У првом наследном реду, брачни друг наслеђује супружника заједно са његовим потомцима и то на једнаке делове али то важи само за случај да су ти потомци оставиоца заједнички потомци оставиоца и брачног друга позваног на наслеђе.
Ако то није случај, супружник практично губи својство наследника првог реда јер му се умањује обим права на наслеђивање, иако се фактички задржава и даље у том реду.
Наиме, када постоји оставиочево дете коме оставиочев брачни друг није родитељ, а имовина брачног друга је већа од оне која би му припала при подели заоставштине на једнаке делове, онда свако оставиочево дете може наследити до два пута више него брачни друг ако суд, пошто размотри све околности, оцени да је то оправдано.
Положај супружника после смрти брачног друга је неповољнији ако оставилац нема потомства и брачни друг тада дефинитивно губи својство наследника првог реда и не наслеђује у првом већ у другом наследном реду заједно са оставиочевим родитељима и њиховим потомством.
Тада оставиочев брачни друг наслеђује половину заоставштине, а другу половину на једнаке делове наслеђују оставиочеви родитељи, односно ако не могу или неће да наследе – њихово потомство.
Практично није тешко замислити ситуацију да брачни друг у оваквој ситуацији дели заоставштину сестричином или синовцем оставиочевим.
Тек у случају да оставиочеви родитељи немају потомства а не могу или неће да наследе, брачни друг наслеђује целокупну заоставштину.
Права брачног друга након смрти супружника
Важно је истаћи да брачни друг има једно сасвим специфично право:
1. Повећање наследног дела брачног друга у другом наследном реду
Када је брачни друг оставиоца позван на наслеђе са наследницима другог наследног реда, а нема нужних средстава за живот, брачни друг може у року од једне године од смрти оставиочеве захтевати доживотно уживање (плодоуживање) на целини или делу заоставштине коју су наследили остали наследници, а ако је вредност заоставштине тако мала да би њеном поделом запао у оскудицу, брачни друг може захтевати у својину целокупну заоставштину.
Брачни друг и остали наследници увек могу споразумом доживотно уживање преиначити у доживотну ренту, а уколико се промене прилике због којих је брачном другу припало доживотно уживање или рента, суд може доживотно уживање или ренту укинути, уколико то захтевају остали наследници.
Такође, на овом месту важно је напоменути и могућност смањења наследног дела супружника у истом наследном реду.
2. Смањење наследног дела брачног друга у другом наследном реду
Кад је брачни друг позван на наслеђе са наследницима другог наследног реда, а оставиочева наслеђена добра чине више од половине његове посебне имовине, остали наследници могу у року од једне године од смрти оставиочеве захтевати смањење наследног дела брачног друга до четвртине заоставштине, ако заједница живота оставиоца и брачног друга није трајала дуже времена.
Законом о наслеђивању посебно су регулисана још нека значајна питања која се односе на брачног друга. Наиме, Брачни друг губи право законског наслеђивања:
- ако је оставилац био поднео тужбу за развод брака а после његове смрти се утврди да је тужба била основана;
- ако је његов брак са оставиоцем поништен после оставиочеве смрти, а из разлога који су брачном другу били познати у тренутку закључења брака;
- ако је његова заједница живота са оставиоцем била трајно престала његовом кривицом или у споразуму са оставиоцем.
Уместо закључка, један осврт
Подела имовине за живота и право доживотног становања најсигурнији су начин да се родитељи обезбеде у случају смрти брачног супруга, јер се некада дешава да уследи свађа око поделе имовине.
Према Закону о наслеђивању (“Сл. гласник РС”, бр. 46/95, 101/2003 – одлука УСРС и 6/2015), имовину покојника наслеђују брачни друг и деца.
Наиме, овај принцип није уведен новим законом, већ је важио одувек. Међутим, наследници наслеђују једнаке делове, па уколико је покојник имао супругу и двоје деце – сваком припада по трећина.
У пракси се често појављује проблем наслеђивања стана или куће када један супружник умре, јер преостали мора да дели имовину са децом. Све се више дешава да деца инсистирају да се прода “кров над главом” и да поделе новац, па мајка или отац од добијеног дела често не могу да купе нову стамбену јединицу.
Брачни друг може да тражи у оставинском поступку издвајање половине имовине уколико је стечена током брака заједничким радом. Супруга би тако добила четири шестине, а уколико је покојник имао двоје деце, они би добили по шестину.
Супружници могу да поделе брачну тековину још за живота. Међутим, део имовине коју покојник није стекао заједничким радом у браку, већ наслеђем или поклоном, преживели брачни друг не може да тражи да се издваја на име брачне тековине.
Дакле, један од начина да наследници преживелом супругу не продају “кров над главом” јесте да се још за живота подели имовина.
Супружници могу за живота уписати право доживотног становања у непокретности у корист брачног друга.
Тако би, уколико се након смрти оставиоца покрене поступак физичке деобе, преживели брачни друг имао право становања до краја живота.
Имовина може да се остави тестаментом или поклоном другом брачном другу, али у том случају деца имају право на нужни део.
Уколико имате додатних питања или недоумица у вези са наследним правом, али и било којом области права, будите слободни да нас контактирате. Ми се боримо за правду која припада вама.
Адвокат Зоран Ј. Минић
lawofficeminic@gmail.com
