Права запосленог зависе од времена на које је притвор одређен.Права запосленог зависе од времена на које је притвор одређен.
На основу члана 176. Закона о раду (“Сл. гласник РС“, бр. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13,75/14, 13/17 и 113/17) запосленом престаје радни однос независно од његове воље и воље послодавца:ако због издржавања казне затвора мора да буде одсутан са рада у трајању дужем од шест месеци – даном ступања на издржавање казне, као и ако му је изрчена мера безбедности, васпитна или заштитна мера у трајању дужем од шест месеци и због тога мора да буде одсутан са рада – даном почетка примењивања те мере.
Запосленом коме је одређен притвор удаљује се са рада од првог дана, док притвор траје. За време привременог удаљења са рада запосленом припада накнада зараде у висини једне четвртине, а ако издржава породицу у висини једне трећине основне зараде, која се исплаћује на терет органа који је одредио притвор.
Одсуство са рада запосленог у случају одређивања притвора
Како бисмо разликовали притвор од издржавања казне затвора, најпре морамо одредити дефиницију притвора. Притвор је мера која се одређује окривљеном ради обезбеђење његовог присуства и како би се обезбедило не сметано вођење кривичног поступка док није донета правноснажна пресуда. Притвор се одређује решењем надлежног суда.
Запосленом којем је одређен притвор не престаје радни однос. У складу са одредбом члана 166. Закона о раду запослени се удаљује са рада од првог дана притвора, док притвор траје. Послодавац у овом случају доноси решење о удаљењу запосленог са рада од првог дана одређивања притвора. У складу са Мишљење Министарства рада, запошљавања и социјалне политике, бр. 011-00-429/2005-02, од 30.6.2005. године, одређивање притвора запосленом у смислу члана 166. Закона не може бити разлог за отказ уговора о раду. Сходно томе то не може бити разлог одјављивања са обавезног социјалног осигурања.
Запосленом по сили закона престаје радни однос само ако је правноснажном пресудом осуђен на казну затвора у трајању дужем од шест месеци.
Зарада за време притвора
За време трајања притвора запослени има право на накнаду зараде. Она мора бити у висине једне четвртине основне зараде. Уколико издржава породицу има право на једну трећину основне зараде. Накнада која се запосленом исплаћује за време удаљења са рада због притвора има карактер зараде. То значи да се на ову накнаду обрачунавају и плаћају порез и доприноси. То се ради на исти начин као код обрачуна зараде. Уколико је накнада зараде испод најниже месечне основице доприноса, доприноси за обавезно социјално осигурање морају да буду плаћени најмање на најнижу месечну основицу доприноса. Основица за обрачун пореза на зараде умањује се за неопорезиви износ пореза. У случају исплате накнаде за време одсуства са рада због одређивања притвора, не постоји ограничење да накнада не може бити нижа од минималне зараде одређене за тај месец.
Накнада зараде за време привременог удаљења са рада услед одређивања притвора пада на терет органа који је одредио притвор. То значи да послодавац запосленом исплаћује накнаду за време притвора. Након тога исту рефундира од органа који је одредио притвор.
Даље обавезе послодавца зависе од исхода поступка због којег се запослени налази у притвору.
У складу са чланом 169. Закона о раду, запосленом за време привременог удаљења са рада, припада разлика између износа накнаде зараде (коју је примио за време привременог удаљења) и пуног износа основне зараде. Ово је у случају да је:
– кривични поступак против њега обустављен правноснажном одлуком,
– или ако правноснажном одлуком буде ослобођен оптужбе,
– или је оптужба против њега одбијена, али не због ненадлежности.
Послодавац исплаћује овај износ разлике запосленом, али би требало да буде рефундирана од стране суда који је одредио притвор.
Уколико запосленом буде изречена казна затвора, или мера безбедности, даљи поступак зависи од тога да ли је време издржавања казне затвора, односно изречене мере безбедности, васпитне или заштитне мере, у трајању до шест месеци или преко шест месеци.
Одсуство запосленог са рада због издржавања казне затвора у трајању до шест месеци
Уколико запослени одсуствује са рада због издржавања казне затвора, односно изречене мере безбедности, васпитне или заштитне мере, у трајању до шест месеци, у складу са чланом 79. Закона о раду, запосленом мирују права и обавезе које се стичу на раду и по основу рада, осим права и обавеза за које је законом, општим актом, односно уговором о раду друкчије одређено.
У овом случају, послодавац доноси решење о мировању радног односа. Потребно је да послодавац запосленог одјави са обавезног социјалног осигурању на ЦРОСО порталу. Као шифра за основна прекида осигурања користи се 31 – прекид осигурања по основу радног односа због мировања.
Запослени коме мирују права и обавезе, у складу са чланом 79. Закона о раду, има право да се у року од 15 дана од дана повратка са издржавања казне затвора, односно мере безбедности, васпитне или заштитне мере, врати на рад код послодавца. Уколико се не врати у овом року, послодавац му отказује уговор о раду у складу са одредбом члана 179. став 1. тачка 3) Закона о раду.
