KRIVIČNA DELA PROTIV PRAVOSUĐA

Zaštitni objekt krivičnih dela iz ove glave je pravosuđe, tj. nesmetano obavljanje pravosudne funkcije. Imajući u vidu da je osnovni cilj krivičnog pravosuđa suzbijanje kriminalnih ponašanja, time su i ove inkriminacije u funkciji ostvarivanja tog cilja.

Neprijavljivanje pripremanja krivičnog dela čl. 331. KZ

(1) Ko zna da se priprema izvršenje krivičnog dela za koje se po zakonu može izreći pet godina zatvora ili teža kazna, pa u vremenu kad je još bilo moguće sprečiti njegovo izvršenje to ne prijavi, a delo bude pokušano ili izvršeno, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine. 

(2) Ako nije prijavljeno pripremanje krivičnog dela za koje se po zakonu može izreći zatvor od trideset do četrdeset godina, učinilac će se kazniti zatvorom od tri meseca do tri godine. 

(3) Za delo iz stava 1. ovog člana neće se kazniti lice kojem je učinilac bračni drug, lice sa kojim učinilac živi u trajnoj vanbračnoj zajednici, srodnik po krvi u pravoj liniji, brat ili sestra, usvojilac ili usvojenik, kao i bračni drug nekog od navedenih lica, odnosno lice koje sa nekim od njih živi u trajnoj vanbračnoj zajednici. 

Cilj inkriminisanja neprijavljivanja pripremanja krivičnog dela jeste sprečavanje krivičnog dela koje se priprema.

Osnovni oblik postojaće u slučaju neprijavljivanja pripremanja izvršenje krivičnog dela za koje se po zakonu može izreći pet godina zatvora ili teža kazna. Radnja izvršenja vrši se nečinjenjem, tj. propuštanjem prijavljivanja pripremanja. Da bi izvršilo prijavljivanje, dovoljno je da lice koje je saznalo za pripremanje izvršenja krivičnog dela o tome u bilo kojoj formi obavesti nadležni ili drugi organ (koji ima zakonsku obavezu da prijavu podnese nadležnomn organu) i da saopšti sve njemu poznate okolnosti o pripremanju. Za postojanje krivičnog dela neophodno je da je do propuštanja neprijavljivanja došlo u vreme kada je pripremano delo još bilo moguće sprečiti, kao i da je kasnije pripremano delo pokušano ili izvršeno. Sa subjektivnog aspekta za postojanje krivičnog dela neophodan je umišljaj.

Teži oblik postojaće ako se osnovni oblik učini u odnosu na krivično delo za koje se može izreći kazna zatovora od trideset do četrdeset godina (stav 2.).

Stavom 3. predviđen je lični osnov isključenja kažnjivosti, tj. da se za neprijavljivanje pripremanja krivičnog dela iz stava 1. (osnovnog oblika) ne mogu kazniti lica koja se nalaze u nekom odnosu sa licem koje isto priprema. To su lice kojem je učinilac bračni drug, lice sa kojim učinilac živi u trajnoj vanbračnoj zajednici, srodnik po krvi u pravoj liniji, brat ili sestra, usvojilac ili usvojenik, kao i bračni drug nekog od navedenih lica, odnosno lice koje sa nekim od njih živi u trajnoj vanbračnoj zajednici. Za teži oblik ne postoji lični osnov isključenja kažnjivosti.

Neprijavljivanje krivičnog dela i učinioca čl. 332. KZ

(1) Ko zna da je neko lice učinilo krivično delo za koje se po zakonu može izreći zatvor od trideset do četrdeset godina ili zna samo da je takvo delo učinjeno pa to ne prijavi pre nego što su delo, odnosno učinilac otkriveni, kazniće se zatvorom do tri godine. 

(2) Službeno ili odgovorno lice koje svesno propusti da prijavi krivično delo za koje je saznalo u vršenju svoje dužnosti, ako se za to delo po zakonu može izreći pet godina zatvora ili teža kazna, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina. 

(3) Službeno ili odgovorno lice koje svesno propusti da prijavi krivično delo svog podređenog koje je on učinio pri vršenju svoje službene, vojne ili radne obaveze, ako se za to delo po zakonu može izreći zatvor od trideset do četrdeset godina, kazniće se zatvorom od jedne do osam godina. 

(4) Za neprijavljivanje krivičnog dela ili učinioca iz st. 1. i 2. ovog člana neće se kazniti lice kojem je učinilac supružnik ili sa kojim živi u trajnoj vanbračnoj zajednici, srodnik po krvi u pravoj liniji, brat ili sestra, usvojilac ili usvojenik, kao i supružnik nekog od navedenih lica, odnosno lice koje sa nekim od njih živi u trajnoj vanbračnoj zajednici, kao i branilac, lekar ili verski ispovednik učinioca. 

