Заштитни објект кривичних дела из ове главе је правосуђе, тј. несметано обављање правосудне функције. Имајући у виду да је основни циљ кривичног правосуђа сузбијање криминалних понашања, тиме су и ове инкриминације у функцији остваривања тог циља.
Непријављивање припремања кривичног дела чл. 331. КЗ
(1) Ко зна да се припрема извршење кривичног дела за које се по закону може изрећи пет година затвора или тежа казна, па у времену кад је још било могуће спречити његово извршење то не пријави, а дело буде покушано или извршено, казниће се новчаном казном или затвором до једне године.
(2) Ако није пријављено припремање кривичног дела за које се по закону може изрећи затвор од тридесет до четрдесет година, учинилац ће се казнити затвором од три месеца до три године.
(3) За дело из става 1. овог члана неће се казнити лице којем је учинилац брачни друг, лице са којим учинилац живи у трајној ванбрачној заједници, сродник по крви у правој линији, брат или сестра, усвојилац или усвојеник, као и брачни друг неког од наведених лица, односно лице које са неким од њих живи у трајној ванбрачној заједници.
Циљ инкриминисања непријављивања припремања кривичног дела јесте спречавање кривичног дела које се припрема.
Основни облик постојаће у случају непријављивања припремања извршење кривичног дела за које се по закону може изрећи пет година затвора или тежа казна. Радња извршења врши се нечињењем, тј. пропуштањем пријављивања припремања. Да би извршило пријављивање, довољно је да лице које је сазнало за припремање извршења кривичног дела о томе у било којој форми обавести надлежни или други орган (који има законску обавезу да пријаву поднесе надлежномн органу) и да саопшти све њему познате околности о припремању. За постојање кривичног дела неопходно је да је до пропуштања непријављивања дошло у време када је припремано дело још било могуће спречити, као и да је касније припремано дело покушано или извршено. Са субјективног аспекта за постојање кривичног дела неопходан је умишљај.
Тежи облик постојаће ако се основни облик учини у односу на кривично дело за које се може изрећи казна затовора од тридесет до четрдесет година (став 2.).
Ставом 3. предвиђен је лични основ искључења кажњивости, тј. да се за непријављивање припремања кривичног дела из става 1. (основног облика) не могу казнити лица која се налазе у неком односу са лицем које исто припрема. То су лице којем је учинилац брачни друг, лице са којим учинилац живи у трајној ванбрачној заједници, сродник по крви у правој линији, брат или сестра, усвојилац или усвојеник, као и брачни друг неког од наведених лица, односно лице које са неким од њих живи у трајној ванбрачној заједници. За тежи облик не постоји лични основ искључења кажњивости.
Непријављивање кривичног дела и учиниоца чл. 332. КЗ
(1) Ко зна да је неко лице учинило кривично дело за које се по закону може изрећи затвор од тридесет до четрдесет година или зна само да је такво дело учињено па то не пријави пре него што су дело, односно учинилац откривени, казниће се затвором до три године.
(2) Службено или одговорно лице које свесно пропусти да пријави кривично дело за које је сазнало у вршењу своје дужности, ако се за то дело по закону може изрећи пет година затвора или тежа казна, казниће се затвором од шест месеци до пет година.
(3) Службено или одговорно лице које свесно пропусти да пријави кривично дело свог подређеног које је он учинио при вршењу своје службене, војне или радне обавезе, ако се за то дело по закону може изрећи затвор од тридесет до четрдесет година, казниће се затвором од једне до осам година.
(4) За непријављивање кривичног дела или учиниоца из ст. 1. и 2. овог члана неће се казнити лице којем је учинилац супружник или са којим живи у трајној ванбрачној заједници, сродник по крви у правој линији, брат или сестра, усвојилац или усвојеник, као и супружник неког од наведених лица, односно лице које са неким од њих живи у трајној ванбрачној заједници, као и бранилац, лекар или верски исповедник учиниоца.
Кривично дело има три облика.
Први облик (став 1.) може се извршити на два начина: или непријављивањем учиниоца криивчног дела, или непријављивањем извршеног дела. У првом случају ради се о томе да се зна ко је извршилац кривичног дела, па се то не пријави, а у другом случају лице које је дужно да пријави дело зна само да је дело извршено, али не зна ко је учинилац. И у једном и у другом случају потребно је да се ради о кривичном делу за које се по закону може изрећи казна затвора од тридесет до четрдесет година. Да би кривично дело постојало мора бити испуњен још и услов да је до непријављивања дошло пре него што су дело, односно учинилац откривени. Појам учиниоца обухвата поред извршиоца и саучеснике, тј. кривично дело постоји и онда када се не пријави саучесник. Дело обухвата како непријављивање довршеног, тако и покушаног дела.
Други облик (став 2.) може извршити само службено или одговорно лице и то свесним пропуштањем да пријави кривично дело за које је сазнало у вршењу своје дужности. Да би постојао овај облик потребно је да се ради о кривичном делу за које се може изрећи пет година затвора или тежа казна.
