Условно отпуштање или условни отпуст, подразумева отпуштање на слободу, уколико су испуњени предвиђени услови, осуђеника који је издржао део казне у казнено-поправном заводу, пре него што је издржао казну у пуном трајању, под условом да до истека времена за које је изречена казна не изврши ново кривично дело.
Условни отпуст као примарни циљ има рехабилитацију и реинтеграцију осуђених лица.
Услови за условни отпуст у Србији
Први услов је да је осуђени издржао две трећине казне затвора на коју је осуђен.
Поред тога потребно је да се осуђени тако поправио да се може са основом очекивати да ће се на слободи добро владати. То нарочито подразумева да до истека времена за које је изречена казна не учини ново кривично дело.
При оцени да ли се осуђени поправио и да ли ће дозволити условни отпуст суд цени његово владање за време издржавања казне. Установа у којој осуђени издржава казну затвора доставља суду извештај о његовом владању.
У том извештају суд се обавештава и о извршавању радних обавеза, с обзиром на његову радну способност. Да ли ће суд дозволити условни отпуст понајвише зависи од овог извештаја. Он може бити позитиван или негативан.
Молба за условни отпуст
Молба за условни отпуст је допис суду којим се иницира поступак условног отпуста. Молбу може поднети осуђени који је издржао две трећине изречене казне затвора. Молбу може поднети и бранилац осуђеног.
Суд ће одбацити молбу ако је поднета од стране неовлашћеног лица. Ако осуђени није издржао две трећине изречене казне затвора суд ће молбу такође одбацити. Разлог за одбацивање молбе је и покушај бекства или бекство из завода за издржавање казне затвора.
Ако не одбаци молбу судско веће ће затражити извештај од завода у којем осуђени издржава казну затвора. То је извештај о његовом владању и другим околностима које показују да ли је постигнута сврха кажњавања.
Поред тога суд ће затражити и извештај повереника из органа управе надлежног за извршење кривичних санкција.
Шта треба да садржи молба за условни отпуст?
Не постоји строго прописана форма за овај поднесак. Међутим, да би суд могао да поступа по овој молби она мора да садржи одређене податке.
У наслову дописа потребно је означити назив суда којем се молба за условни отпуст подноси а затим име и презиме подносиоца. Веома је важно да се у молби наведе број пресуде по којој осуђени издржава казну затвора.
Пожељно је навести и Ик број под којим се спроводи поступак извршења. Овај Ик број по правилу треба да стоји на позиву за издржавање казне затвора. У допису даље треба навести датум када је осуђени започео издржавање казне и које казне.
Потом се може навести да је издржао две трећине казне на коју је осуђен као и друге околности из којих проистиче да су испуњени услови за условни отпуст. Напослетку молба за условни отпуст мора бити потписана од стране подносиоца.
Ком суду се подноси молба за условни отпуст?
Молба за условни отпуст се подноси суду који је судио у правом степену.
Стање у пракси у Србији (Пример)
Главни недостатак се огледа у слабој примени института условног отпуста и по том питању требало би да се закон спроводи у што већој мери.
Судови су веома шкрти у погледу давања условног отпуста, понекад суд даје тривијалне разлоге попут тврдње да се одбија молба за условни отпуст, јер осуђеник није напредовао до највишег могућег степена у третману А1 (иако има А2 који подразумева све погодности и проширена права у заводу и ван завода), мада нигде у закону не постоји такав основ за одбијање.
Прихватањем става да је условни отпуст право, а не предмет дискреционих оцена, систем условног отпуштања добија у озбиљности и правној сигурности, пенитенцијарна пракса у садржини, док ће за осуђенике то значити већу мотивациону снагу.
Други недостатак је што институт условног отпуста није обавезан за примарно осуђена лица у случају да су правоснажно осуђена више од три пута.
Примарно осуђена лица су она лица која се први пут налазе на издржавању казне затвора. Први пут осуђивана лица.
Међутим, шта уколико су та лица имала кривичне поступке у току, а који се нису окончали пре изрицања прве казне?
У том случају лице започне издржавање казне као примарно осуђено лице, али у међувремену буде осуђено и за остала кривична дела. Шта се дешава у том случају?
Уколико има више од три правоснажне пресуде губи право на амнестију и условни отпуст више није обавезан, већ факултативан, и то без обзира што се то лице први пут налази на издржавању затворске казне.
Наше законодавство по том питању није правило разлике између оних који су први пут у затвору без обзира на број пресуда, и оних који су више пута били на издржавању казне.
Наше законодавство познаје само једном осуђиван или више пута осуђиван.
Мерило је број правоснажних пресуда, а не број колико пута је неко био у установи за извршење кривичних санкција.
