Da li je Proganjanje Krivično Delo?

Krivično delo Proganjanje iz čl. 138a Krivičnog zakonika relativno je novo u krivičnom zakonodavstvu Srbije.

Naime, Istanbulska konvencija koristi termin engleskog jezika “Stalking” koji se doslovno ne može prevesti u srpskom jeziku.

Budući da termin “uhođenje” kao jezički najbliži ne sadrži dovoljno širok spektar radnji, zakonodavac se opredelio za termin “proganjanje” iako nije prezican u dovoljnoj meri.

Šta podrazumeva krivično delo Proganjanje?

Ko u toku određenog vremenskog perioda:

• Drugo lice neovlašćeno prati ili preduzima druge radnje u cilju fizičkog približavanja tom licu protivno njegovoj volji;

• Protivno volji drugog lica nastoji da sa njim uspostavi kontakt neposredno, preko trećeg lica ili putem sredstava komunikacije;

• Zloupotrebljava podatke o ličnosti drugog lica ili njemu bliskog lica radi nuđenja robe ili usluga;

• Preti napadom na život, telo ili slobodu drugog lica ili njemu bliskog lica;

• Preduzima druge slične radnje na način koji može osetno da ugrozi lični život lica rema kome se radnje preduzimaju, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do tri godine.

Iz zakonske definicije jasno se vidi da ovo delo obuhvata nesagledivo veliki broj mogućih radnji koje bi se mogle svrstati u radnju krivičnog dela proganjanja.

To je dakle svako neovlašćeno, nedozvoljeno ili neželjeno praćenje i približavanje (što podrazumeva i uspostavljanje komunikacije) nekom licu protivno njegovoj/njenoj volji, pri čemu se kod proganjanog lica stvara osećaj straha za sopstvenu bezbednost.

Već na prvi pogled zakonske definicije uočava se kao neophodan uslov ponavljanje inkriminisanih radnji neovlašćeno.

Dalje, međutim, činjenica da se ovakve radnje preduzimaju “protivno volji” oštećenog lica nije dovoljno kako bi se odredilo koje tačno radnje predstavljaju element krivičnog dela budući da bi u ovu definiciju potpale i mnoge radnje koje zapravo predstavljaju samo nedolično ponašanje pojedinaca, a ne i radnje koje su dovoljne društvene štetnosti da bi se smatrale krivičnim delom.

 
Kada se prelazi granica dobrog ukusa i „udvaranje“ postaje krivično delo?

U sudskoj praksi imamo sve više presuda nastalih usled insistiranja odnosno nerazumevanja muškaraca da su u međuvremenu izgubili simpatije određenih žena (ili je možda nikada nisu ni stekli), odnosno da naklonost, prijatnost i dobro vaspitanje u međusobnom odnosu nije imalo koren u romantičnim emocijama.

Uprkos mogućnosti da granicu udvaranja mogu da pređu i žene, muškarci kao jači pol nesumnjivo lakše izlaze na kraj sa takvim pojavama i uglavnom imaju drugačiji odnos prema tome.

Za razliku od krivičnog dela polno uznemiravanje, krivično delo proganjanje nema, niti mora da ima bilo kakvu emotivnu/seksualnu konotaciju. 

Njega pre svega izvršava lice koje u toku određenog vremenskog perioda uporno drugo lice neovlašćeno prati ili preduzima druge radnje u cilju fizičkog približavanja tom licu protivno njegovoj volji.

Ovo delo će izvršiti i ko protivno volji drugog lica nastoji da sa njim uspostavi kontakt:

• neposredno (sačekivanje ispred zgrade, na poslu kako bi se „objasnili“, ostavljanje cveća, poklona, ispisivanje grafita i plakata sa prepoznatljivim porukama i motivima),
• preko trećeg lica (kontaktiranje prijatelja, kolega, rodbine sa kojima bi se razgovaralo o oštećenom/oj..) ili
• putem sredstava komunikacije (slanje raznih vrsta poruka, mejlova, obraćanje putem društvenih mreža…).

Inkriminacija kod ovog krivičnog dela je široko postavljena i može se odnositi na mnoge situacije, pa između ostalog i na praćenje „voljene“ osobe.

Praćenje / Proganjanje putem društvenih mreža

Iako je praćenje moguće izvršiti fizičkim prisustvom, osobe se mogu pratiti i putem društvenih mreža.

Savremene tehnologije su između ostalog promenile i koncept udvaranja. Komunikacija koja se nekada ostvarivala putem pisama i razgovora „uživo“, sada se u velikoj meri ostvaruje putem elektronskih medija.

Izostanak govora tela, prisutan kod vizuelnog kontakta i pojačan osećaj samopouzdanja izazvan komuniciranjem na daljinu, takođe može da doprinese nesporazumu u pogledu karaktera komunikacije, odnosno ostvarivanju bića krivičnog dela.