Krivično delo ima tri oblika. 

Prvi oblik (stav 1.) može se izvršiti na dva načina: ili neprijavljivanjem učinioca kriivčnog dela, ili neprijavljivanjem izvršenog dela. U prvom slučaju radi se o tome da se zna ko je izvršilac krivičnog dela, pa se to ne prijavi, a u drugom slučaju lice koje je dužno da prijavi delo zna samo da je delo izvršeno, ali ne zna ko je učinilac. I u jednom i u drugom slučaju potrebno je da se radi o krivičnom delu za koje se po zakonu može izreći kazna zatvora od trideset do četrdeset godina. Da bi krivično delo postojalo mora biti ispunjen još i uslov da je do neprijavljivanja došlo pre nego što su delo, odnosno učinilac otkriveni. Pojam učinioca obuhvata pored izvršioca i saučesnike, tj. krivično delo postoji i onda kada se ne prijavi saučesnik. Delo obuhvata kako neprijavljivanje dovršenog, tako i pokušanog dela.  

Drugi oblik (stav 2.) može izvršiti samo službeno ili odgovorno lice i to svesnim propuštanjem da prijavi krivično delo za koje je saznalo u vršenju svoje dužnosti. Da bi postojao ovaj oblik potrebno je da se radi o krivičnom delu za koje se može izreći pet godina zatvora ili teža kazna.

Treći oblik (stav 3.) može izvršiti samo službeno ili odgovorno lice i to svesnim propuštanjem da prijavi krivično delo svog podređenog koje je on učinio pri vršenju svoje službene, vojne ili radne obaveze. Da bi postojao ovaj oblik potrebno je da se radi o krivičnom delu za koje se može izreći zatvor od trideset do četrdeset godina.

Za postojanje sva tri navedena oblika neophodan je umišljaj učinioca.

Stavom 4. predviđen je lični osnov isključenja kažnjivosti, tj. da se za neprijavljivanje oblika iz stava 1. i 2. ne mogu kazniti lica koja se nalaze u nekom odnosu sa izvršiocem krivičnog dela. To su lice kojem je učinilac supružnik ili sa kojim živi u trajnoj vanbračnoj zajednici, srodnik po krvi u pravoj liniji, brat ili sestra, usvojilac ili usvojenik, kao i supružnik nekog od navedenih lica, odnosno lice koje sa nekim od njih živi u trajnoj vanbračnoj zajednici, kao i branilac, lekar ili verski ispovednik učinioca. Za oblik predviđen stavom 3. ne postoji lični osnov isključenja kažnjivosti.

Davanje lažnog iskaza čl. 335. KZ

(1) Svedok, veštak, prevodilac ili tumač, koji da lažan iskaz pred sudom, u disciplinskom, prekršajnom ili upravnom postupku ili u drugom zakonom propisanom postupku, kazniće se zatvorom do tri godine. 

(2) Kaznom iz stava 1. ovog člana kazniće se i stranka koja prilikom izvođenja dokaza saslušanjem stranaka u sudskom ili upravnom postupku da lažan iskaz, a na ovom iskazu bude zasnovana odluka donesena u tom postupku. 

(3) Ako je lažan iskaz dat u krivičnom postupku ili je dat pod zakletvom, učinilac će se kazniti zatvorom od tri meseca do pet godina. 

(4) Ako su usled dela iz stava 3. ovog člana nastupile naročito teške posledice za okrivljenog, učinilac će se kazniti zatvorom od jedne do osam godina. 

(5) Učinilac koji dobrovoljno opozove lažan iskaz pre nego što se donese konačna odluka, može se osloboditi od kazne. 

Cilj inkriminisanja davanja lažnog iskaza je suzbijanje ponašanja kojim se ugrožava pravilno utvrđivanje činjenica ne samo u postupku pred sudom, nego i u drugim postupcima, čime se pruža zaštita funkcionisanju pravnog sistema.

Krivično delo ima dva osnovna i dva teža oblika. Radnja izvršenja svih oblika sastoji se u davanju lažnog iskaza.  Za postojanje krivičnog dela potrebno je da se lažni iskaz odnosi na činjenice koje mogu biti od uticaja na odluku u predmetu u kome se daju, dok je irelevantno da li je lažni iskaz lažan u celini ili samo nekom svom delu.  

