Ово право остварују само запослени код послодавца. Дакле, реч је о лицима која су засновала радни однос, на неодређено или одређено време, закључивањем уговора о раду, односно доношењем одговарајућег решења, ако се ради о запосленом у државним органима.
Може се приметити да једини услов који Закон о финансијској подршци породици са децом поставља за остваривање права, јесте чињеница да је родитељ запослен у тренутку рођења детета. Не поставља се услов у погледу минималне дужине претходног стажа осигурања. Међутим, свакако је неопходно да постоји претходни стаж осигурања, јер, у супротном не би било могуће утврдити основицу за обрачун накнаде, имајући у виду да овај закон не предвиђа могућност да се за месеце за које нису плаћени доприноси за обавезно социјално осигурање, основица утврђује на други начин.
Новина је да право на накнаду зараде односно плате по овом основу има и запослени који је засновао радни однос након рођења детета, дакле, који није био запослен у тренутку рођења детета. Услов да овај запослени оствари право на накнаду јесте да је у последњих 18 месеци који претходе отпочињању одсуства по заснивању радног односа, остваривао приходе који имају карактер зараде, на које су плаћени доприноси за обавезно социјално осигурање. Овај услов произилази из одредбе Закона којом се прописује начин утврђивања основице за накнаду зараде за наведена лица – збир месечних основица на које су плаћени доприноси на примања која имају карактер зараде, за последњих 18 месеци, који претходе месецу отпочињања одсуства по заснивању радног односа. Из наведене одредбе произилази да лице које је засновало радни однос након рођења детета, не може остварити право на накнаду зараде, уколико у наведеном периоду није остварило приход који има карактер зараде, јер би збир месечних основица био нула, па самим тим и основица за накнаду зараде.
Законом је прописано да накнаду зараде, односно плате за време породиљског одсуства и одсуства ради посебне неге детета, за децу различитог реда рођења, могу истовремено користити оба родитеља. Ову одредбу треба разумети тако да право на накнаду зараде, односно плате, има мајка за време породиљског одсуства, а право на накнаду зараде, односно плате за време одсуства због посебне неге другог, старијег детета, има отац. Подразумева се да отац испуњава друге прописане услове за остваривање права на накнаду зараде, односно плате.
Право на накнаду зараде, односно плате за време одсуства због неге детета, односно посебне неге детета, за децу различитог реда рођења, такође имају право да користе истовремено оба родитеља. Према нашем мишљењу, у овој ситуацији, родитељи се споразумевају који ће од њих да користи право на накнаду зараде за време неге дета а који право на накнаду зараде за време посебне неге детета.
Законом је прописано да право на накнаду зараде, односно плате, за време породиљског одсуства и одсуства ради неге детета, за децу различитог реда рођења, не могу истовремено да користе оба родитеља.
Законом се проширују се права родитеља деце која су ометена у психофизичком развоју, због чега им је потребна посебна нега, чиме се омогућава боље функционисање породице и подстичу родитељи таквог детета на проширење породице.
Право на накнаду зараде, односно накнаду плате, ради посебне неге детета, не може остварити за дете за које је остварено право на додатак за помоћ и негу другог лица. Овом одредбом спречава се могућност да се по истом основу остварују различите врсте накнаде. Наиме, полази се од тога да је посебна нега обезбеђена признавањем права на додатак за помоћ и негу другог лица, те да, у тој ситуацији, нема ни потребе да родитељи одсуствују са рада.
Основица накнаде зараде, односно накнаде плате, за запослене код послодавца, представља збир месечних основица на који су плаћени доприноси на примања која имају карактер зараде, за последњих 18 месецикоји претходе првом месецу отпочињања одсуства због компликација у вези са одржавањем трудноће , или породиљског одсуства, уколико није коришћено одсуство због компликација у вези са одржавањем трудноће.
Битно је уочити да у основицу за обрачун накнаде улазе само примања која имају карактер зараде. Дакле, ако је запослени у претходном периоду, поред примања која имају карактер зараде остваривао и друга примања која немају карактер зараде, нпр. по основу одређених уговора, та примања не улазе у основицу за обрачун накнаде зараде, односно накнаде плате.
Такође је битно уочити да се период од 18 месеци у коме су остваривана примања која имају карактер зараде, сматра период који је претходио наступању привремене спречености за рад, односно одсуства са рада због компликација у вези са одржавањем трудноће ако је такво одсуство коришћено. Према претходном Закону, претходни период на основу кога је утврђивано право на висину накнаде, утврђивао се у односу на датум отпочињања породиљског одсуства, без обзира на то да ли је запослена одсуствовала са рада због компликација у вези са одржавањем трудноће. Овим се жели спречити коришћење боловања, тј. одсуствовање са рада због одржавања трудноће и у ситуацијама када за то не постоје оправдани, медицински разлози.
Основица накнаде зараде, односно накнаде плате за запосленог који је засновао радни однос након рођења детета , утврђује се на исти начин као и за запосленог: на основу збира месечних основица на који су плаћени доприноси на примања која имају карактер зараде, за последњих 18 месеци који претходе месецу отпочињања одсуства по заснивању радног односа. Као што смо напред истакли, ни овде се не поставља услов у погледу минималне дужине претходног стажа осигурања, али је, свакако, неопходно да одређени стаж осигурања постоји, како би било могуће утврдити основицу за обрачун накнаде.
Месечна основица накнаде зараде, односно накнаде плате добија се дељем збира основица на које су плаћени доприноси на примања која имају карактер зараде, са 18. Месечна основица утврђена на овај начин не може бити већа од три просечне месечне зараде у Републици Србији према последњем објављеном податку републичког органа надлежног за послове статистике, на дан подношења захтева.
