Uvod
Neke osobe čine krivična dela jer doživljavaju intenzivne emocije i veruju da bi izvršenje krivičnog dela olakšalo njihovu patnju ili ih učinilo radosnim. Neki vrše teška krivična dela zbog psihičkih poremećaja koji ih motivišu na to. Njihovo rezonovanje može biti iskrivljeno kada odlučuju da izvrše zabranjeno delo, ali u tom momentu, oni smatraju da se ponašaju racionalno. Pored toga, ponekad prestupnici razuno donose odluke jer sa taktom predviđaju svoje postupke. Oni biraju kako mogu da izvrše krivično delo, kada mogu da ga izvrše i zašto to moraju da učine.
Postoji nekoliko teorija koje nastoje da objasne da li su krivična dela namerna ili su rezultat okolnosti koje su van kontrole izvršioca; ove ideje objašnjavaju elemente koji dovode do krivičnog dela.
Teorije u praksi
Klasicistička kriminologija (Teorija racionalnog izbora) se zasniva na ideji da pojedinci čine krivična dela jer nisu svesni posledica svojih dela. Džeremi Bentam je bio ključna uticajna figura u klasicističkoj kriminologiji i verovao je da bi saznanje o posledicama počinjenja zločina delovalo kao odvraćanje kako bi se osiguralo da ga racionalni članovi društva ne počine – on je tvrdio da je kriminal rezultat vaspitanja osobe, da su ljudi racionalna bića koja traže zadovoljstvo izbegavajući bol, i da kriminalcima nedostaje samokontrola da se uzdrže od činjenja krivičnih dela. Ovo se zasniva na pretpostavci da su ljudi uvek razumni i da mogu uvek da razmotre posledice svojih postupaka pre nego što preduzmu akciju. Kada se primeni na izvršenje krivičnog dela, osoba mora da uporedi prednosti krivičnog dela, kao što je novčana dobit, sa mogućom kaznom; ako ovo drugo nadmašuje prvo, onda osoba donosi razuman izbor da se ne bavi kriminalnom delatnošću.
Teorija racionalnog izbora je zasnovana na brojnim pretpostavkama – jedna od njih je pretpostavka je da prestupnici moraju maksimizirati ostvarenje svojih ciljeva, a druga pretpostavka je da su samomotivisani. Emocije igraju značajnu ulogu u teoriji racionalnog izbora; emocionalno stanje pojedinca je ključna odrednica racionalnog ponašanja. U procesu logičnog donošenja odluka, predviđene emocionalne reperkusije nezakonitog ponašanja bile su jedan od faktora koji su razmatrani. Mogući emocionalni gubici povezani sa kriminalnim radnjama mogu smanjiti verovatnoću kriminalnog ponašanja. Emocije igraju ključnu ulogu u psihološkom procesu koji motiviše ljude da slede svoje težnje.
Pozitivistička kriminologija sa svoje strane osporava pretpostavku da je krivično delo logičan čin, zasnovan na individualnoj proceni dobiti.
Pozitivistička kriminologija tvrdi da dela prestupnika nisu vođena racionalnim izborom, već pre nekontrolisanim silama; stoga je terapija pre nego kazna odgovarajuća reakcija na zločin. Pozitivistička kriminologija se zasniva na rezultatima naučnih studija iz obasti kao što su biologija, sociologija i psihologija. Lombrozo je smatrao da je „ponašanje prestupnika proizvod njihove biološke građe“. On je rekao da su kriminalci osobe koje se nisu razvijale istim tempom kao nekriminalne osobe.
Teorija racionalnog izbora
U kriminologiji, teorija racionalnog izbora se pridržava utilitarnog koncepta da su ljudi racionalna bića koji razmatraju sredstva i ciljeve, troškove i koristi kako bi doneli logične odluke. Ovu strategiju su razvili Korniš i Klark kako bi se olakšalo planiranje situacione prevencije kriminala.
Teorija racionalnog izbora Dereka Korniša i Ronalda Klarka pravi razliku između dve vrste donošenja odluka: izbora umešanosti (učešća) u krivičnom delu i odluke o krivičnom događaju. Izbor učešća u krivičnom delu podrazumeva odluku da li će se izvršiti delo ili ne, za razliku od izbora nekriminalnih opcija kako bi se zadovoljile potrebe i želje.
Džeremi Bentam, koristeći klasičnu školu kriminologije i utilitaristički teorijski okvir, razmatra pojam računa zadovoljstva ili hedonističkog računa. Prema hedonističkoj računici, osobe će odmeriti potencijalno zadovoljstvo izvršenja krivičnog dela sa potencijalnim bolom kazne i ponašati se u skladu sa tim. Centralne tačke ovoga pristupa se mogu opisati na sledeći način:
1. Pojedinci (slobodno) biraju i konformističko ili devijantno ponašanje u zavisnosti od svojih razumnih proračuna.
2. Izbor se može regulisati percepcijom i spoznajom mogućeg bola ili kazne koja će uslediti nakon čina za koji se smatra da krši opšte dobro, društveni ugovor.
3. Primarni faktori u određivanju efektnosti zakona da upravlja ljudskim ponašanjem su brzina, strogost i izvesnost kazne.
Teorija racionalnog izbora podrazumeva da su izvršioci kaznenog dela razumni u donošenju odluka i da su nagrade za izvršenje krivičnog dela veće od kazne, bez obzira na posledice.
Kritika
Oskudni su empirijski dokazi o čisto racionalnom donošenju odluka. Teorija racionalnog izbora ne uspeva da objasni zločin izvan ekonomskih razmatranja u njegovom fundamentalnom obliku.
Logična analiza troškova i koristi je besmislena sve dok nije jasno šta se izračunava ili dok se pretpostavlja da svaka osoba izračunava različite elemente koristi i troškova.
Individualni izbori se često donose bez relevantnog znanja, bez temeljne procene činjenica, iz navike ili pod uticajem drugih činilaca, kako primećuju kritičari racionalnog izbora. Složenost organizovanog života u zajednici predstavlja značajan izazov osnovnim pretpostavkama ove teorije. Metoda ‘racionalnog izbora’ može biti kritikovana i samo zato što se razmatra postojanje racionalno motivisanog prestupnika. U ovom metodu se ne navodi mogućnost izvršenja krivičnog dela od strane žrtve.
Uprkos ovoj kritici, teorija racionalnog izbora nastavlja da igra suštinsku ulogu u kriminologiji jer se fokusira na situacione elemente koji mogu uticati na specifične kriminalne pojave.
Zaključak
Na osnovu pomenutih uverenja, može se reći da su izvršioci krivičnih dela racionalni donosioci odluka koji su vođeni nekontrolisanim psihološkim i emocionalnim silama. Sa stanovišta politike, neposredne društvene prednosti teorije racionalnog izbora i scenarija prevencije zločina mogu izgledati primamljivo, ali ovaj fundamentalni kriminološki pristup tek treba da bude detaljno ispitan.
Čini se da ne mali broj krivičnih dela pokreću nekontrolisane psihološke i emocionalne sile, ali detaljna analiza može otkriti da su i oni racionalni.
Advokat Zoran J. Minić
lawofficeminic@gmail.com