Пре него се позабавим опозивом условне осуде, рекао бих неколико речи о самој условној осуди, као и о условима за изрицаwе условне осуде.
Дакле, Условна осуда је прописана одредбама чл.64-66. Кривичног законика (“Сл. гласник РС”, бр. 85/2005, 88/2005 – испр., 107/2005 – испр., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013, 108/2014, 94/2016 и 35/2019).
Према Кривичном законику Републике Србије:
(1) Условном осудом суд учиниоцу кривичног дела утврђује казну и истовремено одређује да се она неће извршити, ако осуђени за време које одреди суд, а које не може бити краће од једне нити дуже од пет година (време проверавања) не учини ново кривично дело.
(2) Суд може у условној осуди одредити да ће се казна извршити и ако осуђени у одређеном року не врати имовинску корист прибављену извршењем кривичног дела, не накнади штету коју је проузроковао кривичним делом или не испуни друге обавезе предвиђене у кривичноправним одредбама. Рок за испуњење тих обавеза утврђује суд у оквиру одређеног времена проверавања.
(3) Мере безбедности, изречене уз условну осуду, извршавају се.
Услови за изрицање условне казне
(1) Условна осуда се може изрећи кад је учиниоцу утврђена казна затвора у трајању мањем од две године.
(2) За кривична дела за која се може изрећи казна затвора у трајању од осам година или тежа казна не може се изрећи условна осуда.
(3) Условна осуда се не може изрећи ако није протекло више од пет година од правноснажности осуде којом је учиниоцу изречена казна затвора или условна осуда за умишљајно кривично дело.
(4) При одлучивању да ли ће изрећи условну осуду суд ће, водећи рачуна о сврси условне осуде, посебно узети у обзир личност учиниоца, његов ранији живот, његово понашање после извршеног кривичног дела, степен кривице и друге околности под којима је дело учињено.
(5) Ако је учиниоцу утврђена и казна затвора и новчана казна, условна осуда може се изрећи само за казну затвора.
Опозивање условне осуде
Опозивање условне осуде због раније учињеног или новог кривичног дела прописано је одредбама чл.67. и 68. Законика о кривичном поступку (“Сл. гласник РС”, бр. 85/2005, 88/2005 – испр., 107/2005 – испр., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013, 108/2014, 94/2016 и 35/2019).
Према наведеним одредбама:
(1) Суд ће опозвати условну осуду, ако осуђени у време проверавања учини једно или више кривичних дела за која је изречена казна затвора од две године или у дужем трајању.
(2) Ако осуђени у време проверавања учини једно или више кривичних дела за која је изречена казна затвора мања од две године или новчана казна, суд ће, пошто оцени све околности које се односе на учињена кривична дела и учиниоца, а посебно сродност учињених кривичних дела, њихов значај и побуде из којих су учињена, одлучити да ли ће опозвати условну осуду. При томе суд је везан забраном изрицања условне осуде, ако учиниоцу за кривична дела утврђена у условној осуди и за нова кривична дела треба изрећи казну затвора од две године или у дужем трајању (члан 66. став 1).
(3) Ако опозове условну осуду, суд ће, применом одредаба члана 60. овог законика, изрећи јединствену казну затвора и за раније учињено и за ново кривично дело, узимајући казну из опозване условне осуде као утврђену.
(4) Ако не опозове условну осуду, суд може за ново учињено кривично дело изрећи условну осуду или казну. Осуђеном, коме за ново кривично дело буде изречен затвор, време проведено на издржавању ове казне не рачуна се у време проверавања утврђено условном осудом за раније дело.
(5) Ако суд нађе да и за ново кривично дело треба изрећи условну осуду, применом одредаба члана 60. овог законика, утврдиће јединствену казну и за раније учињено и за ново кривично дело и одредиће ново време проверавања које не може бити краће од једне ни дуже од пет година, рачунајући од дана правноснажности нове пресуде. Уколико осуђени у току новог времена проверавања поново учини кривично дело, суд ће опозвати условну осуду и изрећи казну затвора, применом одредбе става 3. овог члана.
Условна казна се састоји из два дела. Један се односи на време провере, а други на саму казну затвора која ће се остварити уколико окривљени изврши поново кривично дело за која је изречена казна затвора од две године или у дужем трајању.. Тада ће Суд опозвати условну осуду.
Такође, ако осуђени у време проверавања учини једно или више кривичних дела за која је изречена казна затвора мања од две године или новчана казна, суд ће, пошто оцени све околности које се односе на учињена кривична дела и учиниоца, а посебно сродност учињених кривичних дела, њихов значај и побуде из којих су учињена, одлучити да ли ће опозвати условну осуду. При томе суд је везан забраном изрицања условне осуде, ако учиниоцу за кривична дела утврђена у условној осуди и за нова кривична дела треба изрећи казну затвора од две године или у дужем трајању.
Ако опозове условну осуду, суд ће, изрећи јединствену казну затвора и за раније учињено и за ново кривично дело, узимајући казну из опозване условне осуде као утврђену.
Ако не опозове условну осуду, суд може за ново учињено кривично дело изрећи условну осуду или казну. Осуђеном, коме за ново кривично дело буде изречен затвор, време проведено на издржавању ове казне не рачуна се у време проверавања утврђено условном осудом за раније дело.
Ако суд нађе да и за ново кривично дело треба изрећи условну осуду утврдиће јединствену казну и за раније учињено и за ново кривично дело и одредиће ново време проверавања које не може бити краће од једне ни дуже од пет година, рачунајући од дана правноснажности нове пресуде. Уколико осуђени у току новог времена проверавања поново учини кривично дело, суд ће опозвати условну осуду и изрећи казну затвора.
Суд је везан забраном изрицања условне осуде, ако учиниоцу за кривична дела утврђена у условној осуди и за нова кривична дела треба изрећи казну затвора од две године или у дужем трајању.
Опозивање условне осуде због раније извршеног кривичног дела
(1) Суд ће опозвати условну осуду, ако после њеног изрицања утврди да је осуђени извршио кривично дело пре него што је условно осуђен и ако оцени да не би било основа за изрицање условне осуде да се знало за то дело. У том случају примениће одредбу члана 67. став 3. овог законика.
(2) Ако суд не опозове условну осуду, примениће одредбу члана 67. став 4. овог законика.
Код опозивања условне осуде због раније учињеног кривичног дела, реч је о кривичном делу које је извршено пре него што је суд за друго кривично дело изрекао условну осуду.
Суд ће опозвати условну осуду ако оцени да не би било основа за изрицање условне осуде да се знало за то дело. У том случају суд ће изрећи јединствену казну затвора и за раније учињено и за ново кривично дело, узимајући казну из опозване условне осуде као утврђену.
Да ли се ради о таквом кривичном делу, то је фактичко питање које процењује суд у сваком конкретном случају. Закључак је да је раније учињено кривично дело факултативни основ за опозивање условне осуде. Међутим, ако би суд за раније извршено кривично дело изрекао-осудио казну затвора од две године или тежу казну, морао би опозвати условну осуду, јер тада ова мера не би могла бити изречена. Опозивање условне осуде у овим случајевима врши суд у чијој је надлежности суђење за раније извршено кривично дело.
У случају ако је наступила застарелост кривичног гоњења, примењена амнестија или помиловање, тада не може бити основ за опозивање условне осуде, јер такво дело, под наведеним условима,не може да производи правне последице.
Уколико Вас интересује када се одређује притвор и која су Ваша права у случају одређивања притвора, то можете прочитати овде.
