Sudski Izvršitelji – Da li dug može da zastari?

sudski izvrsitelj zastarelost

Izvršitelj može da naplati dug u roku od deset godina. Rok zastarevanja je tako dug jer se i odluke izvršitelja smatraju odlukom državnog organa.

Građani koji se nadaju zastarevanju rešenja izvršitelja zbog neizmirenih dugova moraju da računaju na to da je ovaj rok čak deset godina.

Sudski izvršitelj – Naplata potraživanja

Za razliku od drugih potraživanja koja prema građanima imaju recimo komunalna preduzeća i koja zastarevaju za godinu dana (ako nije bilo tužbe), kad predmet stigne do izvršitelja u narednoj deceniji on može doći na naplatu.

Zakon o izvršenju i obezbeđenju je inače izvršiteljima dao nadležnost da odlučuju i o predlozima za izvršenje dugovanja prema komunalnim preduzećima. Rok zastarevanja izvršenja je tako dug jer se i odluke izvršitelja smatraju odlukom državnog organa.

sudski izvrsitelj zastarelost

Zato u ovim slučajevima imamo desetogodišnji rok zastarelosti potraživanja po članu 379 Zakona o obligacionim odnosima. Čini se da je zakonsko rešenje kojim je izvršitelju data ovakva nadležnost  veoma diskutabilno i po građane nepravično rešenje. Posebno imajući u vidu neodgovorno ponašanje pružalaca usluga u praksi i uz to veoma visoke izvršilačke naknade koje padaju na teret građana – kaže advokat Vojin Biljić.

On smatra da je ovakvim favorizovanjem pružalaca komunalnih usluga ozbiljno uzdrmana jedinstvenost pravnog poretka i jednakost svih pravnih entiteta pred zakonom.

Dodatan problem je to što troškovi izvršenja prevazilaze troškove samih usluga. Biljić kaže da se ovo može ispraviti ograničavanjem naknada izvršitelja kada je reč o  izvršenju komunalnih usluga na simbolične iznose. 

U poslednjem objavljenom izveštaju o radu Komore izvršitelja iz 2016. godine navodi se da je pre uvođenja javnih izvršitelja prosečno vreme za naplatu potraživanja bilo 635, dok je danas procenjeno na 100 dana.

Kako ističu, prema posmatranom uzorku, te godine u ukupnom broju predmeta najveće učešće imali su postupci u kojima su poverioci bili privredna društva (42,5 odsto), na drugom mestu su javna komunalna preduzeća (26,56 odsto), dok su klijenti poput fondacija, skupština stanara i udruženja učestvovali sa 14,7 odsto.  

Tek svaki deseti poverilac bilo je fizičko lice. Mali je procenat banaka (0,6 odsto). Prema informacijama iz ovog izveštaja, izvršitelji su najuspešniji bili u okončanju postupaka kod potraživanja ka građanima (95,32 odsto).  

rok zastarelosti izvrsenja

U ukupnom broju okončanih postupaka najniži procenat uspešnosti su potraživanja javnih komunalnih preduzeća (43,25 odsto). Ova preduzeća ujedno su imala i visok procenat obustavljenih postupaka (35,6 odsto) i najviši procenat odbačenih (21,69 odsto). Dodaju da je slična situacija bila i sa potraživanjima privrednih društava. 

Sudeći po delovima izveštaja, ni izvršiteljima u poslu ne cvetaju ruže. 

– Ako sagledamo ukupan broj okončanih predmeta u odnosu na broj primljenih, i to po godini prijema, možemo da uočimo da je najveći procenat okončanih predmeta u prvoj godini rada javnih izvršitelja. Odnosno u najstarijim predmetima iz 2012 – 68,26 odsto. Procenti se smanjuju kako se smanjuje starost izvršnog postupka. To je dokaz da javni izvršitelji postupaju u predmetima po redosledu prijema, kao i da bez obzira na starost postupka ne odustaju u nameri da sprovedu Izvršenje – navodi se u analizi poslovanja objavljenoj na sajtu Komore izvršitelja.

Inače, Zakonom o izvršnom postupku, koji je stupio na snagu u julu 2016. godine, ovlašćenja javnih izvršitelja su proširena na uštrb sudskih, dok je postupak naplate dugova ubrzan.

Sredinom prošle godine ministarka pravde Nela Kuburović izjavila je da su prvi efekti uvođenja propisa bili „veoma zadovoljavajući”. Do kraja 2016. godine rešeno je blizu 900.000 starih izvršnih predmeta i na taj način je rasterećen rad osnovnih i privrednih sudova.

Predstavnici Komiteta pravnika za ljudska prava rekli su tim povodom za N1 da postupak jeste postao efikasan, ali na štetu prava dužnika, i to onih sa najnižim dugovima. Kako se ističe, pravni lekovi koje ulažu oštećeni dužnici najčešće nemaju efekta, jer su izvršitelji po pravilu brži od sudova.

Navodi se da su u zakonu formalnopravno predviđena sredstva, to su žalba i prigovor gde zakon to odredi, ali problem je u tome što ta sredstva nemaju odloženo dejstvo. To znači da ako dužnik uloži žalbu ili prigovor, sud tek treba da odluči o toj žalbi. Ali izvršni postupak teče, ne zaustavlja se.

