Судски Извршитељи – Да ли дуг може да застари?

Извршитељ може да наплати дуг у року од десет година. Рок застаревања је тако дуг јер се и одлуке извршитеља сматрају одлуком државног органа.

Грађани који се надају застаревању решења извршитеља због неизмирених дугова морају да рачунају на то да је овај рок чак десет година.

Судски извршитељ – Наплата потраживања

За разлику од других потраживања која према грађанима имају рецимо комунална предузећа и која застаревају за годину дана (ако није било тужбе), кад предмет стигне до извршитеља у наредној деценији он може доћи на наплату.

Закон о извршењу и обезбеђењу је иначе извршитељима дао надлежност да одлучују и о предлозима за извршење дуговања према комуналним предузећима. Рок застаревања извршења је тако дуг јер се и одлуке извршитеља сматрају одлуком државног органа.

sudski izvrsitelj zastarelost

Зато у овим случајевима имамо десетогодишњи рок застарелости потраживања по члану 379 Закона о облигационим односима. Чини се да је законско решење којим је извршитељу дата оваква надлежност  веома дискутабилно и по грађане неправично решење. Посебно имајући у виду неодговорно понашање пружалаца услуга у пракси и уз то веома високе извршилачке накнаде које падају на терет грађана – каже адвокат Војин Биљић.

Он сматра да је оваквим фаворизовањем пружалаца комуналних услуга озбиљно уздрмана јединственост правног поретка и једнакост свих правних ентитета пред законом.

Додатан проблем је то што трошкови извршења превазилазе трошкове самих услуга. Биљић каже да се ово може исправити ограничавањем накнада извршитеља када је реч о  извршењу комуналних услуга на симболичне износе. 

У последњем објављеном извештају о раду Коморе извршитеља из 2016. године наводи се да је пре увођења јавних извршитеља просечно време за наплату потраживања било 635, док је данас процењено на 100 дана.

Како истичу, према посматраном узорку, те године у укупном броју предмета највеће учешће имали су поступци у којима су повериоци били привредна друштва (42,5 одсто), на другом месту су јавна комунална предузећа (26,56 одсто), док су клијенти попут фондација, скупштина станара и удружења учествовали са 14,7 одсто.  

Тек сваки десети поверилац било је физичко лице. Мали је проценат банака (0,6 одсто). Према информацијама из овог извештаја, извршитељи су најуспешнији били у окончању поступака код потраживања ка грађанима (95,32 одсто).  

rok zastarelosti izvrsenja

У укупном броју окончаних поступака најнижи проценат успешности су потраживања јавних комуналних предузећа (43,25 одсто). Ова предузећа уједно су имала и висок проценат обустављених поступака (35,6 одсто) и највиши проценат одбачених (21,69 одсто). Додају да је слична ситуација била и са потраживањима привредних друштава. 

Судећи по деловима извештаја, ни извршитељима у послу не цветају руже. 

– Ако сагледамо укупан број окончаних предмета у односу на број примљених, и то по години пријема, можемо да уочимо да је највећи проценат окончаних предмета у првој години рада јавних извршитеља. Односно у најстаријим предметима из 2012 – 68,26 одсто. Проценти се смањују како се смањује старост извршног поступка. То је доказ да јавни извршитељи поступају у предметима по редоследу пријема, као и да без обзира на старост поступка не одустају у намери да спроведу Извршење – наводи се у анализи пословања објављеној на сајту Коморе извршитеља.

Иначе, Законом о извршном поступку, који је ступио на снагу у јулу 2016. године, овлашћења јавних извршитеља су проширена на уштрб судских, док је поступак наплате дугова убрзан.

Средином прошле године министарка правде Нела Кубуровић изјавила је да су први ефекти увођења прописа били „веома задовољавајући”. До краја 2016. године решено је близу 900.000 старих извршних предмета и на тај начин је растерећен рад основних и привредних судова.

Представници Комитета правника за људска права рекли су тим поводом за Н1 да поступак јесте постао ефикасан, али на штету права дужника, и то оних са најнижим дуговима. Како се истиче, правни лекови које улажу оштећени дужници најчешће немају ефекта, јер су извршитељи по правилу бржи од судова.

Наводи се да су у закону формалноправно предвиђена средства, то су жалба и приговор где закон то одреди, али проблем је у томе што та средства немају одложено дејство. То значи да ако дужник уложи жалбу или приговор, суд тек треба да одлучи о тој жалби. Али извршни поступак тече, не зауставља се.

