Pojam koji se na prvi pogled čini kao da svi znaju šta ona predstavlja, iako većina ne bi znala kako da je definiše.
Ni naše zakonodavstvo nema definiciju šta je uvreda. Ali je zato inkriminisana Krivičnim zakonikom, članom 170. Krivičnog zakonika (“Sl. glasnik RS”, br. 85/2005, 88/2005 – ispr., 107/2005 – ispr., 72/2009, 111/2009, 121/2012, 104/2013, 108/2014 i 94/2016), u okviru sedamnaeste glave „Krivična dela protiv časti i ugleda“.
Za razliku od klevete, koja je krivično dekriminalizovana, uvreda je i dalje propisana kao krivično delo i to sa svojim osnovnim oblikom, težim oblicima, osnovom za oslobođenje od kazne i propisivanje kada ista ne predstavlja krivično delo.
Osnovni oblik ovog dela zakon posledično definiše: „ Ko uvredi drugog“, kazniće se novčanom kaznom od dvadeset do sto dnevnih iznosa ili novčanom kaznom od četrdeset hiljada do dvesta hiljada dinara.
Uvreda može da bude ostvarena na različite načine,kao:
- Verbalna uvreda-neposrednim usmenim kazivanjem (direktnim obraćanjem);
- Pisanim putem-upućivanje uvredljivih izraza u pismu;
- Uvreda simboličnim gestovima- pokazivanje pokretima;
- Realna uvreda(uvreda delom)- ponašanjem.
Zakon, dakle, ne određuje ni jedno obeležje ovog dela, te isti ne definiše šta je uvreda.
Međutim, ako analiziramo teoriju krivičnog prava i sudsku praksu, možemo da zaključimo da se uvredom smatraju izjave ili ponašanja kojima se omalovažava ili ponižava drugo lice.
Šta se još podrazumeva pod uvredom?
Ovo delo se pojavljuje kao osnovno i opšte krivično delo protiv časti i ugleda, te isto postoji ako uvredom nije ostvareno neko drugo krivično delo protiv časti i ugleda.
Kao što smo već naveli, uvreda je sadržana najčešće u nekoj izjavi, usmenoj ili pismenoj, ali se može učiniti i pomoću simboličkih znakova ili radnji, kada učinilac dela umesto reči koristi crteže, gestove, pokrete, tonove i drugo, da bi na taj način izložio poruzi drugo lice, odnosno povredio njegovo lično dostojanstvo.
Pored navedene verbalne i simbolične uvrede, postoji i realna uvreda, koja se može sastojati u lakom šamaranju, vučenju za kosu, polivanju vodom i dr.
Izjava ili ponašanje nekog lica su uvredljivi samo ako stvarno znače omaložavanje, ponižavanje ili potcenjivanje drugog lica.
Nije važno da li je neko želeo drugog da uvredi, nego se ceni objektivno da li takvo ponašanje ili izjava jesu ponižavajući po dostojanstvo drugog lica.
Nije važno ni da li uvređeni to razume i shvata na uvredljiv način, jedino je sud pozvan da oceni da li je preduzeta radnja i uvredljiva.
Ta ocena se čini na osnovu objektivnih kriterijuma, da se postupak može smatrati uvredljivim po opštem shvatanju, običajima i moralu u jednoj sredini.
Kada postoji krivično delo uvreda?
Da bi postojalo krivično delo uvrede, ona se mora odnositi na određeno lice, i nije bitno da li je izvršeno u prisustvu ili bez prisustva nekog lica, čak nije bitno ni da je to lice saznalo za uvredu ili nije, bitno je da je neko drugi saznao.
Otuda je bitno da je uvreda u formi u kojoj je moguće da druga lica saznaju. Takođe, bitna je i namera.
Postoji i pojam “retorzija uvrede”, a to je uzvraćena uvreda, odnosno provocirana uvreda, koju je lice uzvratilo licu koje ga je uvredilo.
U tom slučaju, mogu obe strane biti kažnjene ili jedna strana da se kazni ili oslobodi od kazne. Nije od značaja koliki je broj međusobnih uvreda, niti da li su srazmerne, ni ko je prvi naneo uvredu.
