим је сниман, саветујемо да га држите закључаним и да полицајцу који жели да га одузме не дајете шифру – шифру му можете укуцати ти, и то само у сврху долажења до спорног снимка, али полицајац нема право да обрише снимак.
У сваком случају, уколико сте жртва полицијске бруталности, потребно је да без одлагања обавестите надлежне службе. Такође, на располагању Вам стоје бројне организације цивилног друштва које се баве праћењем полицијске бруталности. Свакако је најбоље да потражите стручну, адвокатску помоћ која би Вам обезбедила најбоље старање о Вашим интересима.
Адвокат Зоран Ј. Минић
lawofficeminic@gmail.com