Трећи облик (став 3.) може извршити само службено или одговорно лице и то свесним пропуштањем да пријави кривично дело свог подређеног које је он учинио при вршењу своје службене, војне или радне обавезе. Да би постојао овај облик потребно је да се ради о кривичном делу за које се може изрећи затвор од тридесет до четрдесет година.
За постојање сва три наведена облика неопходан је умишљај учиниоца.
Ставом 4. предвиђен је лични основ искључења кажњивости, тј. да се за непријављивање облика из става 1. и 2. не могу казнити лица која се налазе у неком односу са извршиоцем кривичног дела. То су лице којем је учинилац супружник или са којим живи у трајној ванбрачној заједници, сродник по крви у правој линији, брат или сестра, усвојилац или усвојеник, као и супружник неког од наведених лица, односно лице које са неким од њих живи у трајној ванбрачној заједници, као и бранилац, лекар или верски исповедник учиниоца. За облик предвиђен ставом 3. не постоји лични основ искључења кажњивости.
Давање лажног исказа чл. 335. КЗ
(1) Сведок, вештак, преводилац или тумач, који да лажан исказ пред судом, у дисциплинском, прекршајном или управном поступку или у другом законом прописаном поступку, казниће се затвором до три године.
(2) Казном из става 1. овог члана казниће се и странка која приликом извођења доказа саслушањем странака у судском или управном поступку да лажан исказ, а на овом исказу буде заснована одлука донесена у том поступку.
(3) Ако је лажан исказ дат у кривичном поступку или је дат под заклетвом, учинилац ће се казнити затвором од три месеца до пет година.
(4) Ако су услед дела из става 3. овог члана наступиле нарочито тешке последице за окривљеног, учинилац ће се казнити затвором од једне до осам година.
(5) Учинилац који добровољно опозове лажан исказ пре него што се донесе коначна одлука, може се ослободити од казне.
Циљ инкриминисања давања лажног исказа је сузбијање понашања којим се угрожава правилно утврђивање чињеница не само у поступку пред судом, него и у другим поступцима, чиме се пружа заштита функционисању правног система.
Кривично дело има два основна и два тежа облика. Радња извршења свих облика састоји се у давању лажног исказа. За постојање кривичног дела потребно је да се лажни исказ односи на чињенице које могу бити од утицаја на одлуку у предмету у коме се дају, док је ирелевантно да ли је лажни исказ лажан у целини или само неком свом делу.
Први основни облик (став 1.) предвиђа давање лажног исказ пред судом, у дисциплинском, прекршајном или управном поступку или у другом законом прописаном поступку. Извршиоци овог облика могу бити сведок, вештак, преводилац или тумач.
Други основни облик (став 2.) врши се давањем лажног иказа у парничном, ванпарничном, извршном или управном поступку. Као извршилац овог облика јавља се странка која да лажан исказ приликом извођења доказа саслушањем странака. За постојање овог облика неопходно је да је донета одлука која је заснована на лажном исказу.
Тежи облик (став 3.) постојаће ако је лажни исказ дат у кривичном поступку или је дат под заклетвом. Извршилац овог дела не може бити окривљени.
Најтежи облик (став 4.) постојаће ако су услед дела из става 3. наступиле нарочито тешке последице за окривљеног. Под нарочито тешким последицама сматрало би се доношење правоснажне и извршне осуђујуће пресуде којом је изречена казна затвора. Да ли је постојала нарочито тешка правна последица уколико је изречена нека друга кривична санкција, односно ако је дошло до наступања неке правне последице осуде, требало би утврђивати у сваком поступку понаособ.
Учинилац који добровољно опозове свој лажни исказ, а то је учинио пре него што је донета коначна одлука, може се ослободити од казне (став 5.).
Спречавање и ометање доказивања чл. 336. КЗ
(1) Ко сведоку или вештаку или другом учеснику у поступку пред судом или другим државним органом учини или обећа поклон или другу корист, или примени силу или претњу у намери да то лице давањем лажног исказа или недавањем исказа утиче на исход поступка, казниће се затвором од шест месеци до пет година и новчаном казном.
(2) Ко у намери да спречи или отежа доказивање сакрије, уништи, оштети или делимично или потпуно учини неупотребљивом исправу, односно друге предмете који служе за доказивање, казниће се затвором од три месеца до три године и новчаном казном.
(3) Казном из става 2. овог члана казниће се и ко уклони, уништи, поквари, помери или премести какав гранични камен, земљомерски знак или уопште какав знак о својини на непокретности или о праву на употребу воде или ко у истој намери овакав знак лажно постави.
(4) Ако је дело из става 2. овог члана учињено у кривичном поступку, учинилац ће се казнити затвором од шест месеци до пет година и новчаном казном.
Заштитни објект кривичног дела је доказивање, односно процесне радње доказивања у судском поступку и другим поступцима који се воде пред државним органом.
Кривично дело има три облика и један квалификовани облик.
