invalidska penzija

Prema definiciji, odnosno članu 21. Zakona o PIO, invalidnost postoji kada kod osiguranika nastane potpuni gubitak radne sposobnosti.

Odnosno kad kod profesionalnog vojnog lica nastane potpuni gubitak sposobnosti za profesionalnu vojnu službu, zbog promena u zdravstvenom stanju prouzrokovanih povredom na radu, profesionalnom bolešću, povredom van rada ili bolešću, koje se ne mogu otkloniti lečenjem ili medicinskom rehabilitacijom.

Pored starosne i porodične penzije, u našoj zemlji postoji i pravo na invalidsku penziju.

Svi koji ispunjavaju uslove za prevremenu, invalidsku penziju postaju osiguranici države, a sama invalidnost može da nastane kao posledica bolesti, povrede van rada, povrede na radu i profesionalne bolesti.

U nastavku teksta pročitajte šta je invalidska penzija i koji zdravstveni problemi je uzrokuju.

Ko ostvaruje pravo na invalidsku penziju?

Prema informacijama Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje, pravo na invalidsku penziju može da se ostvari u situacijama kada se utvrdi potpuni gubitak radne sposobnosti do godina života potrebnih za ostvarivanje prava na starosnu penziju, a ako je:

  1. uzrok invalidnosti povreda na radu ili profesionalno oboljenje, bez obzira na dužinu staža;
  2. ako je invalidnost posledica bolesti ili povrede van posla, u kom slučaju je potrebno najmanje pet godina radnog staža kako bi se steklo pravo na invalidsku penziju.

Postoje i izuzeci prilikom prava na ostvarivanje invalidske penzije, a to su osobe kod kojih je invalidnost nastala pre 30. godine života.

Za osobe do 20 godina, invalidska penzija zahteva najmanje jednu godina staža osiguranja. Za mlađe od 25 godina, potrebno je da osoba ima makar dve godine staža osiguranja, dok je za osobe do 30 godina starosti neophodno tri godine staža osiguranja.

Pročitajte još: Korak po korak do invalidske penzije

Uslovi za invalidsku penziju – Rigorozna praksa Republike Srbije

Uslovi za invalidsku penziju koji moraju biti ispunjeni kako bi lice steklo pravo na invalidsku penziju jesu:

  • postojanje invalidnosti i
  • postojanje staža osiguranja.
dijagnoze za invalidsku penziju

Zbog negativne prakse koja je u našoj zemlji bila na snazi do 2003. godine, uslovi za invalidsku penziju su postali rigorozniji, kako bi se smanjile zloupotrebe prilikom dodeljivanja penzija.

Zbog promena Zakona, danas je invalidsku penziju moguće dobiti samo ukoliko osiguranik ostane bez bilo kakve mogućnosti da obavlja bilo koji posao, a ne samo onaj posao koji je do povrede ili bolesti obavljao.

To znači da uslovi za invalidsku penziju obuhvataju samo one osobe koje su stoprocentno nesposobne.

Prema Zakonu, u trenutku kada osiguranik dobije invalidsku penziju, on je dužan da u svake tri godine bude podvrgnut kontrolnim pregledima, kako bi se ustanovile moguće promene.

Izuzetak od ovog pravila su osobe starije od 58 godina, kao i oni čije dijagnoze ukazuju da se radna sposobnost neće ili ne može promeniti, a koje zahtevaju kućnu negu.

Isplata penzije se obustavlja ukoliko se lice ne odazove pozivu ili neopravdano izostane sa obavezne kontrole.

Dijagnoze za invalidsku penziju – Povrede na radu koje uzrokuju penziju

Uslovi za invalidsku penziju uključuju povredu na radu i profesionalne bolesti, koje spadaju u invalidnost, odnosno potpuno odsustvo radne sposobnosti.

Takva lica zahtevaju kućnu negu bolesnika i kvalifikuju se za dobijanje invalidske penzije. Bolesti za invalidsku penziju, odnosno povrede na radu uključuju:

  1. povredu osiguranika prouzrokovanu neposrednim i kratkotrajnim mehaničkim, fizičkim ili hemijskim dejstvom, naglim promenama položaja tela ili drugim promenama fiziološkog stanja organizma, koja se dogodila u prostornoj, vremenskoj i uzročnoj vezi sa obavljanjem posla po osnovu koga je osiguran;
  2. povredu koju osiguranik pretrpi na redovnom putu od stana do mesta rada i obrnuto, kao i na putu preduzetom radi izvršavanja službenih poslova i na putu preduzetom radi stupanja na rad;
  3. oboljenje osiguranika koje je nastalo neposredno ili kao isključiva posledica nekog nesrećnog slučaja ili više sile za vreme obavljanja posla po osnovu koga je osiguranik osiguran;
  4. povredu koju osiguranik pretrpi u vezi sa korišćenjem prava na zdravstvenu zaštitu po osnovu povrede na radu i profesionalne bolesti;
  5. povreda koju osiguranik pretrpi učestvujući u akcijama spasavanja ili odbrane od elementarne nepogode, u vojnoj vežbi, na radnom kampu ili takmičenju.

