Држање Опојне Дроге у Мањој Количини за Личну Употребу

У мају 2019. године законодавац је изменио текст Кривичног законика у делу који уређује члан 246а став 2 Кривичног законика.

Поред основног облика кривичног дела неовлашћено држање опојних дрога, код ког се радња извршења састоји у држању недозвољених супстанци у мањој количини за сопствену употребу, уведен је тежи облик и први пут је инкриминисано неовлашћено држање супстанци или препарата који су проглашени за опојне дроге у великој количини.

Од 01.12.2019. године се примењује ова одредба, а њен позитивни ефекат огледа се у томе што у случајевима када је тешко доказати продају дроге и њено неовлашћено стављање у промет, окривљени ће одговарати и за држање.

Неовлашћено држање дроге – Законска регулатива

Кривично дело Неовлашћено држање опојних дрога предвиђено је чланом 246а Кривичног законика и спада према критеријуму заштитног објекта у групу кривичних дела против здравља људи.

Елементи и карактеристике кривичног дела

Учинилац овог кривичног дела јесте лице које неовлашћено држи у мањој количини за сопствену употребу супстанце или препарате који су проглашени за опојне дроге.

Дакле, оптужује се држање опојне дроге за личну употребу, а под државином подразумева се фактична, непосредна власт на ствари.

Мања количина није прецизно одређена, него је то препуштено судској пракси, да с обзиром на начин извршења кривичног дела, зависност од употребе опојних дрога, као и околности под којима је дело учињено, а учинилац затечен, определе и мању количину.

droga za licnu upotrebu

У смислу члана 112 став 15 Кривичног законика под опојним дрогама сматрају се супстанце и препарати који су прописима заснованим на закону проглашени за опојне дроге.

Приликом квалификације да ли одређена супстанца представља опојну дрогу треба применити и Закон о психоактивним контролисаним супстанцама, који ближе дефинише ове појмове.

Прописана казна за овај облик је новчана казна или затвор до три године, а оптужени се може ослободити од казне.

Постојање овог кривичног дела подразумева директан умишљај учиниоца – свест и вољу учиниоца да држи супстанцу за коју зна да је опојна дрога и да је као таква подобна да угрози здравље људи и ако зна да за набављање и држање такве супстанце није овлашћен.

Опојне дроге, с обзиром на то да представљају предмет извршења кривичног дела се одузимају, а учиниоцу кривичног дела се изриче мера безбедности одузимање предмета из члана 87 Кривичног законика, а све у вези са чланом 246а став 3 Кривичног законика, који прописује да ће се опојне дроге одузети.

Поступак за поседовање дроге у мањим количинама

Кривични поступак за ово кривично дело покреће се подношењем кривичне пријаве од стране Министарства унутрашњих послова, Дирекције полиције, и то полицијске станице, чији су полицијски службеници најчешће приликом прегледа осумњиченог пронашли опојну дрогу.

У зависности од врсте опојне дроге, постоји могућност примене одлагања кривичног гоњења из члана 236 Законика о кривичном поступку, па ће се тако одложити кривично гоњење према осумњиченом, односно решењем ће му бити наложено да уплати одређени новчани износ у хуманитарне сврхе или изврши друштвено-корисни рад.

zatvorska kazna zbog posedovanja droge

Ако је осумњичени у присуству браниоца признао извршење кривичног дела које му је кривичном пријавом стављено на терет и ако је потписао потврду о одузетим предметима, против њега може бити поднет оптужни предлог на основу саме кривичне пријаве, сходно члану 434 став 2 Законика о кривичном поступку.

У осталим случајевима након спроведених истражних радњи, биће оптужен, уколико наравно резултати спроведених предложених радњи доказивања на пример:

  • саслушање осумњиченог,
  • испитивање у својству сведока полицијских службеника који су пронашли опојну дрогу код осумњченог,
  • одређивањем неуропсихијатријског вештачења на околност урачунљивости осумњиченог у време извршења кривичног дела и
  • потребе изрицања мере безбедности обавезног лечења наркомана из члана 83 Кривичног законика, пружају довољно основа за оптужење.

Основ за ослобођење од казне

Предвиђен је и посебан факултативни основ ослобођења од казне, у случају када учинилац открије од кога набавља опојну дрогу.

Кривично дело Неовлашћено држање опојних дрога предвиђено је у члану 246а Кривичног законика, и има основни и квалификовани (тежи облик).

