Prava zaposlenog lica kome je određen pritvor

Prava zaposlenog zavise od vremena na koje je pritvor određen.Prava zaposlenog zavise od vremena na koje je pritvor određen.

Na osnovu člana 176. Zakona o radu (“Sl. glasnik RS“, br. 24/05, 61/05, 54/09, 32/13,75/14, 13/17 i 113/17) zaposlenom prestaje radni odnos nezavisno od njegove volje i volje poslodavca:ako zbog izdržavanja kazne zatvora mora da bude odsutan sa rada u trajanju dužem od šest meseci – danom stupanja na izdržavanje kazne, kao i ako mu je izrčena mera bezbednosti, vaspitna ili zaštitna mera u trajanju dužem od šest meseci i zbog toga mora da bude odsutan sa rada – danom početka primenjivanja te mere.

Zaposlenom kome je određen pritvor udaljuje se sa rada od prvog dana, dok pritvor traje. Za vreme privremenog udaljenja sa rada zaposlenom pripada naknada zarade u visini jedne četvrtine, a ako izdržava porodicu u visini jedne trećine osnovne zarade, koja se isplaćuje na teret organa koji je odredio pritvor.

Odsustvo sa rada zaposlenog u slučaju određivanja pritvora

Kako bismo razlikovali pritvor od izdržavanja kazne zatvora, najpre moramo odrediti definiciju pritvora. Pritvor je mera koja se određuje okrivljenom radi obezbeđenje njegovog prisustva i kako bi se obezbedilo ne smetano vođenje krivičnog postupka dok nije doneta pravnosnažna presuda. Pritvor se određuje rešenjem nadležnog suda.

Zaposlenom kojem je određen pritvor ne prestaje radni odnos. U skladu sa odredbom člana 166. Zakona o radu zaposleni se udaljuje sa rada od prvog dana pritvora, dok pritvor traje. Poslodavac u ovom slučaju donosi rešenje o udaljenju zaposlenog sa rada od prvog dana određivanja pritvora. U skladu sa Mišljenje Ministarstva rada, zapošljavanja i socijalne politike, br. 011-00-429/2005-02, od 30.6.2005. godine, određivanje pritvora zaposlenom u smislu člana 166. Zakona ne može biti razlog za otkaz ugovora o radu. Shodno tome to ne može biti razlog odjavljivanja sa obaveznog socijalnog osiguranja.

Zaposlenom po sili zakona prestaje radni odnos samo ako je pravnosnažnom presudom osuđen na kaznu zatvora u trajanju dužem od šest meseci.

Zarada za vreme pritvora

Za vreme trajanja pritvora zaposleni ima pravo na naknadu zarade. Ona mora biti u visine jedne četvrtine osnovne zarade. Ukoliko izdržava porodicu ima pravo na jednu trećinu osnovne zarade. Naknada koja se zaposlenom isplaćuje za vreme udaljenja sa rada zbog pritvora ima karakter zarade. To znači da se na ovu naknadu obračunavaju i plaćaju porez i doprinosi. To se radi na isti način kao kod obračuna zarade. Ukoliko je naknada zarade ispod najniže mesečne osnovice doprinosa, doprinosi za obavezno socijalno osiguranje moraju da budu plaćeni najmanje na najnižu mesečnu osnovicu doprinosa.  Osnovica za obračun poreza na zarade umanjuje se za neoporezivi iznos poreza. U slučaju isplate naknade za vreme odsustva sa rada zbog određivanja pritvora, ne postoji ograničenje da naknada ne može biti niža od minimalne zarade određene za taj mesec.

Naknada zarade za vreme privremenog udaljenja sa rada usled određivanja pritvora pada na teret organa koji je odredio pritvor. To znači da poslodavac zaposlenom isplaćuje naknadu za vreme pritvora. Nakon toga istu refundira od organa koji je odredio pritvor.

Dalje obaveze poslodavca zavise od ishoda postupka zbog kojeg se zaposleni nalazi u pritvoru.