Pored toga, invalidska penzija bolesti kategoriše i kao profesionalne. Profesionalne bolesti su takođe utvrđene Zakonom (član 24.), a odnose se na bolesti nastale u toku osiguranja, prouzrokovanje dužim neposrednim uticajem procesa i uslova rada na radnim mestima, odnosno poslovima koje je osiguranik obavljao.

Profesionalna bolest po Zakonu o penzijskom i invalidskom osiguranju

Profesionalne bolesti, u smislu Zakona o penzijskom i invalidskom osiguranju, jesu određene bolesti nastale u toku osiguranja, prouzrokovane dužim neposrednim uticajem procesa i uslova rada na radnim mestima, odnosno poslovima koje je osiguranik obavljao.

sa kojim dijagnozama do invalidske penzije

Profesionalne bolesti, radna mesta, odnosno poslovi na kojima se te bolesti pojavljuju i uslovi pod kojima se smatraju profesionalnim bolestima, u navedenom smislu, utvrđuju ministar nadležan za poslove penzijskog i invalidskog osiguranja i ministar nadležan za poslove zdravlja, na predlog Fonda PiO.

U skladu sa navedenim zakonskim osnovom donet je Pravilnik o utvrđivanju profesionalnih bolesti. Ovim pravilnikom utvrđuju se profesionalne bolesti, radna mesta, odnosno poslovi na kojima se te bolesti pojavljuju i uslovi pod kojima se smatraju profesionalnim bolestima.

Posebnim pravilnikom uređuje se rad organa veštačenja RFPiO (komisije), koji između ostalog utvrđuje postojanje profesionalne bolesti.

Postupak ostvarivanja prava na invalidsku penziju

Kada je u pitanju invalidska penzija uslovi za dobijanje državne pomoći zahtevaju praćenje određenog postupka utvrđenog propisima i regulisanog zakonom. Sam postupak za ostvarivanje prava se pokreće na zahtev osiguranika i potrebno je da se ispune zakonske norme. 

Kada je u pitanju invalidska penzija bolesti zbog koje osiguranik podnosi zahtev podležu proceni organa veštačenja koji svojim nalazom, mišljenjem i ocenom, u skladu sa Pravilnikom o obrazovanju i načinu rada organa veštačenja Republičkog fonda za penzijsko i invalidno osiguranje.

Kada je u pitanju invalidska penzija uslovi propisuju da se ona isplaćuje do dana prestanka osiguranja.

Kada je u pitanju invalidska penzija dijagnoza može da se utvrdi i nakon prestanka osiguranja, odnosno da invalidnost postoji i pre podnošenja zahteva.

U tom slučaju, penzija se isplaćuje od dana nastanka invalidnosti, ali najviše za šest meseci od dana podnošenja zahteva.

Postupak utvrđivanja invalidnosti po osnovu profesionalne bolesti

Procedura je ukratko sledeća: osiguranik podnosi zahtev filijali RFPiO da se utvrdi invalidnost na osnovu profesionalnog oboljenja.

Prilikom veštačenja koristi se medicinska dokumentacija zdravstvenih ustanova. Medicinska dokumentacija koja se podnosi uz predlog za utvrđivanje invalidnosti obuhvata:

  • otpusne liste;
  • specijalističke nalaze;
  • dijagnostičke testove;
  • laboratorijske nalaze.

Medicinska dokumentacija podnosi se u originalu ili overenoj fotokopiji.
Za veštačenje medicinskih činjenica čiji je uzrok profesionalna bolest, pored navedene medicinske dokumentacije, prilaže se i ekspertiza:

  • Instituta za medicinu rada Srbije „Dr Dragomir Karajović“ – Beograd,
  • Zavoda za zdravstvenu zaštitu radnika Novi Sad,
  • Zavoda za zdravstvenu zaštitu radnika Niš,
  • odnosno Instituta za medicinu rada Vojnomedicinske akademije, izrađena u skladu sa aktom o utvrđivanju profesionalnih bolesti.

Zahtev za ostvarivanje invalidske penzije – Papirologija

Pored samog zahteva za ostvarivanje invalidske penzije, o kojem je već bilo reči, prilkom podnošenja prijave, potrebno je priložiti i sledeća dokumenta za ostvarivanje invalidske penzije, odnosno prava na istu:

