У београдској основној школи „Владислав Рибникар“ на Врачару, 03.05.2023. године је око осам часова дошло до пуцњаве, када је један од ученика испалио више хитаца на ђаке и запослене. Осморо деце је убијено, као и један радник обезбеђења, а рањено је шесторо ученика и једна наставница.
Ово је до сада први овакав злочин у Србији. Свакако је разумљиво да је оваква трагедија потресла целокупно друштво, тим пре што никада у српском друштву није било забележено ништа иоле слично.
У превенцији оваквих дешавања од помоћи могу бити нека упоредна решења до којих се дошло у оним правним системима којима нису страни овакви злочини, на жалост.
Социолози у Центру за проучавање и превенцију насиља Универзитета Колорадо, Боулдер, проучавају околности које доводе до насиља у којем нападач унапред бира мету – попут особе, групе или школе.
Они су нашли да се исти обрасци забрињавајућег понашања појављују међу извршиоцима, али то није све. Такође, ови стручњаци су уочили да често постоји много прилика да се интервенише са извршиоцем пре трагедије коју пропуштају вршњаци, чланови породице, школско особље, службеници за спровођење закона и други.
Велики део јавне расправе о спречавању пуцњаве у школама фокусира се на то да ли и како ограничити приступ људи ватреном оружју. Иако су ови напори и даље важни, у протеклих 30 година, рад социолога са Универзитета Колорадо је идентификовао друге стратегије које могу смањити ризик од насиља. Ево три корака заснована на доказима које школе и заједнице могу предузети да спрече насиље.
Научите ученике и одрасле да пријаве знакове упозорења
Већина школских стрелаца показала је забринутост и саопштила свој план да нанесе штету пре свог смртоносног напада.
Ова забрињавајућа понашања и комуникације пружају прилику одраслима да се укључе, ученицима да проговоре и људима да помогну ученику који је можда у психичкој или емоционалној невољи.
Али знакове упозорења за насиље може бити тешко разликовати од других типова проблематичног понашања, посебно међу адолесцентима.
Према америчкој тајној служби, 10 најчешћих забрињавајућих понашања међу нападачима у школама су:
- претње мети или другима, као и намера за напад, укључујући на друштвеним мрежама;
- интензиван или ескалирајући бес;
- интересовање за оружје;
- туга, депресија или изолација;
- промене у понашању или изгледу;
- самоповређивање;
- интересовање за оружје или насиље;
- жалбе на малтретирање;
- бриге око оцена или похађања наставе;
- узнемиравање других;
Нападачи обично показују пет или више таквих понашања. Образовни програми и обука који подстичу људе да поделе своју забринутост и траже помоћ за оне који се баве забрињавајућим понашањем могу побољшати безбедност у школама и заједницама.
Развијте и објавите анонимне линије за дојаву
Људима је потребан начин да безбедно пријаве своју забринутост. Системи типских линија обухватају веб локације, телефонске бројеве за позивање или СМС, адресе е-поште и апликације. Они дозвољавају студентима и другима да анонимно или поверљиво поделе своју забринутост у вези са претећим понашањем или комуникацијом других.
Ово може учинити да људи мање оклевају да пријаве ситуације које их забрињавају или за које мисле да се можда не баве њима, као што су малтретирање, претње, употреба дрога или нечији разговор о самоубиству.
Студија из 2011. показала је да је систем помогао у заустављању 28 потенцијалних напада на школе.
Током школске 2021-22. године, на пример, један такав систем је примио 19.364 извештаја. Од тога, 14% се односило на претње самоубиством, 7% на малтретирање, а 7% на провере стања. Од 84 самопријаве у вези са менталним здрављем те године, 32% је добило саветодавне услуге, 32% је обавестило своје родитеље, 22% је имало званичну проверу свог здравља, 12% је хоспитализовано барем на кратко, а 10% је било дата процена о самоубиству; неки су добили више од једног од тих одговора.
Познато је да ове врсте интервенција спречавају насиље у школи. Национални полицијски институт је непрофитна организација са седиштем у Арлингтону у Вирџинији, која одржава базу података о спреченом насиљу у школи. Од 2021. године, база података је садржала информације о случајевима 171 спреченог напада, од којих је 88 први открио колега потенцијалног нападача.
Спровести процену претећег понашања
Када људи пријаве своју забринутост, полиција, школско особље и стручњаци за ментално здравље морају проценити извештаје и одредити како да поступају са информацијама и људима који су умешани.
Једна метода, која се зове процена и управљање претећим понашањем, настоји да идентификује узрок забрињавајућег понашања – као што је притужба, психолошка траума или забринутост за ментално здравље. У школама, овај процес подстиче тим за процену претњи да процени ризик од насиља и изгради план за подршку и праћење ученика, њиховог понашања и комуникације.
Мање је вероватно да ће школе које користе овај приступ једноставно суспендовати или избацити ученике које процењују. То значи да ученици и даље могу да добијају услуге и подршку преко своје школе, уместо да буду искључени из ње.
Овај процес такође помаже да се разликују случајеви у којима је ученик претио, али нема намеру да науди од оних у којима ученик представља стварну претњу.
Када тим процени претњу, може да подели резултате – и план акције – са другим члановима школског особља како би се уверио да сви знају како да се носе са учеником и њиховим понашањем. Чланови школског особља такође знају како и коме да пријаве сва накнадна запажања забрињавајућих поступака или изјава ученика.
Грађани Србије нису беспомоћни пред школским насиљем. Истраживања су идентификовала решења. Верујемо да је време да делујемо како бисмо доследно и ефикасно применили ова решења.