Prvi osnovni oblik (stav 1.) predviđa davanje lažnog iskaz pred sudom, u disciplinskom, prekršajnom ili upravnom postupku ili u drugom zakonom propisanom postupku. Izvršioci ovog oblika mogu biti svedok, veštak, prevodilac ili tumač.

Drugi osnovni oblik (stav 2.) vrši se davanjem lažnog ikaza u parničnom, vanparničnom, izvršnom ili upravnom postupku. Kao izvršilac ovog oblika javlja se stranka koja da lažan iskaz prilikom izvođenja dokaza saslušanjem stranaka. Za postojanje ovog oblika neophodno je da je doneta odluka koja je zasnovana na lažnom iskazu. 

Teži oblik (stav 3.) postojaće ako je lažni iskaz dat u krivičnom postupku ili je dat pod zakletvom. Izvršilac ovog dela ne može biti okrivljeni. 

Najteži oblik (stav 4.) postojaće ako su usled dela iz stava 3. nastupile naročito teške posledice za okrivljenog. Pod naročito teškim posledicama smatralo bi se donošenje pravosnažne i izvršne osuđujuće presude kojom je izrečena kazna zatvora. Da li je postojala naročito teška pravna posledica ukoliko je izrečena neka druga krivična sankcija, odnosno ako je došlo do nastupanja neke pravne posledice osude, trebalo bi utvrđivati u svakom postupku ponaosob.

Učinilac koji dobrovoljno opozove svoj lažni iskaz, a to je učinio pre nego što je doneta konačna odluka, može se osloboditi od kazne (stav 5.). 

Sprečavanje i ometanje dokazivanja čl. 336. KZ

(1) Ko svedoku ili veštaku ili drugom učesniku u postupku pred sudom ili drugim državnim organom učini ili obeća poklon ili drugu korist, ili primeni silu ili pretnju u nameri da to lice davanjem lažnog iskaza ili nedavanjem iskaza utiče na ishod postupka, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina i novčanom kaznom. 

(2) Ko u nameri da spreči ili oteža dokazivanje sakrije, uništi, ošteti ili delimično ili potpuno učini neupotrebljivom ispravu, odnosno druge predmete koji služe za dokazivanje, kazniće se zatvorom od tri meseca do tri godine i novčanom kaznom. 

(3) Kaznom iz stava 2. ovog člana kazniće se i ko ukloni, uništi, pokvari, pomeri ili premesti kakav granični kamen, zemljomerski znak ili uopšte kakav znak o svojini na nepokretnosti ili o pravu na upotrebu vode ili ko u istoj nameri ovakav znak lažno postavi. 

(4) Ako je delo iz stava 2. ovog člana učinjeno u krivičnom postupku, učinilac će se kazniti zatvorom od šest meseci do pet godina i novčanom kaznom. 

Zaštitni objekt krivičnog dela je dokazivanje, odnosno procesne radnje dokazivanja u sudskom postupku i drugim postupcima koji se vode pred državnim organom.

Krivično delo ima tri oblika i jedan kvalifikovani oblik. 

Oblik predviđen stavom 1. ima dve alternativno propisane radnje izvršenja, pa se tako krivično delo može izvršiti činjenjem ili obećanjem poklona ili druge koristi svedoku ili veštaku ili drugom učesniku u postupku pred sudom ili drugim državnim organom, a može se izvršiti i primenom sile ili pretnje prema tim licima. Krivično delo se može izvršiti samo s umišljajem, a za postojanje krivičnog dela potrebno je i da se radnje izvršenja vrše s namerom uticanja na ishod postupka davanjem lažnog iskaza ili nedavanjem iskaza od strane lica prema kojima se preduzimaju. Delo je dovršeno davanjem ili obećanjem poklona ili druge koristi, odnosno primenom sile ili pretnje, pri čemu za postojanje krivičnog dela nije potrebno da je lažni iskaz dat, odnosno da zbog toga nije dat.

Oblik predviđen stavom 2. vrši se skrivanjem, uništenjem, oštećenjem  ili delimičnim ili potpunim činjenjem neupotrebljivom isprave  odnosno drugih predmeta koji služe za dokazivanje. Isprava i predmet mogu biti i u svojini učinioca. Oni moraju biti podobni da se pomoću njih dokazuje neka činjenica. Krivično delo se može izvršiti sam s umišljajem, a za postojanje krivičnog dela potrebno je i da se radnje izvršenja vrše u nameri da se spreči ili oteža dokazivanje. Teži oblik stava 2. postojaće ako se delo učini u krivičnom postupku (stav 4.).