  1. Obrazac br. 1. izdat od strane izabranog lekara, sa originalnom medicinskom dokumentacijom (specijalistički nalazi, snimci, otpusne liste i dr);
  2. Potvrdu o radnom mestu sa opisom poslova koje osiguranik obavlja u momentu podnošenja zahteva;
  3. Prijavu o povredi na radu, ukoliko je osiguranik pretrpeo povredu na radu;
  4. Dokaz o regulisanom vojnom roku (fotokopiju vojne knjižice ili uverenje vojnog odseka);
  5. Dokaz o korišćenju prava, odnosno evidenciji kod Nacionalne službe za zapošljavanje;
  6. Fotokopiju lične karte ili uverenje o prebivalištu (dokaz kojim se potvrđuje identitet;
  7. Fotokopiju zdravstvene knjižice;
  8. Dokaze o stažu osiguranja navršenom u Republici Srbiji – zaključena radna knjižica, uverenje o beneficiranom stažu, druge javne isprave o stažu (rešenja, uverenja, potvrde i slično) u originalu ili overenoj fotokopiji;
  9. Uverenje o obavljanju samostalne delatnosti koje izdaje nadležni organ opštine, odnosno odgovarajuće udruženje ili savez (za period do 31. decembra 2005. godine), odnosno rešenje Agencije za privredne registre (za period od 01. januara 2006. godine.)
  10. Uverenje Poreske uprave o plaćenom doprinosu za penzijsko i invalidsko osiguranje (sa iskazanim osnovicama doprinosa i iznosom uplaćenog doprinosa) za period obavljanja samostalne delatnosti. Ovo uverenje nije potrebno za samostalne umetnike, filmske radnike i sportiste do 31. decembra 2002. godine, a za sveštenike i verske službenike do 31. avgusta 2004. godine);
  11. Uverenje Poreske uprave o plaćenom doprinosu za penzijsko i invalidsko osiguranje (sa iskazanim osnovicama doprinosa i iznosom uplaćenog doprinosa) izdato za period obavljanja poljoprivredne delatnosti;
  12. Dokaz o stažu u inostranstvu.

Pravo na invalidsko osiguranje je regulisano Zakonom, postoje utvrđeni uslovi koje osiguranik treba da ispunjava, a tu su je i detaljan postupak koji se tiče ostvarivanja prava na invalidsku penziju.

Uz kontrolne preglede i rigorozniji pristup prilikom izdavanja ovih penzija, postavljen je i normativni okvir kojeg se treba pridržavati. Nemogućnost korisnika invalidske penzije na ostvarivanje prava na starosnu penziju.

Ovo je mišljenje Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja (br. 120-01-00067/2020-07 od 6.10.2020. godine):

Osiguranik kod koga je nastupio rizik invalidnosti i koji je po tom osnovu ostvario pravo na invalidsku penziju ne može steći pravo na starosnu penziju po nastupanju rizika starosti, kao što ni osiguranik kod koga je rizik starosti nastupio pre rizika invalidnosti ne može da stekne pravo na invalidsku penziju, jer je za sticanje prava na invalidsku penziju uslov da je gubitak radne sposobnosti nastao pre navršenja godina života propisanih za sticanje prava na starosnu penziju.”

Zakonom o penzijskom i invalidskom osiguranju („Sl. glasnik RS“, br. 34/2003, 64/2004 – odluka USRS, 84/2004 – dr. zakon, 85/2005, 101/2005 – dr. zakon, 63/2006 – odluka USRS, 5/2009, 107/2009, 101/2010, 93/2012, 62/2013, 108/2013, 75/2014, 142/2014, 73/2018, 46/2019 – odluka US i 86/2019 – dalje: Zakon) propisana su prava koja se po osnovu obaveznog penzijskog i invalidskog osiguranja mogu sticati i ostvarivati, kao i slučajevi, odnosno rizici po osnovu kojih se ta prava stiču i ostvaruju.

U skladu sa članom 18. Zakona prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja, jesu:

1. Za slučaj starosti:

  • (1) pravo na starosnu penziju,
  • (2) pravo na prevremenu starosnu penziju;

2. Za slučaj invalidnosti – pravo na invalidsku penziju;

3. Za slučaj smrti:

  • (1) pravo na porodičnu penziju.

Prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja su lična prava i za pokretanje postupka za njihovo ostvarivanje potreban je zahtev osiguranika.

Naime, osiguranik koji je ispunio uslove za sticanje nekog prava iz penzijskog i invalidskog osiguranja slobodno raspolaže tim pravom i od njega samog zavisi kada će podneti zahtev za njegovo ostvarivanje.

Dakle, osiguranik koji je stekao uslove za sticanje prava na penziju nije obavezan da to pravo i koristi, već ima pravo da sam odluči da li će i kada da podnese zahtev za ostvarivanje tog prava.

Pravo na starosnu penziju osiguranik stiče navršenjem određenih godina života i staža osiguranja i njime se obezbeđuje materijalna sigurnost u slučaju nastupanja rizika starosti.

pravo na invalidsku penziju

Navedeno znači da se korisniku porodične penzije koji, svojstvo osiguranika stekne po osnovu obavljanja privremenih i povremenih poslova kao radom van radnog odnosa i koji, s obzirom na karakter tih poslova, po osnovu njihovog obavljanja ostvari ugovorenu naknadu koja se ne smatra zaradom, neće obustaviti isplata penzije, ukoliko je ostvario ugovorenu naknadu na mesečnom nivou u iznosu nižem od najniže osnovice u osiguranju zaposlenih, važeće u momentu uplate doprinosa.