U skladu sa članom 169. Zakona o radu, zaposlenom za vreme privremenog udaljenja sa rada, pripada razlika između iznosa naknade zarade (koju je primio za vreme privremenog udaljenja) i punog iznosa osnovne zarade. Ovo je u slučaju da je:

– krivični postupak protiv njega obustavljen pravnosnažnom odlukom,

– ili ako pravnosnažnom odlukom bude oslobođen optužbe,

– ili je optužba protiv njega odbijena, ali ne zbog nenadležnosti.

Poslodavac isplaćuje ovaj iznos razlike zaposlenom, ali bi trebalo da bude refundirana od strane suda koji je odredio pritvor.

Ukoliko zaposlenom bude izrečena kazna zatvora, ili mera bezbednosti, dalji postupak zavisi od toga da li je vreme izdržavanja kazne zatvora, odnosno izrečene mere bezbednosti, vaspitne ili zaštitne mere, u trajanju do šest meseci ili preko šest meseci.

Odsustvo zaposlenog sa rada zbog izdržavanja kazne zatvora u trajanju do šest meseci

Ukoliko zaposleni  odsustvuje sa rada zbog izdržavanja kazne zatvora, odnosno izrečene mere bezbednosti, vaspitne ili zaštitne mere, u trajanju do šest meseci, u skladu sa članom 79. Zakona o radu, zaposlenom miruju prava i obaveze koje se stiču na radu i po osnovu rada, osim prava i obaveza za koje je zakonom, opštim aktom, odnosno ugovorom o radu drukčije određeno.

U ovom slučaju, poslodavac donosi rešenje o mirovanju radnog odnosa. Potrebno je da poslodavac zaposlenog odjavi sa obaveznog socijalnog osiguranju na CROSO portalu. Kao šifra za osnovna prekida osiguranja koristi se 31 – prekid osiguranja po osnovu radnog odnosa zbog mirovanja.

Zaposleni kome miruju prava i obaveze, u skladu sa članom 79. Zakona o radu, ima pravo da se u roku od 15 dana od dana povratka sa izdržavanja kazne zatvora, odnosno mere bezbednosti, vaspitne ili zaštitne mere, vrati na rad kod poslodavca. Ukoliko se ne vrati u ovom roku, poslodavac mu otkazuje ugovor o radu u skladu sa odredbom člana 179. stav 1. tačka 3) Zakona o radu.

Kako u ovom slučaju zaposlenom miruju prava i obaveze, zaposleni u ovom periodu ne ostvaruje pravo na zaradu i pravo na naknadu zarade, niti poslodavac ima obavezu uplate poreza i doprinosa.

Odsustvo zaposlenog sa rada zbog izdržavanja kazne zatvora u trajanju preko šest meseci

Nezavisno od volje poslodavca i volje zaposlenog, u skladu sa članom 176. Zakona o radu, zaposlenom prestaje radni odnos po sili zakona, ako zaposleni zbog izdržavanja kazne zatvora odnosno izrečene mere bezbednosti, vaspitne ili zaštitne mere, mora da bude odsutan sa rada u trajanju dužem od šest meseci. Radni odnos zaposlenom prestaje danom stupanja na izdržavanje kazne zatvora.

Za prestanak radnog odnosa po sili zakona usled izdržavanja kazne zatvora potrebno je da budu ispunjena dva uslova:

– da je zaposleni pravnosnažno osuđen na kaznu zatvora,

– i da zbog izdržavanja kazne zatvora na koju je osuđen mora da bude odsutan sa rada duže od šest meseci.

Kao što se iz navedenog može zaključiti, ukoliko zaposleni mora da odsustvuje sa rada u trajanju dužem od šest meseci zbog izdržavanja kazne zatvora (ne pritvora), odnosno izrečene mere bezbednosti, vaspitne ili zaštitne mere, zaposlenom prestaje radni odnos po sili zakona. Ovo je nezavisno od njegove volje i volje poslodavca, bez mogućnosti da zaposlenom miruju prava i obaveze. Poslodavac donosi rešenje o prestanku radnog odnosa, a lice je potrebno odjaviti sa obaveznog socijalnog osiguranju na CROSO portalu. Kao šifu osnovna prekida osiguranja koristi se šifra 19. Ovo je u slučaju da zaposleni odsustvuje sa rada duže od 6 meseci zbog izdržavanja kazne zatvora. Šifra 20 se koristi ako zaposleni odsustvuje sa rada duže od 6 meseci zbog izrečene mere bezbednosti, vaspitne ili zaštitne mere.