Međutim, praćenje određene osobe na društvenim mrežama se ne podvodi pod izvršenje ovog krivčnog dela (recimo slanjem određenih zahteva za prijateljstvo na različitim profilima i sl.).

Potrebno je dokazati da je cilj bio fizičko približavanje toj osobi (recimo traženje njene adrese od zajedničkih prijatelja na mreži, informisanje o njenom radnom mestu, životnim navikama i sl.).

Takođe, neće biti dovoljna samo jedna ovako preduzeta radnja, već je je potrebno da se to čini uporno u određenom vremenskom intervalu, na (u određenom smislu) agresivan način ili tako da to može uticati na život proganjane osobe.

Kriminološki aspekti proganjanja

Proganjanje predstavlja kompleksan obrazac ponašanja koji se ponavlja i koji vodi do kontinuirane, višestruke viktimizacije žrtve.

Proganjanje kojem su izložene slavne ličnosti (eng. Celebrity Stalking ) je skrenulo pažnju na ozbiljnost ovog problema i potrebu bavljenja njime. Definicije proganjanja uključuju dva ključna elementa:

1. način ponašanja koji se ogleda u ponavljanom slanju poruka, pozivanju, praćenju, slanju poklona i slično, osobi koja to ne želi i kod koje ta ponašanja izazivaju uznemirenost i remete njen svakodnevni život;
2. posledice koje takvo ponašanje ostavlja na žrtvu a koje se ogledaju u osećaju bespomoćnosti, intenzivnom strahu i zabrinutosti za sopstvenu bezbednost i život. 

Shodno tome, proganjanje podrazumeva ponavljanje postupaka prema drugoj osobi kojima se ostvaruje fizička ili vizuelna blizina, komunikacija bez pristanka, verbalne, pisane ili implicitne pretnje, ili svi postupci kombinovano, a koji kod razumne osobe mogu da izazovu strah. 

Istraživanja su pokazala da proganjanje u potpunosti okupira celokupni život žrtve, izaziva parališući osećaj bespomoćnosti i dovodi do socijalne izolovanosti, kao i finansijskih gubitaka usled promene radnog mesta, preseljenja, menjanja broja telefona i slično.

Pokazalo se da strah koji žrtve osećaju nije neopravdan, s obzirom da je proganjanje povezano sa povećanim rizikom od ubistva žrtve, seksualne viktimizacije, fizičkog napada, oštećenja imovine i sl.

Takvo ponašanje može trajati nekoliko dana, nedelja ili godina. Ukoliko se proganjanje vrši upotrebom sredstava informaciono-komunikacione tehnologije (mobilni telefon, e-mail, računar, društvene mreže i slično) govorimo o sajber proganjaju.

Proganjanje se dovodi u vezu sa nasiljem u porodici, i to posebno sa partnerskim nasiljem.

Kao oblik partnerskog nasilja ono predstavlja najveći rizik za žrtvu, naročito po okončanju veze ili braka.

Istraživanja pokazuju da su žene žrtve ubistva od strane partnera često prethodno bile izložene proganjanju.

Naime, u tim slučajevima, bivši partneri progonitelji su koristili više različitih obrazaca ponašanja sa ciljem zastrašivanja žrtve, uz česte pretnje ili upotrebu oružja.

Pri tome, proganjanju je najčešće prethodilo teže fizičko, psihičko i/ili seksualno nasilje, kao i upotreba kontrolnih taktika, nanošenje povreda i nemogućnost ili nespremnost partnera-progonitelja da prihvati da gubi kontrolu i moć nad partnerkom.

Sa ciljem usklađivanja našeg krivičnog zakonodavstva sa Istanbulskom konvencijom, Zakonom o izmenama i dopunama Krivičnog zakonika  koji  je stupio na snagu 1. juna 2017. godine uvedeno je novo krivično delo – proganjanje (čl. 138a KZ).

Ovo krivično delo nalazi se u grupi krivičnih dela Protiv sloboda i prava čoveka i građanina.

Dakle, radnja izvršenja se sastoji u neovlašćenom praćenju ili preduzimanju drugih radnji u cilju:

• fizičkog približavanja drugoj osobi protivno njenoj volji;
• nastojanju uspostavljanja kontakta sa osobom koja to ne želi,
• neposredno, preko trećeg lica ili sredstvima za komunikaciju;
• zloupotrebi podataka o ličnosti neke osobe ili njoj bliskog lica, a u cilju nuđenja robe ili usluga;
• pretnji po život, telo ili slobodu neke osobe ili njoj bliskog lica;
• preduzimanju drugih radnji prema nekoj osobi na način kojim se ugrožava njen lični život (čl. 138a, st. 1 KZ RS).

Teži oblik krivičnog dela postoji ukoliko je preduzimanjem pomenutih radnji izazvana opasnost po život, zdravlje ili telo žrtve proganjanja ili njoj bliske osobe (čl. 138a, st. 2 KZ RS) i ukoliko je nastupila smrt žrtve proganjanja ili njoj bliske osobe (čl. 138a, st. 3 KZ RS).