Međutim, ukoliko iznos ugovorene naknade pređe pomenuti iznos najniže osnovice u osiguranju zaposlenih, obustava isplate porodične penzije će se vršiti.

Kada je u pitanju rizik invalidnosti, Zakonom je propisano za slučaj invalidnosti, pravo na invalidsku penziju.

Nastupanjem rizika invalidnosti, osiguranik koji ispunjava Zakonom propisane uslove, stiče pravo na invalidsku penziju.

Prema članu 21. Zakona invalidnost postoji kad kod osiguranika nastane potpuni gubitak radne sposobnosti, odnosno kad kod profesionalnog vojnog lica nastane potpuni gubitak sposobnosti za profesionalnu vojnu službu, i kada kod policijskog službenika nastane potpuni gubitak radne sposobnosti za profesionalno vršenje policijskih poslova, zbog promena u zdravstvenom stanju prouzrokovanih povredom na radu, profesionalnom bolešću, povredom van rada ili bolešću, koje se ne mogu otkloniti lečenjem ili medicinskom rehabilitacijom.

Navedena odredba podrazumeva da se invalidnost odnosno potpuna nesposobnost za rad ceni u odnosu na bilo koji posao, izuzev kod profesionalnog vojnog lica i policijskog službenika, kod kojih se invalidnost ceni u odnosu na obavljanje profesionalne vojne službe, odnosno profesionalno vršenje policijskih poslova.

Naime, rizik invalidnosti, kao takav, u sistemu penzijskog i invalidskog osiguranja postoji, upravo iz razloga, što osiguranici zbog utvrđene invalidnosti, odnosno potpunog gubitka radne sposobnosti više ne mogu da rade.

Takođe je u cilju zaštite ovih osiguranika, propisan povoljniji način obračunavanja visine penzije kroz dodavanje staža shodno članu 69. Zakona, pri čemu se dodaju godine penzijskog staža u odnosu na dan utvrđene invalidnosti, i na taj način se obezbeđuje povoljniji iznos invalidske penzije u odnosu na iznos koji bi bio utvrđen samo na osnovu navršenog staža osiguranja osiguranika kod koga je utvrđena invalidnost.

Imajući u vidu različite osnove za ostvarivanje prava po osnovu nastupanja rizika invalidnosti u odnosu na rizik starosti, i s tim u vezi, drugačiji status korisnika invalidske penzije, u odnosu na korisnika starosne penzije, ne postoji zakonski osnov da se po nastupanju jednog osiguranog slučaja, u ovom slučaju invalidnosti, i sticanja svojstva korisnika prava po tom osnovu, uzme u obzir naknadno sticanje uslova po osnovu rizika starosti.

Stoga, naknadno nastupanje rizika starosti, ne može biti razlog, da se u tom slučaju, utvrdi pravo na starosnu penziju.

Prema tome, potpuno je suprotno celini propisa o penzijskom i invalidskom osiguranju da se u jednom periodu koristi pravo po osnovu jednog rizika, a zatim da se koristi pravo po osnovu drugog rizika.

Ovo nadalje znači da imajući u vidu da je kod osiguranika nastupio rizik invalidnosti i da je po tom osnovu ostvario pravo na invalidsku penziju, ne može steći pravo na starosnu penziju po nastupanju rizika starosti.

Takođe ukazujemo da u suprotnom slučaju, kada kod osiguranika rizik starosti nastupi pre rizika invalidnosti, osiguranik ne može ni da stekne pravo na invalidsku penziju, jer je članom 25. Zakona propisano da je za sticanje prava na invalidsku penziju uslov da je gubitak radne sposobnosti nastao pre navršenja godina života propisanih za sticanje prava na starosnu penziju.

Advokat Zoran J. Minić

lawofficeminic@gmail.com 

Related Posts

60 Responses
  1. Sanja

    Poštovani/a, zanima me da li mogu dobiti invalidsku penziju na osnovu bolesti „ASTMA“, DIABETES Tip 2 povreda na radu – saobracajna nesreca, gde imam strah od vožnje..

    1. Zoran Minić

      Poštovana,

      na to pitawe, konkretan odgovor će dati lekarska komisija koja to procenjuje u svakom konkratnom slučaju. Zavisi koji posao obavljate i koliko taj posao utiče na Vaše zdravstveno stanje. Takođe, zavisi i da li Vaša bolest utiče na obavljanje posla. Kao što rekoh, na ta sva pitanja komisija. Vi imate pravo da podnesete zahtev sa pratećom, potrebnom dokumentacijom za invalidsku penziju.