Облик предвиђен ставом 1. има две алтернативно прописане радње извршења, па се тако кривично дело може извршити чињењем или обећањем поклона или друге користи сведоку или вештаку или другом учеснику у поступку пред судом или другим државним органом, а може се извршити и применом силе или претње према тим лицима. Кривично дело се може извршити само с умишљајем, а за постојање кривичног дела потребно је и да се радње извршења врше с намером утицања на исход поступка давањем лажног исказа или недавањем исказа од стране лица према којима се предузимају. Дело је довршено давањем или обећањем поклона или друге користи, односно применом силе или претње, при чему за постојање кривичног дела није потребно да је лажни исказ дат, односно да због тога није дат.
Облик предвиђен ставом 2. врши се скривањем, уништењем, оштећењем или делимичним или потпуним чињењем неупотребљивом исправе односно других предмета који служе за доказивање. Исправа и предмет могу бити и у својини учиниоца. Они морају бити подобни да се помоћу њих доказује нека чињеница. Кривично дело се може извршити сам с умишљајем, а за постојање кривичног дела потребно је и да се радње извршења врше у намери да се спречи или отежа доказивање. Тежи облик става 2. постојаће ако се дело учини у кривичном поступку (став 4.).
Облик предвиђен ставом 3. врши се уклањањем, уништењем, кварењем, померањем или премештањем граничног камена, земљомерског знака или знака о својини на непокретности или о праву на употребу воде или лажним постављањем таквог знака. Кривично дело се може извршити сам с умишљајем, а за постојање кривичног дела потребно је и да се радње извршења врше у намери да се спречи или отежа доказивање.
Повреда тајности поступка чл. 337. КЗ
(1) Ко неовлашћено открије оно што је сазнао у судском, прекршајном, управном или другом законом прописаном поступку, а што се по закону не може објавити или је одлуком суда или другог надлежног органа проглашено као тајна, казниће се новчаном казном или затвором до једне године.
(2) Ко без одлуке суда објави ток кривичног поступка у којем је искључена јавност или одлуку која је у кривичном поступку према малолетнику донесена или ко објави име малолетника према којем је поступак вођен или податке из којих се може сазнати о ком се малолетнику ради, казниће се затвором до две године.
(3) Ко неовлашћено открије податке о идентитету или личне податке лица заштићеног у кривичном поступку или податке у вези са програмом заштите, казниће се затвором од шест месеци до пет година.
(4) Ако су услед дела из става 3. овог члана наступиле тешке последице по заштићено лице или је кривични поступак био онемогућен или у знатној мери отежан, казниће се затвором од једне до осам година.
Кривично дело има три облика и један квалификовани облик.
Облик предвиђен ставом 1. састоји се у неовлашћеном откривању нечег што је сазнато у извођењу неке радње у поступку, или из списа у кривичном или другом судском поступку, или управном, прекршајном или у другом поступку који је законом прописан. То подразумева да је извршилац непосредно сазнао одређене чињенице својим присуствовањем извођењу одређене процесне радње, или увидом у списе. До тих сазнања он долази у поступку, а не на неки други начин. Ако неко дође до сазнања тих чињеница на други начин па их открије, неће постојати ово кривично дело. За постојање кривичног дела неопходно је да се то што извршилац открива по закону не може објавити или је одлуком суда или надлежног органа проглашено тајном. Начин одређивања нечега тајном уређује ЗКП. Кривично дело се може извршити само са умишљајем који мора обухватити и свест да се то што се открива по закону не може објавити или је одлуком суда или надлежног органа проглашено тајном. Заштитини објект наведеног облика је тајност поступка.
Облик предвиђен ставом 2. састоји се у објављивању без одлуке суда тока кривичног поступка у којем је искључена јавност или објављивању одлуке која је у кривичном поступку донета према малолетнику, или име малолетника према којем је поступак вођен или податке из којих се може сазнати о ком се малолетнику ради. На заштиту тока кривичног поступка према малолетнику, одлуке донете у том поступку, имена малолетника и других података на основу којих би се могло закључити о ком је малолетнику реч указује и Закон о малолетним учиниоцима кривичних дела и кривично правној заштити малолетних лица. Кривично дело се може извршити само са умишљајем. Заштитни објект наведеног облика је тајност поступка у коме је искључена јавност и интегритет малолетника у вези са вођењем кривичног поступка.
Облик предвиђен ставом 3. састоји се у неовлашћеном откривању података о идентитету или личних података лица заштићеног у кривичном поступку или података у вези са програмом заштите. Заштита учесника у кривичном поступку и њима блиских лица регулисана је и Законом о програму заштите учесника у кривичном поступку. Кривично дело постојаће и у случају да се ради о лицу које је блиско заштићеном учеснику у кривичном поступку које такође може бити обухваћено програмом заштите. Кривично дело се може извршити само са умишљајем који је потребно да обухвати и свест да се ради о лицу заштићеном у кривичном поступку.
Акo су услед дела из става 3. овог члана наступиле тешке последице по заштићено лице или је кривични поступак био онемогућен или у знатној мери отежан постојаће тежи облик (став. 4.).
Адвокат Зоран Ј. Минић
lawofficeminic@gmail.com