I žrtva i progonitelj mogu biti osobe oba pola, a progonitelj može progoniti poznatu i nepoznatu osobu.

Najčešći oblik proganjanja

Jedna on najčešćih radnji izvršenja ovog krivičnog dela je nastojanje uspostavljanja komunikacije sa progonjenim licem koje ne želi da ostvari kontakt niti komunikaciju sa licem koje ove radnje preduzima.

To podrazumeva radnje kao što su npr. direktno obraćanje u cilju ostvarivanja kontakta, obraćanje putem sredstava komunikacije kao što su telefon, društvene mreže, aplikacije za slanje poruka i dr.

Treba napomenuti da izvršenjem više faktičkih radnji npr. nedozvoljenog praćenja, može postojati isključivo jedno krivično delo proganjanja.

Dakle, ne možemo govoriti o produženom krivičnom delu, niti o više krivičnih dela. Ovde takođe treba imati u vidu da je potreban i određeni vremenski kontinuitet u vršenju pojedinih inkriminisanih radnji.

Radnja koja je preduzeta samo jednom ili ukoliko između dve radnje ne postoji naročiti vremenski kontinuitet, ne smatra se izvršenjem krivičnog dela proganjanja po čl. 138a Krivičnog zakonika.

Takođe, posebno ističemo da za navedene radnje koje su izvršene putem posebnih internet aplikacija i društvenih mreža spadati u nadležnost Posebnog odeljenja Višeg javnog tužilaštva za visokotehnološki kriminal.

Dok će sa druge radnje izvršenja krivičnog dela proganjanja učinjene neposredno, slanjem običnih pisama, telefonom ili SMS porukama spadati u nadležnosti redovnih tužilaštava i sudova.

Zaprećena kazna za učinioca ovog dela jeste novčana kazna ili kazna zatvora do 3 godine, što predstavlja i najblaži propisani oblik ovog dela.

U slučaju u kom je izazvana opasnost po život, zdravlje ili telo lica prema kome je delo izvršeno ili njemu bliskog lica, učinilac će se kazniti zatvorom od tri meseca do pet godina.

Ako je usled dela iz stava 1. ovog člana nastupila smrt drugog lica ili njemu bliskog lica, učinilac će se kazniti zatvorom od jedne do deset godina.

Zbog proganjanja donete 282 presude

U 193 slučaja izrečena je uslovna osuda, u 32 slučaja zatvor, a 17 učinilaca osuđeno je na kaznu kućnog zatvora. Propisane kazne stroge, a izrečene blage.

Gde je granica između udvaranja i proganjanja?

Broj osuđenih za krivično delo proganjanja stalno raste. U 2018. doneta je 61 pravnosnažna presuda, u 2019. taj broj je porastao na 106, a u 2020. godini je 110 lica pravnosnažno osuđeno zbog proganjanja.

Ako se tome doda i 2017. kao godina u kojoj je od 1. juna proganjanje ušlo u Krivični zakonik Srbije kao posebno krivično delo, onda to čini ukupno 282 osuđena u periodu od 2017. do 2020. godine. Za 2021. još nisu obrađeni podaci.

Iako broj presuda pokazuje da se slučajevi proganjanja prijavljuju i krivično gone, podaci takođe govore da je u gotovo 70 odsto presuda (ukupno 193 slučaja) izrečena uslovna osuda.

Kazna zatvora i kućnog zatvora zabeležena je u 17 odsto slučajeva, dok je novčana kazna izricana u gotovo 13 odsto presuda za proganjanje. Pojedinačno su se javljali i slučajevi izricanja sudske opomene, rada u javnom interesu i vaspitne mere.

Za tri i po godine, od kada je proganjanje propisano našim KZ kao krivično delo, kazna zatvora izrečena je u 49 slučajeva, od čega u 17 slučajeva u varijanti kućnog zatvora, dok se ostali slučajevi najčešće odnose na zatvor u trajanju od tri do šest ili od šest do 12 meseci.

Dakle, 32 osuđena našla su se iza rešetaka zbog proganjanja. Iako se pretpostavlja da je reč o nešto težim slučajevima, nijedna kazna nije blizu maksimuma od tri godine zatvora za osnovni oblik dela, a kamoli kaznama koje su predviđene za teže oblike.

Kada uporedimo podatke iz prakse naših sudova s kaznama koje predviđa Krivični zakonik, možemo zaključiti da su propisane kazne veoma stroge, a izrečene relativno blage i da postoji prilična disproporcija između kaznene politike zakonodavca i sudova kada je reč o proganjanju, čak i veća nego kada je reč o nekim drugim krivičnim delima.

To otvara pitanje i o razlozima ove neusaglašenosti, a za donošenje zaključaka potrebno je temeljnije istraživanje koje bi obuhvatilo duži vremenski period.

Advokat Zoran J. Minić

lawofficeminic@gmail.com