  2. Dusica veličković

    Komentar*Poštovanje
    Da li imam pravo na invalidsku penziju , nisam bila u radnom odnosu, sama sam uplačivala radni staž 16 godina, sad imam 58 godina i problem sa kičmom, tesko se krećem, depresija hronicna….
    Hvala

    1. Zoran Minić

      Poštovana,

      to mora ustanoviti lekarska komisija. To zavisi od prirode posla i da li Vaš zdravstveni problem imaveze sa tim poslom, da li utiče na obavljanje posla, ili je posledica obavljanja posla.

      Vi imate pravo da podnesete svu potrebnu dokumentaciju PIO i dobijete mišljenje komisije.

    2. Miodrag Ljiljak

      Supruga treba da dobije rešenje za odlazak u invalidski penziju sa bolovanja (zaposlena na neodređeno u zdravstvu) sa 39 god staža, pa nas zanima da li ima pravo na novčanu naknadu za odlazak u penziju?

      1. Zoran Minić

        Zakon, razlikuje tri vrste otpremnine i to:

        “Čl. 119.

        Poslodavac je dužan da isplati, u skladu sa opštim aktom:

        1) zaposlenom otpremninu pri odlasku u penziju, najmanje u visini dve prosečne zarade;”

        “Čl. 125.

        Zaposleni ima pravo na isplatu:

        ….

        3) otpremnine zbog odlaska u penziju u kalendarskoj godini u kojoj je otvoren stečajni postupak, ako je pravo na penziju ostvario pre otvaranja stečajnog postupka;”

        “Čl. 158.

        Poslodavac je dužan da pre otkaza ugovora o radu, u smislu člana 179. stav 5. tačka 1) ovog Zakona, zaposlenom isplati otpremninu u skladu sa ovim članom.”

        Invalidska penzija je uređena Zakonom o penzijskom i invalidskom osiguranju (“Sl. glasnik RS”, br. 34/2003, …, 125/2022), u daljem tekstu: Zakon o PIO, koji u čl. 21. kaže:

        “Invalidnost postoji kad kod osiguranika nastane potpuni gubitak radne sposobnosti, odnosno kad kod profesionalnog vojnog lica nastane potpuni gubitak sposobnosti za profesionalnu vojnu službu i kada kod policijskog službenika nastane potpuni gubitak radne sposobnosti za profesionalno vršenje policijskih poslova, zbog promena u zdravstvenom stanju prouzrokovanih povredom na radu, profesionalnom bolešću, povredom van rada ili bolešću, koje se ne mogu otkloniti lečenjem ili medicinskom rehabilitacijom.”

        “Zaposlenom prestaje radni odnos nezavisno od njegove volje i volje poslodavca:

        1) ako je na način propisan zakonom utvrđeno da je kod zaposlenog došlo do gubitka radne sposobnosti – danom dostavljanja pravnosnažnog rešenja o utvrđivanju gubitka radne sposobnosti;”

        Ovde se postavlja pitanje, ako je zaposlenom prestao radni odnos po sili zakona jer je Zakon izričito predvideo da je osnov prestanka radnog odnosa dan dostavljanja pravnosnažnog rešenja o utvrđivanju gubitka radne sposobnosti, da li taj isti zaposleni ima prava na otpremninu jer je evidentno da odlazi u invalidsku penziju?

        O vrsti penzije, tačnije o otpremnini pri odlasku u penziju se izjašnjavalo Ministastvo za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, br. 011-00-717/2017-02 od 27. oktobra 2017. god. gde se navodi:

        „Pravo na otpremninu pri odlasku u penziju ostvaruje zaposleni kome prestaje radni odnos zbog ispunjenja uslova, odnosno ostvarivanja prava na penziju, bez obzira na to da li se radi o starosnoj, invalidskoj, porodičnoj ili prevremenoj starosnoj penziji.“

        Ovakvo tumačenje je vrlo sporno u praksi, jer zaposlenom ne prestaje radni odnos zbog odlaska u invalidsku penziju, već zato što je izgubio radnu sposobnost.

        Apelacioni sud u Kragujevcu u presudi Gž1 3489/2021 od 19. maja 2022. god. je izneo stav koji je sličan ovoj situaciji u kojoj radni odnos prestaje po jednom osnovu, a kasnije zaposleni odlazi u penziju. Njihov stav je da zaposleni kojem je radni odnos kod poslodavca prestao otkazom ugovora o radu od strane zaposlenog, shodno članu 178 stav 1 i stav 2 Zakona o radu, po kom osnovu je poslodavac i doneo rešenje o prestanku radnog odnosa, ne može da ostvari pravo na otpremninu zbog odlaska u penziju jer mu je radni odnos prestao po drugom osnovu. Činjenica da je nakon donošenja rešenja o prestanku radnog odnosa privremenim rešenjem utvrđeno pravo na prevremenu starosnu penziju nije od značaja u konkretnom slučaju, s obzirom da je pravni osnov prestanka radnog odnosa tužioca otkaz od strane zaposlenog shodno članu 178 stav 1 i 2 Zakona o radu, te zaposleni nema pravo na otpremninu u smislu člana 119 stav 1 tačka 1 Zakona o radu.