Autor: Ivana Albunović, Jelica Antelj

Izvor: Politika

Izvršenje se obustavlja samo kada se utvrdi siromaštvo

Naplata potraživanja skraćena sa 635 na 100 dana. – Ostalo milion i po neizvršenih presuda.

Nijedna sudska presuda ne vredi ako nije izvršena. Pravda na papiru nema nikakav smisao ako se ne sprovede u „stvarnosti”. Mnogi su godinama čekali na izvršenje sudske odluke, a mnogi još čekaju.

kada zastareva dug kod izvrsitelja

– Od uvođenja profesije izvršitelja, za nepune dve godine, rešeno je više od 140.000 predmeta, a od predviđenih 308 mesta imenovano je 204 izvršitelja za teritoriju Srbije. Povećana je finansijska disciplina i skraćeno je vreme naplate potraživanja sa prosečnih 635 dana, koliko je iznosilo pre stupanja na snagu Zakona o izvršenju i obezbeđenju, na prosečnih 100 dana – kaže za „Politiku” predsednica Komore izvršitelja Aleksandra Trešnjev.

Ipak, ostalo je još oko milion i po neizvršenih sudskih presuda. Neizvršenje presuda i dalje je jedan od najozbiljnijih problema u Srbiji.

Posao izvršitelja sličan je poslovima advokata i javnih beležnika, a često i poslu stečajnih upravnika.

Jedan deo radnog dana izvršitelja je kancelarijski, a veći deo su terenski rad i javne prodaje. Veoma često dolazi do prodaje nepokretnosti u izvršnom postupku, kada se na taj način namiruje potraživanje, ali moram da istaknem da se nije dogodilo da dužnik mora da proda stan da bi namirio dugove za struju ili grejanje – kaže predsednica Komore izvršitelja.

Sudski izvršitelji imali su tokom proteklih decenija nemali broj neprijatnosti prilikom izvršenja i plenidbe imovine.

Iako se na prvi pogled čini da je ovaj posao skopčan sa brojnim neprijatnostima, moram da vas razuverim. Izuzetno su retke situacije kada su konflikti između stranaka u izvršnom postupku tako značajni da čine neprijatnosti za samog izvršitelja. Najčešće se u izvršnom postupku namiruju potraživanja kojih je izvršni dužnik u potpunosti svestan. Ono što dužnik pokušava jeste da u izvršnom postupku sada obezbedi jednu optimalniju poziciju za sebe, da možda to potraživanje plati sa odloženim rokom. Pravo je poverioca da na takve uslove pristane – kaže Aleksandra Trešnjev.

U mnogim slučajevima izvršitelj ima ulogu posrednika i medijatora, sa zadatkom da predmet okonča bez konflikta. Poverioci su najčešće komunalna preduzeća i državne ustanove, ali i banke i telekomunikacione kompanije.

U Makedoniji su izvršitelji nadležni isključivo za naplatu komunalnih potraživanja. Ovakav sistem izvršenja u Makedoniji postoji već devet godina, a najznačajnija posledica uvođenja tog sistema je uspostavljanje finansijske discipline, pa je svake godine sve manje predmeta koji se utužuju. To je cilj ovog sistema u Srbiji. Kada postoji višedecenijska navika da se računi ne plaćaju, bez ozbiljnih sankcija, onda efikasna naplata komunalnih potraživanja predstavlja pre svega jednu značajnu satisfakciju velikom broju onih građana koji su redovni u plaćanju svojih obaveza – kaže naša sagovornica.

Šta ako neko nema da plati potraživanje sudskog izvršitelja?

Zakon o izvršenju i obezbeđenju poznaje situaciju kada neko nema da plati potraživanje.

sta kada neko nema da plati potrazivanje

– U takvim slučajevima se prosto utvrdi siromaštvo i postupak se obustavlja. Ali, sa druge strane, država mora da ima sistem socijalne zaštite. Međutim, izvršitelji su pravosudna profesija koja postoji zbog naplate potraživanja i mi ne možemo predstavljati službe socijalnog staranja. Ako utvrdimo nemaštinu obustavićemo postupak, ali ukoliko je ne utvrdimo, mi moramo da sprovedemo postupak iz imovine koju dužnik poseduje, čak i kada je ta imovina mala.

Zakon o izvršenju i obezbeđenju garantuje egzistencijalni minimum izvršnog dužnika, što znači da će mu biti ostavljen deo imovine koji je nužan za svakodnevni život, a to je jedna trećina plate ili penzije – kaže naša sagovornica.

Sudski izvršitelji bili su u situacijama da daju na prodaju stan dužnika za komunalne usluge, ali „privatni” izvršitelji tokom protekle dve godine nisu imali takav slučaj. Druga je situacija kada je nekretnina pod hipotekom, ali tada je najčešće reč o dugu za bankarski kredit.

– Odluka države da ovaj deo postupka prenese na teren kancelarija izvršitelja je racionalna, zato što je na taj način jedan izrazito skup postupak prestao da bude opterećenje za budžet Republike Srbije. On se finansira iz naših sredstava. Mi ni na koji način nismo povezani za državnim budžetom, osim što plaćamo porez – kaže Aleksandra Trešnjev.

Troškovi rada izvršitelja su veliki. Njihove kancelarije imaju skupu računarsku opremu, terenska vozila, veliki broj zaposlenih i svakodnevne troškove rada.

Izvor: Aleksandra Petrović, www.politika.rs

Leave a Reply