Како у овом случају запосленом мирују права и обавезе, запослени у овом периоду не остварује право на зараду и право на накнаду зараде, нити послодавац има обавезу уплате пореза и доприноса.
Одсуство запосленог са рада због издржавања казне затвора у трајању преко шест месеци
Независно од воље послодавца и воље запосленог, у складу са чланом 176. Закона о раду, запосленом престаје радни однос по сили закона, ако запослени због издржавања казне затвора односно изречене мере безбедности, васпитне или заштитне мере, мора да буде одсутан са рада у трајању дужем од шест месеци. Радни однос запосленом престаје даном ступања на издржавање казне затвора.
За престанак радног односа по сили закона услед издржавања казне затвора потребно је да буду испуњена два услова:
– да је запослени правноснажно осуђен на казну затвора,
– и да због издржавања казне затвора на коју је осуђен мора да буде одсутан са рада дуже од шест месеци.
Као што се из наведеног може закључити, уколико запослени мора да одсуствује са рада у трајању дужем од шест месеци због издржавања казне затвора (не притвора), односно изречене мере безбедности, васпитне или заштитне мере, запосленом престаје радни однос по сили закона. Ово је независно од његове воље и воље послодавца, без могућности да запосленом мирују права и обавезе. Послодавац доноси решење о престанку радног односа, а лице је потребно одјавити са обавезног социјалног осигурању на ЦРОСО порталу. Као шифу основна прекида осигурања користи се шифра 19. Ово је у случају да запослени одсуствује са рада дуже од 6 месеци због издржавања казне затвора. Шифра 20 се користи ако запослени одсуствује са рада дуже од 6 месеци због изречене мере безбедности, васпитне или заштитне мере.
Утицај издржавања казне “кућног затвора” на радноправни статус запосленог
Законом о извршењу ванзаводских мера и санкција (“Сл. гласник РС”, бр. 55/2014 и 87/2018) јесте предвиђена могућност осуђеног да настави са радом, чак и да по одобрењу Повереника напушта просторије у којима издржава казну а са циљем обављања послова, уколико је запослени. Исто тако, одредбом члана 9. став 3. тачка 2. Правилника о начину извршења ванзаводских санкција и мера и организацији и раду повереника (“Сл. гласник РС”, бр. 30/2015) прописано је да осуђени преко Повереника подноси молбу за дозволу напуштања просторија у којима станује, између осталог, ради одласка на посао (ако кривично дело за које је осуђен није у вези са радом), а уз коју молбу је осуђени дужан да достави сагласност послодавца, потврду о редовном радном времену осуђеног, фотокопију радне књижице, односно уговора о радном ангажовању.
С обзиром на чињеницу да се од послодавца тражи сагласност, указује се да се послодавцу не намеће обавеза пристајања на рад запосленог који издржава санкцију за неко дело, па ту сагласност послодавац ни не мора дати.
У складу са Законом о раду (“Сл. гласник РС”, бр. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 – одлука УС, 113/2017 и 95/2018 – аутентично тумачење – даље: Закон), запосленом ком је изречена казна затвора радни однос може мировати или престати у зависности од дужине казне коју издржава и његовог очекиваног одсуства са рада, односно:
1) радни однос мирује у складу са чланом 79. став 1. тачка 5) Закона, за време издржавања казне затвора, односно изречене мере безбедности, васпитне или заштитне мере, у трајању до шест месеци и то почев од дана када је ступио на издржавање казне. Па у овом случају запослени коме мирују права и обавезе има право да се у року од 15 дана од дана повратка са издржавања казне затвора, односно мере безбедности, васпитне или заштитне мере – врати на рад код послодавца. Уколико се у наведеном року не врати, запосленом се може отказати уговор о раду по основу члана 179. став 1. тачка 3) Закона;
2) радни однос престаје независно од воље запосленог или воље послодавца, у складу са чланом 176. став 1. тачка 3) Закона, ако због издржавања казне затвора мора да буде одсутан са рада у трајању дужем од шест месеци. У овом случају послодавац мора водити рачуна да ли на дан када радни однос престаје (дан ступања на издржавање казне) запослени мора стварно да буде одсутан са рада дуже од шест месеци због издржавања те казне. Услов за закониту примену одредбе члана 176. став 1. тачка 3) Закона, јесте да у моменту ступања на издржавање казне одсуство фактички траје дуже од 6 месеци, без обзира на казну која је изречена нпр. уколико је осуђен на седам месеци затвора, али је претходно провео два месеца у притвору, одсуствовао би још пет месеци због издржавања казне, па му ни радни однос не би могао престати.
Дакле, послодавац није у обавези да дâ сагласност за рад запосленог у периоду издржавања казне затвора у просторијама у којима станује, а са становишта Закона, запосленом радни однос мирује, или престаје “по сили закона” све у зависности од трајања одсуства са рада услед казне коју запослени издржава, а како је претходно наведено.
Адвокат Зоран Ј. Минић
lawofficeminic@gmail.com