        Ovakvo tumačenje se može upotrebiti i kod odlaska zaposlenog u invalidsku penziju, jer njemu prestaje radni odnos zbog gubitka radne sposobnosti, a ne zbog odlaska u penziju, gde proizlazi da zaposleni nema pravo na otpremninu u skladu sa čl. 119. Zakona.

        Odgovor na ovo pitanje delimično daje čl. 112. Zakona o PIO kojim je propisano:

        „Osiguraniku koji pravo na invalidsku penziju ostvaruje u postupku pokrenutom u toku trajanja osiguranja, invalidska penzija isplaćuje se od dana prestanka osiguranja.

        -raniji st. 2 brisan-

        Kada se pravo na invalidsku penziju ostvaruje posle prestanka zaposlenja odnosno osiguranja, a invalidnost je postojala pre podnošenja zahteva, invalidska penzija isplaćuje se od dana nastanka invalidnosti, ali najviše za šest meseci unazad od dana podnošenja zahteva.“

        Iz navedenog proizlazi da je za isplatu otpremnine zbog odlaska u invalidsku penziju relevantan trenutak kada je zaposleni podneo zahtev za istu, da li je to bilo u toku osiguranja (dok je bio u radnom odnosu), ili nakon toga.

  3. Ljiljana

    Komentar*Imam 16 god radnog staža. Operisala sam aortalni srčanibzalistak i zamenula ga veštačkim zalistkom. Imam imam i mitralni zalistak oštećdn +2, operisan mi je i VSD i pojavila se rekanalizacija. Sad mi pritasak skače,zamaram se strašno. Da li ja imam pravi na invalidsku penziju. Imama telesno oštećdnje 65%

    1. Zoran Minić

      Poštovana,

      imate pravo na invalidsku penziju, po ovome što ste mi napisali. Međutim, konačnu reč o tome daje nadležna lekarska komisija. Dakle, ono što je potrebno jeste da podnesete zahtev i prateću dokumentaciju PIO i onda će Vaš zasedati lekarska komisija koja će izvršiti procenu i dati svoje mišljenje.

  4. Predrag

    Poštovani,

    Molim Vas za mišljenje.Podneo sam zahtev za invalidsku penziju sa pripadajućom dokumentacijom.
    Imao sam 2 infarkta srca 2010 i 2020 godine, gde mi je u tri navrata ugrađeno ukupno 7 stenta,pri čemu imam konstatovan dijabetis i teško stanje depresije utvrđeno od strane specijalista odgovarajuće struke.Imam 63 godine, veoma izražene tegeove jer su mi specijalisti kardiologije ocenili kao teški srčani bolesnik.Trenutno sam u radnom odnosu,gde više nisam u stanju da posao obavljam u skladu sa zahtevom poslodavca.Da li po Vašem mišljenju ispunjavam uslove za invalidsku penziju,i ako mi komisija istu ne odobri,za koje vreme imam pravo da ponovo podnesem zahtev za invalidsku penziju.Unapred Hvala na odgovoru.

    S poštovanjem,

    1. Zoran Minić

      Poštovani, po mom mišljenju, Vi ispunjavate uslove za invalidsku penziju.

      Izabrani lekar, odnosno lekarska komisija, bez obzira na dužinu trajanja i uzrok
      privremene sprečenosti za rad osiguranika, dužan je da osiguranika bez odlaganja uputi
      nadležnom organu za ocenu radne sposobnosti, odnosno invalidnosti po propisima o
      penzijskom i invalidskom osiguranju (u daljem tekstu: invalidska komisija) ako oceni da
      zdravstveno stanje osiguranika ukazuje na gubitak radne sposobnosti, odnosno da se ne
      očekuje poboljšanje zdravstvenog stanja osiguranika koje bi mu omogućilo vraćanje
      radne sposobnosti.

      U slučaju dužeg trajanja sprečenosti za rad prouzrokovane bolešću ili povredom, a
      najkasnije po isteku šest meseci neprekidne sprečenosti za rad, odnosno ako je
      osiguranik u poslednjih 18 meseci bio sprečen za rad 12 meseci sa prekidima, izabrani
      lekar, odnosno lekarska komisija, dužna je da osiguranika sa potrebnom medicinskom
      dokumentacijom uputi na invalidsku komisiju radi utvrđivanja gubitka radne
      sposobnosti.

      1. Zoran Minić

        Poštovana, konačnu ocenu o tome daje nadležna lekarska komisija PIO fonda. Ono što možete uraditi i na šta svakako imate pravo, jeste da podnesete zahtev za invalidsku penziju PIO fondu.

    1. Zoran Minić

      Poštovana Dušice,

      konačnu reč o tome daje invalidska komisija PIO fonda. Ono na šta svakako imate pravo jeste da podnesete PIO fondu zahtev za invalidsku penziju sa pratećom dokumentacijom (spisak dokumentacije možete videti na sajtu PIO fonda ili se možete direktno raspitati u samom PIO fondu) i onda će nadležna lekarska komisija dati svoju ocenu.