Uticaj izdržavanja kazne „kućnog zatvora“ na radnopravni status zaposlenog

Zakonom o izvršenju vanzavodskih mera i sankcija („Sl. glasnik RS“, br. 55/2014 i 87/2018) jeste predviđena mogućnost osuđenog da nastavi sa radom, čak i da po odobrenju Poverenika napušta prostorije u kojima izdržava kaznu a sa ciljem obavljanja poslova, ukoliko je zaposleni. Isto tako, odredbom člana 9. stav 3. tačka 2. Pravilnika o načinu izvršenja vanzavodskih sankcija i mera i organizaciji i radu poverenika („Sl. glasnik RS“, br. 30/2015) propisano je da osuđeni preko Poverenika podnosi molbu za dozvolu napuštanja prostorija u kojima stanuje, između ostalog, radi odlaska na posao (ako krivično delo za koje je osuđen nije u vezi sa radom), a uz koju molbu je osuđeni dužan da dostavi saglasnost poslodavca, potvrdu o redovnom radnom vremenu osuđenog, fotokopiju radne knjižice, odnosno ugovora o radnom angažovanju.

S obzirom na činjenicu da se od poslodavca traži saglasnost, ukazuje se da se poslodavcu ne nameće obaveza pristajanja na rad zaposlenog koji izdržava sankciju za neko delo, pa tu saglasnost poslodavac ni ne mora dati.

U skladu sa Zakonom o radu („Sl. glasnik RS“, br. 24/2005, 61/2005, 54/2009, 32/2013, 75/2014, 13/2017 – odluka US, 113/2017 i 95/2018 – autentično tumačenje – dalje: Zakon), zaposlenom kom je izrečena kazna zatvora radni odnos može mirovati ili prestati u zavisnosti od dužine kazne koju izdržava i njegovog očekivanog odsustva sa rada, odnosno:

1) radni odnos miruje u skladu sa članom 79. stav 1. tačka 5) Zakona, za vreme izdržavanja kazne zatvora, odnosno izrečene mere bezbednosti, vaspitne ili zaštitne mere, u trajanju do šest meseci i to počev od dana kada je stupio na izdržavanje kazne. Pa u ovom slučaju zaposleni kome miruju prava i obaveze ima pravo da se u roku od 15 dana od dana povratka sa izdržavanja kazne zatvora, odnosno mere bezbednosti, vaspitne ili zaštitne mere – vrati na rad kod poslodavca. Ukoliko se u navedenom roku ne vrati, zaposlenom se može otkazati ugovor o radu po osnovu člana 179. stav 1. tačka 3) Zakona;

2) radni odnos prestaje nezavisno od volje zaposlenog ili volje poslodavca, u skladu sa članom 176. stav 1. tačka 3) Zakona, ako zbog izdržavanja kazne zatvora mora da bude odsutan sa rada u trajanju dužem od šest meseci. U ovom slučaju poslodavac mora voditi računa da li na dan kada radni odnos prestaje (dan stupanja na izdržavanje kazne) zaposleni mora stvarno da bude odsutan sa rada duže od šest meseci zbog izdržavanja te kazne. Uslov za zakonitu primenu odredbe člana 176. stav 1. tačka 3) Zakona, jeste da u momentu stupanja na izdržavanje kazne odsustvo faktički traje duže od 6 meseci, bez obzira na kaznu koja je izrečena npr. ukoliko je osuđen na sedam meseci zatvora, ali je prethodno proveo dva meseca u pritvoru, odsustvovao bi još pet meseci zbog izdržavanja kazne, pa mu ni radni odnos ne bi mogao prestati.

Dakle, poslodavac nije u obavezi da dâ saglasnost za rad zaposlenog u periodu izdržavanja kazne zatvora u prostorijama u kojima stanuje, a sa stanovišta Zakona, zaposlenom radni odnos miruje, ili prestaje „po sili zakona“ sve u zavisnosti od trajanja odsustva sa rada usled kazne koju zaposleni izdržava, a kako je prethodno navedeno.

Advokat Zoran J. Minić

lawofficeminic@gmail.com

Related Posts

Leave a Reply