Уговор о уступању и расподели имовине за живота регулисан је Законом о наслеђивању и дефинисан је чланом 182-193 наведеног закона.
Обично је прва асоцијација сваком лицу које има намеру да располаже имовином за живота да то учини уговором о поклону. У том случају била би реч о доброчином правном послу којим би поклонодавац на поклонопримца пренео одређену ствар или неко друго право без накнаде. Међутим, како је разлог учињених поклона углавном усмерен ка модификовању законског наслеђивања, поставља се питање да ли је уговор о поклону заиста најбољи начин да се то учини?
Наиме, уколико је повређен нужни део законског наслеђивања, онда ће се смањити тестаментална располагања, а поклони које је учинио враћају се ако је потребно да се нужни део намири. Како би избегли враћање поклона, а пре свега постигли правну сигурност, саветујемо клијентима да се уместо уговора о поклону закључи уговор о уступању и расподели имовине за живота.
Уговор о уступању и расподели имовине за живота је облигационоправни уговор између претка и његових потомака који производи наследноправна дејства. Имовина коју је овим уговором предак уступио потомцима не улази у његову заоставштину, па тако нужни наследници нису овлашћени да побијају овај уговор због повреде нужног дела.
Услови пуноважности уговора
Уговор је пуноважан само ако су се са уступањем и расподелом сагласили сви уступиочеви потомци који ће по закону бити позвани да га наследе.
Ако неки потомак није дао сагласност за уступање и расподелу имовине, може је дати накнадно.
Уговор је пуноважан и ако потомак који није дао сагласност, умре пре уступиоца или се одрекне наслеђа или је недостојан а не остави потомство.
Форма уговора
Овај уговор мора бити сачињен пред јавним бележником у форми солемнизоване исправе. Ово стога што поред чињенице да се најчешће ради о непокретностима за чији промет је неопходна солемнизација уговора, и стога што јавни бележник мора да упозори уговорне стране да уступљена имовина не улази у заоставштину оставиоца и да се њоме не могу намирити његови нужни наследници.
Такође закон изричито прописује да уступљена имовина не улази у заоставштину оставиоца.
Права брачног друга уступиоца
Иако дефиниција уговора помиње само претка и потомке, овим уговором ипак може бити обухваћен и брачни друг и када се он сагласи има положај као и потпомци.
Уколико уговором није обухваћен брачни друг, правно на нужни део брачног друга не може се нарушити, и у том случају делови имовине који су раздељени потомцима сматрају се поклоном у односу на рачунање нужног дела сурпужника.
Одговорност потомака за дугове
Потомци којима је уступилац разделио своју имовину за живота не одговарају за његове дугове. Наравно с обзиром да се овде ипак ради о уговору, може бити одређено и другачије.
Такође правна природа залоге, односно хипотеке је таква да ће потомци којима је уступљена имовина са теретом ипак одговарати за ове терете које су примарно успостављени на терет уступиоца.
Повериоци уступиоца могу своја потраживања побијањем уговора по правилима за побијање бесплатних располагања.
Опозив уговора
Уступилац може захтевати да му потомак врати оно што је примио уступањем и расподелом уколико је потомак показао грубу неблагодарност према њему.
Исто право има уступилац и ако потомак њему или коме другоме не даје издржавање одређено уговором о уступању и расподели, или не намири уступиочеве дугове.
У другим случајевима неизвршења терета одређених уговором о уступању и расподели, суд, водећи рачуна о важности терета за уступиоца и другим околностима, одлучује да ли уступилац има право на враћање датих добара, или право да тражи принудно извршење терета.
На који начин уступилац може да тражи да му потомак врати примљено?
С обзиром на форму уговора, уступилац и потомак морају сачинити сагласност о враћању и неважењу дела уговора у форми јавнобележничке исправе. Уколико се уговорне стране не сагласе, уступилац мора своја права тражити тужбом у парничном поступку.
Дејства враћања примљеног
Потомак који је вратио примљено може после смрти уступиочеве захтевати нужни део.
При утврђивању његовог нужног дела делови имовине које је оставилац уступио осталим потомцима и брачном другу сматраће поклоном.
Закључак
Из напред наведеног можемо закључити да је пожељно да се закључи уговор о уступању и расподели имовине за живота, обзиром да се и тестамент и уговор о поклону могу побијати како би се заштитила права нужних наследника, док пуноважан уговор о уступању и расподели имовине за живота не подлеже оваквом побијању од стране нужних наследника.