      1. Milojka Ametovic

        Poštovanje, htjela sam pitati da li imam pravo na invalidsku penziju jer sam pre 3 g. imala infarkt miokarda i ugradjen mi je stent na pocetku aorte. Imam 57g i 27 g radnog staža. Hvala.

        1. Zoran Minić

          Poštovana, konačnu ocenu o tome daje nadležna lekarska komisija PIO fonda. Ono što možete uraditi i na šta svakako imate pravo, jeste da podnesete zahtev za invalidsku penziju PIO fondu.

          1. Goran.M

            Zanima me dali ostvarujem pravo na invalidsku penziju
            S obzirom da imam 51 god
            Diabetes Typ 2 , visok pritisak , depresiju …. , Slep 3 kategorija , Prošao komisiju na birou sa 3 stepenom ( nesposoban za rad )
            Ne radim od marta ove godine
            Hvala unapred.

          2. Zoran Minić

            Poštovani, takvu ocenu jedino daje nadležna lekarska komisija PIO Fonda. Vi svakako možete podneti zahtev za invalidsku penziju, ali konačnu procenu i reč o tome daje zdravstvena komisija.

          3. Goran.M

            Zanima me dali ostvarujem pravo na invalidsku penziju
            S obzirom da imam 51 god
            Diabetes Typ 2 , visok pritisak , depresiju …. , Slep 3 kategorija , Prošao komisiju na birou sa 3 stepenom ( nesposoban za rad )
            13 god radnog staža
            Ne radim od marta ove godine
            Hvala unapred.

          4. Zoran Minić

            Poštovani,

            po mom mišljenju, Vi ispunjavate uslove za invalidsku penziju.

            Međutim, konačnu reč o tome daje lekarska komisija PIO fonda. Vi svakako imate pravo da podnesete zahtev PIO fondu.

  5. Monalita

    Dobar dan, zanima me da li bih imala pravo na invalidsku penziju, imam 43 godine i lecim se od dobrocutnig tumora hipofize, tacna šifra bolesti je D35.2. Imam 14 godina radnog staza.
    Hvala puno unapred na odgovoru

    1. Zoran Minić

      Poštovana, konačnu ocenu o tome daje nadležna lekarska komisija PIO fonda. Ono što možete uraditi i na šta svakako imate pravo, jeste da podnesete zahtev za invalidsku penziju PIO fondu.

      1. Ljiljana

        Poštovani,
        Postoji li rok u kome invalidska komisija treba da me pozove na ocenu sposobnosti obzirom da sam svu dokumentaciju predala 09.11.2023. i do danas me nisu pozvali. Hvala

        1. Zoran Minić

          Poštovana, rok je dva meseca. Specifičnosti ostvarivanja prava na invalidsku penziju, s obzirom na utvrđivanje zdravstvenog stanja pred lekarskim komisijama Fonda, često znače probijanje zakonskog roka od dva meseca za donošenje rešenja. Takođe, postupak ostvarivanja prava na invalidsku penziju se sprovodi po određenoj zakonskoj proceduri, koja podrazumeva obaveštavanje osiguranika i njegovog poslodavca o ostvarenom potpunom gubitku radne sposobnosti, njihov zakonski rok za žalbu koji iznosi 15 dana od dana kada je primljeno rešenje o postojanju potpunog gubitka radne sposobnosti, donošenje odluke poslodavca o prekidu radnog odnosa i odjava sa obaveznog osiguranja. Tek nakon odjave, Fond može da donosi rešenje o pravu, koje podrazumeva i obračun visine penzije u skladu sa potvrđenim podacima iz obaveznog osiguranja.

  6. Katarina Tatin

    Komentar*Imam Aetritis reumatoides seropositiva alia,Lumboischialgia I.sin., Arthalgia,Syndroma armille rotatoriae dex,Metatarsalgia.I dex,Cervikalgia, Hipertenziju holesterol i šećer Da li imam pravo podneti za invalidsku penziju.Srdačan pozdrav.Katarin

    1. Zoran Minić

      Poštovana,

      Vi svakako imate pravo da podnesete zahtev za invalidsku penziju PIO fondu. Konačnu reč o tome daće nadležna lekarska komisija PIO Fonda.

  7. Nikola

    Poštovani,

    Sa 14 godina 1996. imao sam povredu- politrauma, radjena i traheotomija, lecen kod neurohirurga. 9 dana koma, 2meseca bolnicko lecenje, 3 meseca banjsko lecenje, dugogodisnji oporavak. Poslediice: nestabilnost, vrtoglavice, duple slike, slabiji sluh, neravnoteza, zanosenje u hodu, usporenost, nedostatak koordinacije, neprecizni i nekontrolisani pokreti, drhtanje ruku, nagli pokreti izazivaju mucninu i vrtoglavicu. Oslobodjen fizickog u srednjoj i vojske kasnije. 2006. se zaposlio u ocevoj firmi, radio razne ekonomske poslove bez vremenskih i drugih ogranicenja.
    2019. pregledi otorinolaringologa, neurologa i psihologa. Dijagnoze: H813, R42, S062, R270, F067. Radna sposobnost ogranicena telesnim statusom. Periferni organ za ravnotezu zbog povrede potpuno nefunkcionalan i gubitak sluha 30%. Ukupno umanjenje radne sposobnosti 70%. Resenje NSZ: Sposoban za rad na poslovima u svom zanimanju-ekonomista, uz ograničenja za poslove koji zahtevaju psihomotornu brzinu, diktitani tempo rada, stabilnu paznju i koncentraciju.