Oblik predviđen stavom 3. vrši se uklanjanjem, uništenjem, kvarenjem, pomeranjem ili premeštanjem graničnog kamena, zemljomerskog znaka ili znaka o svojini na nepokretnosti ili o pravu na upotrebu vode ili lažnim postavljanjem takvog znaka. Krivično delo se može izvršiti sam s umišljajem, a za postojanje krivičnog dela potrebno je i da se radnje izvršenja vrše u nameri da se spreči ili oteža dokazivanje. 

Povreda tajnosti postupka čl. 337. KZ

(1) Ko neovlašćeno otkrije ono što je saznao u sudskom, prekršajnom, upravnom ili drugom zakonom propisanom postupku, a što se po zakonu ne može objaviti ili je odlukom suda ili drugog nadležnog organa proglašeno kao tajna, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine. 

(2) Ko bez odluke suda objavi tok krivičnog postupka u kojem je isključena javnost ili odluku koja je u krivičnom postupku prema maloletniku donesena ili ko objavi ime maloletnika prema kojem je postupak vođen ili podatke iz kojih se može saznati o kom se maloletniku radi, kazniće se zatvorom do dve godine. 

(3) Ko neovlašćeno otkrije podatke o identitetu ili lične podatke lica zaštićenog u krivičnom postupku ili podatke u vezi sa programom zaštite, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina. 

(4) Ako su usled dela iz stava 3. ovog člana nastupile teške posledice po zaštićeno lice ili je krivični postupak bio onemogućen ili u znatnoj meri otežan, kazniće se zatvorom od jedne do osam godina. 

Krivično delo ima tri oblika i jedan kvalifikovani oblik. 

Oblik predviđen stavom 1. sastoji se u neovlašćenom otkrivanju nečeg što je saznato u izvođenju neke radnje u postupku, ili iz spisa u krivičnom ili drugom sudskom postupku, ili upravnom, prekršajnom ili u drugom postupku koji je zakonom propisan. To podrazumeva da je izvršilac neposredno saznao određene činjenice svojim prisustvovanjem izvođenju određene procesne radnje, ili uvidom u spise. Do tih saznanja on dolazi u postupku, a ne na neki drugi način. Ako neko dođe do saznanja tih činjenica na drugi način pa ih otkrije, neće postojati ovo krivično delo. Za postojanje krivičnog dela neophodno je da se to što izvršilac otkriva po zakonu ne može objaviti ili je odlukom suda ili nadležnog organa proglašeno tajnom.  Način određivanja nečega tajnom uređuje ZKP.  Krivično delo se može izvršiti samo sa umišljajem koji mora obuhvatiti i svest da se to što se otkriva po zakonu ne može objaviti ili je odlukom suda ili nadležnog organa proglašeno tajnom. Zaštitini objekt navedenog oblika je tajnost postupka.

Oblik predviđen stavom 2. sastoji se u objavljivanju bez odluke suda toka krivičnog postupka u kojem je isključena javnost ili objavljivanju odluke koja je u krivičnom postupku doneta prema maloletniku, ili ime maloletnika prema kojem je postupak vođen ili podatke iz kojih se može saznati o kom se maloletniku radi. Na zaštitu toka krivičnog postupka prema maloletniku, odluke donete u tom postupku, imena maloletnika i drugih podataka na osnovu kojih bi se moglo zaključiti o kom je maloletniku reč ukazuje i Zakon o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivično pravnoj zaštiti maloletnih lica.  Krivično delo se može izvršiti samo sa umišljajem. Zaštitni objekt navedenog oblika je tajnost postupka u kome je isključena javnost i integritet maloletnika u vezi sa vođenjem krivičnog postupka.

Oblik predviđen stavom 3. sastoji se u neovlašćenom otkrivanju podataka o identitetu ili ličnih podataka lica zaštićenog u krivičnom postupku ili podataka u vezi sa programom zaštite. Zaštita učesnika u krivičnom postupku i njima bliskih lica regulisana je i Zakonom o programu zaštite učesnika u krivičnom postupku.  Krivično delo postojaće i u slučaju da se radi o licu koje je blisko zaštićenom učesniku u krivičnom postupku koje takođe može biti obuhvaćeno programom zaštite. Krivično delo se može izvršiti samo sa umišljajem koji je potrebno da obuhvati i svest da se radi o licu zaštićenom u krivičnom postupku. 

Ako su usled dela iz stava 3. ovog člana nastupile teške posledice po zaštićeno lice ili je krivični postupak bio onemogućen ili u znatnoj meri otežan postojaće teži oblik (stav. 4.).

Advokat Zoran J. Minić

lawofficeminic@gmail.com

Related Posts

Leave a Reply