Имајући у виду да месечна основица накнаде зараде односно плате представља бруто обрачунску величину, претпоставка је да се под просечном месечном зарадом подразумева бруто зарада, тј. зарада у коју су укључени порези и доприноси .
Утврђивање месечне основице накнаде зараде односно плате, врши надлежни орган јединице локалне самоуправе, као поверени посао, а на основу података о висини основице на коју су плаћени доприноси на примања која имају карактер зараде, односно плате а који су евидентирани у Централном регистру обавезног социјалног осигурања, на дан подношења захтева.
Месечни износ накнаде зараде , односно накнаде плате, обрачунава се на основу утврђене месечне основице накнаде зараде, односно накнаде плате у сразмери броја радних дана у петодневној радној недељи, у којима се остварује право у датом месецу и укупног броја радних дана у том месецу , сагласно члану 14. став 2. Закона. Ово значи да месечни износ накнаде зараде, за пун месец у коме запослени остварује право, износи 100% од месечне основице накнаде, утврђене на горе описани начин. Међутим, износ накнаде зараде ретко ће кад износити 100% зараде коју је запослени остваривао пре отпочињања коришћења одсуства, тачније то ће бити само у ситуацији када је запослени био у радном односу и остваривао пун износ зараде свих 18 месеци пре отпочињања одсуства, а имајући у виду да се збир месечних основица на које су плаћени доприноси, дели са 18.
Примера ради, у ситуацији када је запослени у претходних 18 месеци, био у радном односу девет месеци, збир девет месечних основица биће подељен са 18, па ће накнада зараде износити 50% у односу на зараду коју је запослени остваривао пре отпочињања одсуства.
Из наведеног примера може се закључити да обухват корисника овим правом јесте повећан али да ће многи корисници ово право остваривати у мањем обиму, при чему треба имати у виду и да је по овом закону највиши износ накнаде зараде односно плате три просечне зараде, док је по претходном Закону, тај износ био пет просечних зарада у Републици Србији, према последњем објављеном податку републичког органа надлежног за послове статистике, на дан подношења захтева.
Утврђени месечни износ накнаде зараде, односно накнаде плате, представља бруто износ, из ког се обустављају и уплаћују припадајући порези и доприноси, након чега се добија нето износ месечне накнаде.
Исплата накнаде зараде, односно накнаде плате врши се из средстава обезбеђених у буџету Републике Србије. Исплату накнаде зараде, као и подношење пореске пријаве за обрачунате порезе и доприносе, врши министарство надлежно за социјална питања. Централизована исплата накнаде зараде, односно накнаде плате врши се на текући рачун корисника, кад Пореска управа прихвати пореску пријаву.
Приликом исплате накнаде зараде, односно накнаде плате, не врши се обустава рата кредита и сл. већ је прималац накнаде дужан да те обавезе измири лично или преко послодавца.
Приликом обрачуна пореза, неопорезиви износ користи се сразмерно радном времену примаоца накнаде зараде, односно накнаде плате, у односу на пуно радно време у месецу за који је признато право, а у складу са прописима којима се уређује порез на доходак грађана.
Пун месечни износ накнаде зараде, односно накнаде плате за време породиљског одсуства, не може бити мањи од минималне зараде утврђене на дан подношења захтева, ако је код надлежног органа евидентирано најмање шест најнижих основица на које су плаћени доприноси на примања која имају карактер зараде.
Под минималном зарадом подразумева се износ који се добија када се минимална цена рада по сату, утврђена у складу са законом, на дан подношења захтева, помножи са 184 сата и увећа за припадајуће порезе и доприносе.
Ни послодавац ни надлежни орган који врши исплату немају обавезу достављања обрачунскоглистића кориснику накнаде зараде, односно, накнаде плате. Међутим, надлежни орган који врши исплату права, дужан је да на захтев корисника права достави обрачунски листић и друге потврде о исплаћеним накнадама зараде, односно плате. Овакво решење предвиђено је у циљу економичности и растерећења надлежног органа који врши исплате накнада, али се, истовремено, штите корисници права прописивањем да је на њихов захтев надлежни орган дужан да достави обрачунски листић односно друге потврде, а имајући у виду да је висина остварених прихода битна приликом остаривања права на кредит, као и код остваривања неких права пред државним органима.
Надлежни орган који врши исплату накнаде има обавезу достављања потврде о оствареним годишњим приходима корисника права, при чему се мисли на потврду која се издаје на обрасцу ППП ПО, која се издаје до 31. јануара текуће године, за приходе остварене у претходној години, сагласно члану 41. став 11. Закона о пореском поступку и пореској администрацији.
Право на накнаду зараде, односно накнаду плате, за време породиљског одсуства, одсуства ради неге детета и одсуства ради посебне неге детета остварује се на основу поднетог захтева корисника права.
Захтев за остваривање права може се поднети до истека законом утврђене дужине трајања права које се остварује.
О захтеву за накнаду зараде, односно накнаду плате за време породиљског одсуства и одсуства са рада ради неге детета, поднетом по отпочињању породиљског одсуства, одлучује се привременим решењем, у трајању до три месеца.
Након прибављања потребних доказа по службеној дужности који су потребни за комплетирање захтева и одлучивање о праву, надлежни орган одлучује решењем.
На овај начин се елиминише досадашња пракса да породиље, због тога што нису у могућности да уз захтев приложе све потребне доказе, чекају на прву исплату накнаде и по више месеци од отпочињања породиљског одсуства, чиме се обезбеђује економска сигурност мајке и детета.
lawofficeminic@gmail.com