За основни облик овог кривичног дела, предвиђена је новчана казна или казна затвора до 3 године, док је за квалификовани облик (држање дроге у већој количини за личну употребу) предвиђена казна затвора од 3 до 10 година.

Који су критеријуми којима се руководи суд и тужилаштво

То могу бити следећи критеријуми:

  1. врста опојне дроге, сложићете се сви да није исто да ли неко држи хероин, кокаин или марихуану,
  2. број пакетића, количина сваког појединог пакетића и збирна количина пакетића,
  3. карактеристике пакетића, да ли, ако их има више, су сви  исте количине, или пак различите, да ли одговарају ономе што је окривљени рекао да користи, ако је наркоман,
  4. квалитет опојне дроге, да ли је у питању смеша, или „чиста“ дрога,
  5. начин и место где је окривљени држао опојну дрогу, односно да ли ју је скривао, држао у дуплом џепу или џепу од јакне како би је брже бацио, у кући, испод кревета или у ципелама, што упућује и на умишљај окривљеног и његову свест да држи мању, односно велику количину опојне дроге,
  6. предмети који су код окривљеног још пронађени, нпр. да ли је у стану окривљеног пронађена вага за прецизно мерење, кесице за опојну дрогу, супстанце са којима се опојна дрога меша, новац, више мобилних телефона итд,
  7. зависност окривљеног од опојне дроге и његово психичко стање; ако је окривљени зависник од опојне дроге, важно је установити и његову просечну дневну конзумацију, али осим изјаве окривљеног, треба ценити и објективне параметре,
  8. учесталост конзумирања опојне дроге, јер ако је код некога пронађено 15г кокаина, није могуће да је то купио да би одједном потрошио, јер постоје зависници који користе 0,5г 1г, чак и они који су у тежем стадиуму зависности, и с тим у вези битно је определити постојање физичке и психичке зависности од конзумације опојне дроге,
  9. побуде због којих је набавио опојну дрогу, да ли је то учинио да би први пут пробао, да ли је у питању тзв. „викенд наркоман“ или пак дугогодишњи наркоман, или лице које је на одвикавању од болести зависности,
  10. личне прилике окривљеног, а посебно да ли је запослен, колика су му месечна примања и од чега се издржава,
  11. осуђиваност, односно да ли је окривљени повратник и да ли је раније вршио исто или истоврсно кривично дело, нпр. да ли је осуђиван за држање мање количине опојне дроге, или за продају, омогућавање уживања итд.

Мању количину дроге може представљати и количина од 270 грама марихуане

Пример: Окривљени је пресудом Вишег суда оглашен кривим због учињеног кривичног дела Неовлашћено држање опојних дрога из чл. 246а ст. 1 Кривичног законика.

male kolicine marihuane za licnu upotrebu

Апелациони јавни тужилац је жалбом предложио да се пресуда укине и предмет врати првостепеном суду на поновно одлучивање, или да се иста преиначи и окривљени осуди за кривично дело Неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из чл. 246 ст. 1 Кривичног законика.

По оцени другостепеног суда, жалба је неоснована, а закључак првостепеног суда је правилан, јасан и непротивречан изведеним доказима, па је жалба јавног тужилаштва одбијена.

Како другостепени суд налази, првостепени суд је дао јасне, довољне и убедљиве разлоге у погледу чињенице да количина од 270 грама опојне дроге марихуане представља мању количину коју је окривљени држао са намером сопствене употребе.

Апелационо јавно тужилаштво је у жалби истакло да је овакав закључак првостепеног суда о томе да је пронађена опојна дрога марихуана била намењена сопственој употреби.

Ово стога што количина од 270 грама опојне дроге марихуане, имајући у виду њена својства и цену објективно не представља мању количину из аспекта дневних потреба просечног корисника, као и да чињеница да је окривљени без покретне и непокретне имовине, без сталног запослења указује на чињеницу да окривљени дрогу продаје и тиме прибавља имовинску корист.

Апелациони суд је нашао да нису основани претходни наводи жалбе јавног тужиоца, а посебно је ценио следеће околности:

  • дрога није била размерена на једнаке делове
  • није пронађена вагица нити неко друго средство за прецизно мерење
  • нема података о евентуалним купцима опојне дроге
  • окривљени је у критично време користио марихуану
  • вештак психијатар се изјаснио да је могуће да лице без развијања зависности користи од 30 до 50 грама марихуане недељно

Обзиром да није било доказа о намери стављања опојне дроге у промет, правилан је закључак првостепеног суда да је марихуана била намењена за сопствену употребу. При томе је суд дао довољне је и јасне разлоге о закључку да је реч о мањој количини исте.