Kako se štiti čast u smislu poštovanja tuđeg dostojanstva, uvreda će postojati i kada se iznosi nešto što je istinito, a što može da znači ponižavanje drugog lica.
U slučaju da je uvreda izneta u okviru ozbiljne kritike u naučnom, književnom ili umetničkom delu, u vršenju službene dužnosti, novinarskog poziva, političke delatnosti, u odbrani nekog prava ili zaštiti opravdanih interesa, a ne postoji namera omalovažavanja, isključena je kažnjivost.
U kojim slučajevima uvreda nije krivično delo?
“Neće se kazniti za delo učinilac, ako je izlaganje dato u okviru ozbiljne kritike u naučnom, književnom ili umetničkom delu, u vršenju službene dužnosti, novinarskog poziva, političke delatnosti, u odbrani nekog prava ili zaštiti opravdanih interesa, ako se iz načina izražavanja ili iz drugih okolnosti vidi da to nije učinio u nameri omalovažavanja.”
Ovim isključenjem obuhvaćene su pre svega određene delatnosti čiji nosioci mogu doći u situaciju da za drugog iznesu nešto što može povrediti njegovu čast i dostojanstvo. Faktičko je pitanje da li delo koje sadrži uvredljive izraze smatra naučnim, umetničkim ili književnim, te da li su ovi izrazi upotrebljeni pri vršenju navedenih dužnosti ili delatnosti, što se procenjuje u svakom konkretnom slučaju.
U slučaju postojanja uslova za isključenje protivpravnosti, ovo krivčno delo ne postoji i sud u tom slučaju donosi odluku kojom se učinilac oslobađa od optužbe.
Postoji i “javna uvreda”, koja je učinjena putem štampe, radija, televizije ili dr.sredstava javnog informisanja ili sličnih sredstava ili na javnom skupu. Ona predstavlja teži oblik uvrede.
Gonjenje za ovo delo se preduzima po privatnoj tužbi. Ako je delo učinjeno prema umrlom licu, gonjenje se preduzima po privatnoj tužbi bračnog druga ili lica koje je sa umrlim živelo u trajnoj vanbračnoj zajednici, srodnika u pravoj liniji, usvojioca, usvojenika, brata ili sestre umrlog lica.
Uvreda kao osnov za naknadu štete
Uvreda može biti izrečena rečima, kada na primer neko za nekoga kaže da je “glup”, nazove ga “maragcem”, kaže da je “nesposoban”, uputi mu neku psovku. Omalovažavajuće reči mogu biti izgovorene, ili napisane.
Šta se smatra uvredom na sudu?
Da li u konkretnom slučaju postoji uvreda sud ceni prema objektivnim kriterijumima. Nije bitno da li se pojedinac osećao uvređenim.
Takođe nije bitno ni da li je učinilac svojim postupkom želeo da uvredi drugog. Uvreda postoji ako učinjeni postupak objektivno predstavlja omalovažavanje ili potcenjivanje.
Uvreda na rasnoj i verskoj osnovi
Ipak ko javno izloži poruzi lice ili grupu zbog pripadnosti određenoj rasi, boji kože, veri, nacionalnosti, etničkog porekla ili nekog drugog ličnog svojstva, čini krivično delo za koje je predviđena novčana kazna ili kazna zatvora.
Takođe krivično delo čini i onaj koji javno izloži poruzi Republiku Srbiju, njenu zastavu,grb ili himnu, ili stranu državu, njenu zastavu, grb ili himnu.
Da li je neophodno da treće lice sazna?
Prva moguća situacija jeste kada se dva lica nalaze sama, i jedno lice uvredi drugo.
Uvreda koja je učinjena bez prisustva trećih lica, i za koju nije niko saznao osim uvređenog povrediće samo čast uvređenog, ali ne i njegov ugled.
Do povrede ugleda neće doći upravo iz razloga što treća lica nisu saznala za uvredu. Ovde se postavlja pitanje dokazivanja uvrede na sudu jer ne postoje svedoci.
U svakom slučaju samo izjava uvređenog može biti dovoljan dokaz ukoliko mu sud poveruje.
