U prvom naslednom redu, bračni drug nasleđuje supružnika zajedno sa njegovim potomcima i to na jednake delove ali to važi samo za slučaj da su ti potomci ostavioca zajednički potomci ostavioca i bračnog druga pozvanog na nasleđe.
Ako to nije slučaj, supružnik praktično gubi svojstvo naslednika prvog reda jer mu se umanjuje obim prava na nasleđivanje, iako se faktički zadržava i dalje u tom redu.
Naime, kada postoji ostaviočevo dete kome ostaviočev bračni drug nije roditelj, a imovina bračnog druga je veća od one koja bi mu pripala pri podeli zaostavštine na jednake delove, onda svako ostaviočevo dete može naslediti do dva puta više nego bračni drug ako sud, pošto razmotri sve okolnosti, oceni da je to opravdano.
Položaj supružnika posle smrti bračnog druga je nepovoljniji ako ostavilac nema potomstva i bračni drug tada definitivno gubi svojstvo naslednika prvog reda i ne nasleđuje u prvom već u drugom naslednom redu zajedno sa ostaviočevim roditeljima i njihovim potomstvom.
Tada ostaviočev bračni drug nasleđuje polovinu zaostavštine, a drugu polovinu na jednake delove nasleđuju ostaviočevi roditelji, odnosno ako ne mogu ili neće da naslede – njihovo potomstvo.
Praktično nije teško zamisliti situaciju da bračni drug u ovakvoj situaciji deli zaostavštinu sestričinom ili sinovcem ostaviočevim.
Tek u slučaju da ostaviočevi roditelji nemaju potomstva a ne mogu ili neće da naslede, bračni drug nasleđuje celokupnu zaostavštinu.
Prava bračnog druga nakon smrti supružnika
Važno je istaći da bračni drug ima jedno sasvim specifično pravo:
1. Povećanje naslednog dela bračnog druga u drugom naslednom redu
Kada je bračni drug ostavioca pozvan na nasleđe sa naslednicima drugog naslednog reda, a nema nužnih sredstava za život, bračni drug može u roku od jedne godine od smrti ostaviočeve zahtevati doživotno uživanje (plodouživanje) na celini ili delu zaostavštine koju su nasledili ostali naslednici, a ako je vrednost zaostavštine tako mala da bi njenom podelom zapao u oskudicu, bračni drug može zahtevati u svojinu celokupnu zaostavštinu.
Bračni drug i ostali naslednici uvek mogu sporazumom doživotno uživanje preinačiti u doživotnu rentu, a ukoliko se promene prilike zbog kojih je bračnom drugu pripalo doživotno uživanje ili renta, sud može doživotno uživanje ili rentu ukinuti, ukoliko to zahtevaju ostali naslednici.
Takođe, na ovom mestu važno je napomenuti i mogućnost smanjenja naslednog dela supružnika u istom naslednom redu.
2. Smanjenje naslednog dela bračnog druga u drugom naslednom redu
Kad je bračni drug pozvan na nasleđe sa naslednicima drugog naslednog reda, a ostaviočeva nasleđena dobra čine više od polovine njegove posebne imovine, ostali naslednici mogu u roku od jedne godine od smrti ostaviočeve zahtevati smanjenje naslednog dela bračnog druga do četvrtine zaostavštine, ako zajednica života ostavioca i bračnog druga nije trajala duže vremena.
Zakonom o nasleđivanju posebno su regulisana još neka značajna pitanja koja se odnose na bračnog druga. Naime, Bračni drug gubi pravo zakonskog nasleđivanja:
- ako je ostavilac bio podneo tužbu za razvod braka a posle njegove smrti se utvrdi da je tužba bila osnovana;
- ako je njegov brak sa ostaviocem poništen posle ostaviočeve smrti, a iz razloga koji su bračnom drugu bili poznati u trenutku zaključenja braka;
- ako je njegova zajednica života sa ostaviocem bila trajno prestala njegovom krivicom ili u sporazumu sa ostaviocem.
Umesto zaključka, jedan osvrt
Podela imovine za života i pravo doživotnog stanovanja najsigurniji su način da se roditelji obezbede u slučaju smrti bračnog supruga, jer se nekada dešava da usledi svađa oko podele imovine.
Prema Zakonu o nasleđivanju („Sl. glasnik RS“, br. 46/95, 101/2003 – odluka USRS i 6/2015), imovinu pokojnika nasleđuju bračni drug i deca.
Naime, ovaj princip nije uveden novim zakonom, već je važio oduvek. Međutim, naslednici nasleđuju jednake delove, pa ukoliko je pokojnik imao suprugu i dvoje dece – svakom pripada po trećina.
U praksi se često pojavljuje problem nasleđivanja stana ili kuće kada jedan supružnik umre, jer preostali mora da deli imovinu sa decom. Sve se više dešava da deca insistiraju da se proda „krov nad glavom“ i da podele novac, pa majka ili otac od dobijenog dela često ne mogu da kupe novu stambenu jedinicu.
Bračni drug može da traži u ostavinskom postupku izdvajanje polovine imovine ukoliko je stečena tokom braka zajedničkim radom. Supruga bi tako dobila četiri šestine, a ukoliko je pokojnik imao dvoje dece, oni bi dobili po šestinu.
Supružnici mogu da podele bračnu tekovinu još za života. Međutim, deo imovine koju pokojnik nije stekao zajedničkim radom u braku, već nasleđem ili poklonom, preživeli bračni drug ne može da traži da se izdvaja na ime bračne tekovine.
Dakle, jedan od načina da naslednici preživelom suprugu ne prodaju „krov nad glavom“ jeste da se još za života podeli imovina.
Supružnici mogu za života upisati pravo doživotnog stanovanja u nepokretnosti u korist bračnog druga.
Tako bi, ukoliko se nakon smrti ostavioca pokrene postupak fizičke deobe, preživeli bračni drug imao pravo stanovanja do kraja života.
Imovina može da se ostavi testamentom ili poklonom drugom bračnom drugu, ali u tom slučaju deca imaju pravo na nužni deo.
Ukoliko imate dodatnih pitanja ili nedoumica u vezi sa naslednim pravom, ali i bilo kojom oblasti prava, budite slobodni da nas kontaktirate. Mi se borimo za pravdu koja pripada vama.
Advokat Zoran J. Minić
lawofficeminic@gmail.com