Аутор: Ивана Албуновић, Јелица Антељ

Извор: Политика

Извршење се обуставља само када се утврди сиромаштво

Наплата потраживања скраћена са 635 на 100 дана. – Остало милион и по неизвршених пресуда.

Ниједна судска пресуда не вреди ако није извршена. Правда на папиру нема никакав смисао ако се не спроведе у „стварности”. Многи су годинама чекали на извршење судске одлуке, а многи још чекају.

kada zastareva dug kod izvrsitelja

– Од увођења професије извршитеља, за непуне две године, решено је више од 140.000 предмета, а од предвиђених 308 места именовано је 204 извршитеља за територију Србије. Повећана је финансијска дисциплина и скраћено је време наплате потраживања са просечних 635 дана, колико је износило пре ступања на снагу Закона о извршењу и обезбеђењу, на просечних 100 дана – каже за „Политику” председница Коморе извршитеља Александра Трешњев.

Ипак, остало је још око милион и по неизвршених судских пресуда. Неизвршење пресуда и даље је један од најозбиљнијих проблема у Србији.

Посао извршитеља сличан је пословима адвоката и јавних бележника, а често и послу стечајних управника.

Један део радног дана извршитеља је канцеларијски, а већи део су теренски рад и јавне продаје. Веома често долази до продаје непокретности у извршном поступку, када се на тај начин намирује потраживање, али морам да истакнем да се није догодило да дужник мора да прода стан да би намирио дугове за струју или грејање – каже председница Коморе извршитеља.

Судски извршитељи имали су током протеклих деценија немали број непријатности приликом извршења и пленидбе имовине.

Иако се на први поглед чини да је овај посао скопчан са бројним непријатностима, морам да вас разуверим. Изузетно су ретке ситуације када су конфликти између странака у извршном поступку тако значајни да чине непријатности за самог извршитеља. Најчешће се у извршном поступку намирују потраживања којих је извршни дужник у потпуности свестан. Оно што дужник покушава јесте да у извршном поступку сада обезбеди једну оптималнију позицију за себе, да можда то потраживање плати са одложеним роком. Право је повериоца да на такве услове пристане – каже Александра Трешњев.

У многим случајевима извршитељ има улогу посредника и медијатора, са задатком да предмет оконча без конфликта. Повериоци су најчешће комунална предузећа и државне установе, али и банке и телекомуникационе компаније.

У Македонији су извршитељи надлежни искључиво за наплату комуналних потраживања. Овакав систем извршења у Македонији постоји већ девет година, а најзначајнија последица увођења тог система је успостављање финансијске дисциплине, па је сваке године све мање предмета који се утужују. То је циљ овог система у Србији. Када постоји вишедеценијска навика да се рачуни не плаћају, без озбиљних санкција, онда ефикасна наплата комуналних потраживања представља пре свега једну значајну сатисфакцију великом броју оних грађана који су редовни у плаћању својих обавеза – каже наша саговорница.

Шта ако неко нема да плати потраживање судског извршитеља?

Закон о извршењу и обезбеђењу познаје ситуацију када неко нема да плати потраживање.

sta kada neko nema da plati potrazivanje

– У таквим случајевима се просто утврди сиромаштво и поступак се обуставља. Али, са друге стране, држава мора да има систем социјалне заштите. Међутим, извршитељи су правосудна професија која постоји због наплате потраживања и ми не можемо представљати службе социјалног старања. Ако утврдимо немаштину обуставићемо поступак, али уколико је не утврдимо, ми морамо да спроведемо поступак из имовине коју дужник поседује, чак и када је та имовина мала.

Закон о извршењу и обезбеђењу гарантује егзистенцијални минимум извршног дужника, што значи да ће му бити остављен део имовине који је нужан за свакодневни живот, а то је једна трећина плате или пензије – каже наша саговорница.

Судски извршитељи били су у ситуацијама да дају на продају стан дужника за комуналне услуге, али „приватни” извршитељи током протекле две године нису имали такав случај. Друга је ситуација када је некретнина под хипотеком, али тада је најчешће реч о дугу за банкарски кредит.

– Одлука државе да овај део поступка пренесе на терен канцеларија извршитеља је рационална, зато што је на тај начин један изразито скуп поступак престао да буде оптерећење за буџет Републике Србије. Он се финансира из наших средстава. Ми ни на који начин нисмо повезани за државним буџетом, осим што плаћамо порез – каже Александра Трешњев.

Трошкови рада извршитеља су велики. Нјихове канцеларије имају скупу рачунарску опрему, теренска возила, велики број запослених и свакодневне трошкове рада.

Извор: Александра Петровић, www.politika.rs

Leave a Reply