Шта је нужна одбрана?
Нужна одбрана је основ који искључује постојање кривичног дела, тј. дело учињено у нужној одбрани није кривично дело. Нужна одбрана је она одбрана која је неопходно потребна да учинилац од свог добра или добра неког другог лица (у овом случају говоримо о нужној помоћи), одбије истовремени противправни напад. Како се често каже овде долази до сукоба права са неправом. Опште је прихваћено да нужна одбрана има два елемента: напад и одбрану, за које се и везују услови за примену овог института.
Да би постојала нужна одбрана, потребно је да се задовоље одређени услови и то на страни напада и на страни одбране.
Услови напада
Услови напада су следећи:
- да је напад последица понашања човека, које се састоји у чињењу, а сасвим изузетно и у нечињењу;
- да је уперен против неког правом заштићеног добра (не постоји ограничење у погледу врсте и значаја добра);
- да је напад противправан, тј. противан правним нормама, и то процењујући објективно, а не из аспекта нападача (он можда не зна да је оно што он врши противправно дело) – ово значи да није дозвољена нужна одбрана на нужну одбрану или крајњу нужду;
- да је напад истовремен – истовременост постоји све док напад траје, а то значи све док он не престане, па чак и када напад непосредно предстоји. Истовременошћу се сматра и ситуација када је постављен неки одбрамбени механизам који се активира онда када напад отпочне (нпр. електрична струја у огради). Уколико лице које се брани прекорачи истовременост (нпр. одбрани се од нападача, па почне сад он њега да малтретира), постојаће тзв. екстензивни ексцес, одн. примена овог института биће онемогућена (лице које се бранило може одговарати за кривично дело);
- да је напад стваран, што ће рећи да постоји и да је озбиљан. Уколико напад постоји само у мислима лица које се брани, реч је о тзв. путативној нужној одбрани која не искључује противправност, већ се примењују правила института стварне заблуде.
Услови одбране
Услови одбране су да је:
- кроз радњу одбране остварено биће неког кривичног дела (ако кроз одбрану није учињено кривично дело, онда је бесмислено примењивати овај институт и искључивати нешто што не постоји);
- управљена према неком нападачевом добру (ако је управљено према добру трећег лица, онда би могло бити речи само о крајњој нужди);
- да је неопходно потребна за одбијање напада – неопходно је потребна она одбрана којом би се, у конкретном случају, ефикасно могао одбити напад уз најмању повреду нападачевог добра.
Прекорачење нужне одбране
Прекорачење граница нужне одбране када су остварени сви услови напада и одбране, сем оног који захтева да је одбрана била неопходно потребна. То је тзв. интензивни ексцес, када лице које се на тај начин брани чини кривично дело. Дакле, у случају интензивног ексцеса нужна одбрана није основ искључења противправности, већ само факултативни основ за ублажавање казне. Изузетно, уколико је прекорачење настало услед јаке раздражености или препасти изазване нападом, може постојати основ за ослобођење од казне.
Ако нападнуто лице пређе границе одбране, која је неопходна да се напад одбије, постоји прекорачење нужне одбране. Прекорачење нужне одбране постоји дакле, ако нападнуто лице својом одбраном нанесе много већу повреду од оне која је била неопходна за одбијање напада. Она постоји значи, ако нападачу нанесе несразмерно већу повреду од оне која је њему претила, ако продужи са одбраном и после престанка, односно одбијања напада и нанесе повреду која је непотребна.
У случају прекорачења нужне одбране постоји кривично дело за које, по правилу, извршилац одговара као и за свако друго кривично дело. Потребно је да код њега постоје услови за кривичну одговорност. Иако се за дело учињено у прекорачењу нужне одбране одговара по општим прописима КЗ, предвиђена је могућност да извршилац таквог дела буде блаже кажњен па и ослобођен од казне.
Блаже кажњавање за дело учињено у прекорачењу нужне одбране, оправдава се чињеницом да нападнуто лице најчешће није у могућности да оцени границу докле је одбрана неопходна, а одакле престаје да то буде због психичког стања у којем се налази за време напада. До блажег кажњавања редовно долази када је због стања узбуђења или страха, интензитет одбране био већи од интензитета напада, па је услед тога дошло до приметно веће повреде од оне која је претила или када се услед наведеног стања није уочио моменат престанка напада, па је одбрана нешто дуже трајала проузрокујући тиме и тежу повреду у односу на ону која је била нужна.
Могућност да извршилац буде ослобођен од казне, постоји у случају када је до прекорачења границе нужне одбране дошло услед јаке раздражености или препасти. Обично ова афективна стања делују и на обим урачунљивости, али законодавац не везује у овом случају ни блаже кажњавање ни ослобађање од казне за неурачунљивост или смањењу урачунљивост, већ за постојање стања раздражљивости или препасти, без обзира на интензитет њиховог дејства на урачунљивост које несумњиво постоји. При постојању ових афективних стања, суд може неограничено ублажити казну или ослободити учиниоца од казне, што ће зависити од конкретне ситуације и налаза суда о ефекту дејства наведених стања на способност учиниоца да одмери одбрану.