Жалбени наводи јавног тужиоца да чињенице да су окривљени и његова супруга без покретне и непокретне имовине и сталног запослења, указују да окривљени продаје опојну дрогу и тиме прибавља имовинску корист – нису од значаја.

sudska presuda za posedovanje opojne droge

С тим у вези, првостепени суд је на правилно и потпуно утврђено чињенично стање правилно применио кривични закон када је окривљеног огласио кривим због кривичног дела Неовлашћено држање опојних дрога из чл. 246а ст. 1 Ктивичног законика Републике Србије.

Пресуда Апелационог суда у Крагујевцу, Кж1 521/2019 од 01.10.2019. године.

Упркос држању марихуане, електронске вагице и дробилице у стану, у радњама окривљеног се нису стекли елементи кривичног дела Стављања у промет опојних дрога, већ се  ради о Неовлашћеном држању.

Првостепеном пресудом осуђен је окривљени због кривичног дела Неовлашћено држање опојних дрога из чл. 246а ст. 1 Кривичног законика.

Жалбом јавног тужиоца истиче се да је током поступка утвђено да је окривљени извршио кривично дело Неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога из чл. 245 ст. 1 Кривичног законика, обзиром на утврђену чињеницу да је окривљени држао 33,23 грама марихуане, електронску вагицу и дробилицу у свом стану.

Апелациони суд у Београду је жалбу Јавног тужиоца одбио, нашавши да је првостепени суд правилно закључио да је одбрана окривљеног јасна и уверљива, доследна током поступка, да окривљени није мењао одбрану у погледу релевантних чињеница које се односе на начин куповине опојне дроге марихуане, као и на врсту и количину дроге коју је имао код себе, те начина на који је дрогу платио и чињеница да је окривљени марихуану држао на видном месту (на столу у својој соби), да је није скривао и да није пронађен новац нити установљено лице коме је продавао марихуану.

Подводећи чињенично стање под правну норму одн. вршећи правну квалификацију, правилно је закључио да се у радњама окривљеног стичу сва субјективна и објективна обележја кривичног дела Неовлашћено држање опојних дрога.

Пресуда Апелационог суда у Београду, Кж1 6982/2012 од 20.02.2013. године

Пример 2

Наведимо и пресуду Основног суда у Чачку.

Опојна дрога марихуана у укупној нето тежини од 15,25 грама представља мању количину опојне дроге у смислу објективног елемента кривичног дела неовлашћено држање опојних дрога из чл.246а ст.1 Кривичног законика.

Количина опојне дроге која чини обележје кривичног дела које је окривљеном стављено на терет и за које је оглашен кривим не може бити цењена као отежавајућа околност приликом одмеравања казне окривљеном.

Из образложења:

Пресудом Основног суда у Чачку окривљени О.В. оглашен је кривим да је извршио кривично дело неовлашћено држање опојних дрога из чл. 246а ст. 1 КЗ, при чему му је оптужним актом стављено на терет да је за сопстевену употребу држао мању количину опојне дроге марихуане у укупној нето тежини од 15,25 грама.

Првостепени суд је правилно нашао да се у конкретном случају ради о мањој количини опојне дроге марихуане  и окривљеног огласио кривим.

С обзиром да је првостепени суд прихватио оптужни акт јавног тужиоца, односно прихватио је да количина опојне дроге марихуане у укупној нето тежини од 15,25 грама представља мању количину опојне дроге као објективни елемент бића кривичног дела из чл. 246а ст. 1 КЗ, то су неосновани наводи жалбе јавног тужиоца да је првостепени суд пропустио да као отежавајућу околност приликом одмеравања казне цени количину опојне дроге, јер елемент бића кривичног дела не може бити цењен као отежавајућа околност.

Пресуда Основног суда у Чачку, К.бр.1344/10 од 17.06.2010. године и пресуда Апелационог суда у Крагујевцу, Кж1 бр.5003/10 од 19.10.2010. године

Уколико Вас интересује како започети разговор са особом када сумњате да користи опојне дроге, можете прочитати наш текст о томе овде.

Leave a Reply