Zakonska regulativa
Izmenama i dopunama Krivičnog zakonika koje su objavljene u „Službenom Glasniku RS“, br.94/2016, a primenjuju se od 01. juna 2017.godine, definisano je navedeno krivično delo na sledeći način:
Polno uznemiravanje
Član 182a
(1) Ko polno uznemirava drugo lice,
kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do šest meseci.
(2) Ako je delo iz stava 1. ovog člana učinjeno prema maloletnom licu,
učinilac će se kazniti zatvorom od tri meseca do tri godine.
(3) Polno uznemiravanje jeste svako verbalno, neverbalno ili fizičko ponašanje koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica u sferi polnog života, a koje izaziva strah ili stvara neprijateljsko, ponižavajuće ili uvredljivo okruženje.
(4) Gonjenje za delo iz stava 1. ovog člana preduzima se po predlogu.
Za krivično delo Polno uznemiravanje, Krivični zakonik kaže da je to svako verbalno, neverbalno ili fizičko ponašanje koje ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica u sferi polnog života, a koje za posledicu ima da kod žrtve izaziva strah ili stvara neprijateljsko, ponižavajuće ili uvredljivo okruženje. Cilj ovog krivičnog dela je prevencija, ali i da pored žrtve štiti javni moral i normalnu atmosferu u našem društvu.
Zakon definiše osnovni oblik ovog krivičnog dela, kao i teži oblik ukoliko je oštećeni maloletno lice.
Može se zaključiti da zakonodavac posledično određuje radnje izvršenja ovog krivičnog dela na način što propisuje: „Ko polno uznemirava drugo lice“.
Učinilac ovog krivičnog dela, dakle može biti svako lice bez obzira na pol, a isto se odnosi i na žrtvu. Po definiciji krivičnog dela moguće je da je učinilac muškarac, a žrtva žena ili obrnuto, ali takođe i da su učinilac i žrtva istog pola. Moguće je da učnilac bude jedan od supružnika, a drugi supružnik žrtva, dečko, devojka, vanbračni partneri i sl.
Prema zakonskom opisu krivičnog dela, potrebno da se desi više radnji kojima se stvara neprijatna i uvredljiva atmosfera.
Radnja izvršenja je svako verbalno, neverbalno ili fizičko ponašanje, dakle bilo koje ponašanje učinioca koje mora biti takvo da ima za cilj ili predstavlja povredu dostojanstva lica u sferi polnog života.
Dok kod proganjanja okrivljeni, usled iskrivljene percepcije, može da na određeni način bude u zabludi, odnosno može da pomisli da je odbijanje druge strane „deo igre“, kod polnog uznemiravanja (član 182a Krivičnog zakonika) situacija je mnogo jasnija. Polno uznemiravanje je deo krivičnopravne celine kojom se štiti polna sloboda.
Ovim krivičnim delom štiti se polno dostojanstvo svakog lica, bez obzira na njegov pol ili starost. Ipak, kako polno dostojanstvo predstavlja relativnu kategoriju postavlja se pitanje kako će se u praksi razlikovati moralno od seksualno nemoralnog ponašanja. U našoj javnosti u prethodnom periodu, bilo je stavova da objektivni kriterijum u ovom smislu određuje sam oštećeni ovim krivičnim delom.
U tom smislu oštećeni bi svojim stavom trebao jasno da stavi do znanja licu koje ga uznemirava, da mu njegovo ponašanje smeta, pa ukoliko se uznemiravanje i pored toga nastavi, biće ostvareno ovo krivično delo.
Ukoliko Vas interesuje tekst o krivičnom delu Proganjanje, možete ga pročitati ovde.