Rok za podizanje tužbe za naknadu štete
Rok za podnošenje tužbe za naknadu štete zastareva tri godine od dana kada je oštećeni saznao za štetu ili lice koje je štetu učinilo.
U svakom slučaju rok za podizanje tužbe zastareva kada protekne pet godina od momenta kada je šteta nastala.
Visina naknade
Sud će dosuditi pravičnu novčanu naknadu za pretrpljene duševne bolove zbog povrede ugleda i časti, ako nađe da okolnosti slučaja, a naročito jačina bolova i njihovo trajanje, to opravdava.
Sud će na osnovu uverenja odlučiti da li je u konkretnom slučaju pravično dosuditi oštećenom licu novčanu satisfakciju, a ako jeste u kom iznosu.
Prilikom odlučivanja o zahtevu za naknadu nematerijalne štete, kao i o visini njene naknade, sud će voditi računa o značaju povređenog dobra i cilju kome služi ta naknada, ali i o tome da se njome ne pogoduje težnjama koje nisu spojive sa njenom prirodom i društvenom svrhom.
Zaključak za kraj
Možemo zaključiti da je zaštitni objekt kod krivičnog dela uvrede čast, kao skup svih vrednosti nekog lica (intelektualnih, karakternih, moralnih, fizičkih i drugih osobina i vrednosti) i ugled, kao odraz tih vrednosti u društvu, pa radnju izvršenja krivičnog dela predstavlja svako postupanje kojim se napada bilo koja od tih vrednosti, njihovim poricanjem, omalovažavanjem ili potcenjivanjem, kojim radnjama se u suštini izražava nepoštovanje ili ponižavanje dostojanstva ličnosti.
Pri tom, karakter tih radnji kao uvredljivih ceni se sa stanovišta opšteusvojenih društvenih stavova i merila.
Za razliku od klevete, uvreda je i dalje krivično inkriminisana, te predstavlja jedan od načina kojim se preventivno deluje, ali i kazneno, radi sprečavanja takvog ponašanja u društvu.
Svedoci smo brojnih uvreda upućenih drugima, u saobraćaju, u redu na kasi supermarketa, medijima, te je izlaganje ovog krivčnog dela uvek aktuelno, s obzirom da je potrebno da znamo kada određene uvredljive reči možemo smatrati izvršenjem krivičnog dela uvrede, kome i na koji način se možemo obratiti radi sankcionisanja učinioca ovakvog ponašanja.
Advokat Zoran J. Minić
lawofficeminic@gmail.com
Da Li je izjava
„manipulisala Si roditeljima zbog nasledstva“ uvreda casti i ugleda ?
Poštovana,
povreda ugleda i časti je ozbiljan pojam koji se odnosi na zaštitu našeg ličnog i javnog imidža. Čast se tiče našeg unutrašnjeg osećaja vrednosti i samopoštovanja, dok ugled predstavlja mišljenje i percepciju koju drugi ljudi imaju o nama. Kada neko iznosi neistinite informacije ili izjave o osobi, može narušiti njen ugled u društvu ili oštetiti njen osećaj časti. U pravnom kontekstu, to znači da je osoba ili organizacija izložena neistinama koje mogu štetiti njihovoj javnoj slici ili samopouzdanju.
Zakon o obligacionim odnosima jasno definiše: „ko drugome povredi čast, kao i ko iznosi ili prenosi neistinite navode o prošlosti, znanju, sposobnosti drugog lica ili o nečemu drugome, a zna ili bi morao da zna da su neistiniti, i time mu prouzrokuje materijalnu štetu, dužan je da je nadoknadi.“
Krivične posledice
Ukoliko je uvreda izrečena putem medija poput štampe, radija, televizije ili drugih sredstava komunikacije, ili je izrečena na javnom skupu, tada se takva uvreda smatra težim oblikom krivičnog dela. Za teže oblike uvrede predviđena je stroža kazna, što znači veću novčanu kaznu u odnosu na osnovno delo.
Što se vašeg konktrtnosg pitanja tiče, ne mogu proceniti bez konteksta, na osnovu samo jedne rečenice, da li se može podvesti po rečeno.