Законодавац у овом примеру узима појам повратника у криминолошком смислу, где је по дефиницији повратник оно лице које је извршило више кривичних дела независно од постојања судске одлуке између извршених кривичних дела, док је у пенолошком значењу повратник особа која је поновила кривично дело након изласка из неке од установа за извршење кривичних санкција.
Што је прилично за замерку, јер ради се о институцији условног отпуста које је регулисано Кривичним законом и Законом о извршењу кривичних санкција, што спада у пенолошки домен.
Полазећи од тог да условно отпуштање посматрамо „као накнадно одмеравање казне (тим пре што околности које надлежни орган узима у обзир и те како личе на оне које имају утицај на одмеравање казне), онда је неосновано, неправедно и противзаконито правити дискриминацију и применити строжије мере према примарним осуђеницима, односно оним лицима која имају више пресуда, али су први пут на издржавању казне или још нису ступила на исту (реални стицај), и оних који су више пута осуђени и који су више пута били на издржавању казне затвора (поврат), јер у српском законодавству приликом одмеравања казне као отежавајућа околност може се узети само поврат, не и стицај.
Пре нешто више од пет година у Србији су законом ублажени услови да осуђеник буде пуштен на слободу пре истека казне и након тога се проценат условно пуштених повећао. Међутим, сматрам да се условни отпуст у Србији и даље не примењује довољно.
Прописано је, поред осталог, да ће суд осуђеног који је издржао две трећине условно отпустити са издржавања казне ако се у току њеног издржавања поправио да се може са основом очекивати да ће се на слободи добро владати, а нарочито ако до истека времена за које је изречена казна не учини ново кривично дело.
При оцени да ли ће осуђеник бити условно отпуштен узима се у обзир владање за време издржавања казне, извршавање радних обавеза, као и друге околности које указују да осуђени док траје условни отпуст неће извршити ново кривично дело. Кривични законик прописује и да се не може условно отпустити осуђени који је током издржавања казне два пута кажњаван за теже дисциплинске преступе и коме су одузете додељене погодности.
У затворима у Србији борави у просеку око 10.500 осуђеника и притвореника годишње, а око 1.200 њих суд пусти на условну слободу.
На пример, број осуђених лица које је суд условно отпустио у 2018. години је – 1.445 осуђеника, 2019. године – 1.289 осуђеника, а 2020. године – 1.304 осуђеника.
Што се тиче осуђених за ратне злочине, Виши суд у Београду је у последње три године усвојио 18 молби за условни отпуст.
Као што сам напоменуо, у члану 46 Кривичног законика, између осталог, наводи се да ће суд условно отпустити осуђеног који је издржао две трећине казне ако се у току издржавања казне “тако поправио да се може са основом очекивати да ће се на слободи добро владати, а нарочито да до истека времена за које је изречена казна не учини ново кривично дело”.
Тако се врло често управници затвора дају процену да ли неко треба да буде пуштен на условну слободу, па на основу те процене о условном отпусту одлучује првостепени суд. То је згодно за манипулацију и корупцију. Код нас се та мера рестриктивно користи. На пример, осуђеник добије условни отпуст месец дана пред крај извршења кривичне санкције.
Закон је предвидео у којим случајевима се условни отпуст не може применити, тј. који осуђеници не могу да „конкуришу“ тј. да предају молбу за условљавање преосталог дела казне (осим издржане две трећине казне, да током издржавања исте нису два пута дисциплински кажњавани за теже дисциплинске преступе и да им нису одузете додељене погодности).
Суд не може условно да отпусти осуђено лице за кривична дела:
- тешко убиство,
- силовање,
- обљуба над немоћним лицем,
- обљуба са дететом и
- обљуба злоупотребом положаја.
Суд ће условни отпуст да опозове уколико осуђени док је на условном отпусту учини једно или више кривичних дела за које је предвиђена казна затвора дужа од годину дана.
Када суд не може дозволити условни отпуст?
Уколико је осуђени током издржавања казне два пута кажњаван за теже дисциплинске преступе и одузете су му додељене погодности не може се условно отпустити.
За одређена кривична дела суд не може условно отпустити осуђеног. То су кривична дела: тешко убиство (члан 114. став 1. тачка 9), силовање (члан 178. став 4), обљуба над немоћним лицем (179. став 3), обљуба са дететом (члан 180. став 3) и обљуба злоупотребом положаја (члан 181. став 5).
Текст о самом институту условног отпуста можете прочитати овде.
Уколико вам је потребна правна помоћ или савет адвоката, не оклевајте да нас контактирате и закажете правне консултације.