    2021. Imao sam udes. Nagnječenje grudnog koša i sitne povrede po telu. Posle 2 meseca bolovanja, ostao sam bez posla jer se povećalo zaboravljanje, oslabila paznja, smanjila se koncentracija i dodatno sam se usporio, pa vise nisam mogao da ispunim dotadasnje poslovne obaveze. Od tada tesko funkcionisem jer ne mogu da ispratim sva desavanja oko sebe. Zaboravljam o cemu pricam, i sa kim pricam, mesam sagovornike, izgovaram pogresne reci u govoru, gubim se u toku razgovora-ne mogu da pratim sagovornika, ne pamtim gde sam bio, sta sam radio, sa kim, sta treba da radim, gde sam posao, a neretko zaboravljam ono sto sam znao da radim. Dogadjaje iz proslosti ne znam kada se koji dogodio-tj. ne znam koji je stariji.

    Žena je primetila moje otezano funkcionisanje, loše pamćenje, nemogućnost uključivanja u svakodnevne obaveze, i napade panike u komplikovanim situacijama (naročito u vožnji). Na zavodu kazu da imam ograničenja za dosta poslova i da mi novi invaliditet ne znači ništa, a da u penziju ne mogu sa istim. Molim Vas da me posavetujete šta da radim?

    1. Zoran Minić

      Poštovani,

      Vi možete podnesti zhatev za invalidsku penziju PIO fondu.

      Konačnu reč o tome, kao i procenu invalidnosti daće lekarska komisija PIO fonda.

  8. Nikola

    Poštovani,

    Sa 14 godina, 1996. imao sam povredu- politrauma, radjena i traheotomija, lecen kod neurohirurga. 9 dana koma, 2 meseca bolnicko lecenje, 3 meseca banjsko lecenje, dugogodisnji oporavak. Poslediice: nestabilnost, vrtoglavice, duple slike, slabiji sluh, neravnoteza, zanosenje u hodu, usporenost, nedostatak koordinacije, neprecizni i nekontrolisani pokreti, drhtanje ruku, nagli pokreti izazivaju mucninu i vrtoglavicu, zaboravljanje. Oslobodjen fizickog u srednjoj školi, a vojske kasnije. 2006. sam se zaposlio u očevoj firmi, radio razne ekonomske poslove bez vremenskih i drugih ograničenja.
    2018. pregledi otorinolaringologa, neurologa i psihologa. Dijagnoze: H813, R42, S062, R270, F067. Radna sposobnost ogranicena telesnim statusom. Periferni organ za ravnotezu zbog povrede potpuno nefunkcionalan i gubitak sluha 30%. Ukupno umanjenje radne sposobnosti 70%.
    2019. Resenje NSZ: Sposoban za rad na poslovima u svom zanimanju, uz ograničenja za poslove koji zahtevaju psihomotornu brzinu, diktitani tempo rada, stabilnu paznju i koncentraciju.

    2021. sam imao udes. Nagnječenje grudnog koša i sitne povrede po telu. Posle 2 meseca bolovanja, ostao sam bez posla jer se povećalo zaboravljanje, oslabila paznja, smanjila koncentracija i dodatno sam se usporio, pa vise nisam mogao da ispunim dotadasnje poslovne obaveze. Od tada tesko funkcionisem jer ne mogu da ispratim sva desavanja oko sebe. Zaboravljam o cemu pricam, i sa kim pricam, mesam sagovornike, izgovaram pogresne reci u govoru, gubim se u toku razgovora-ne mogu da pratim sagovornika, ne pamtim gde sam bio, sta sam radio, sa kim, sta treba da radim, gde sam posao, a neretko zaboravljam ono sto sam znao da radim. Dogadjaje iz proslosti ne znam kada se koji dogodio-tj. ne znam koji je stariji. Meni bliski ljudi su primetili da otežano funkcionišem, da sam često iskljucen iz svakodnevnih dešavanja i obavezela, ali na zavodu za zapošljavanje mi kazu da već imam ograničenja za dosta poslova i da mi novi invaliditet ne znači ništa, a da u penziju ne mogu da idem. Imam oko 15 godina saža.

    Molim Vas da me posavetujete šta da radim?

    Unapred sam Vam zahvalan!

    S’ poštovanjem.

    1. Zoran Minić

      Poštovani,

      Vi možete podneti zahtev za invalidsku penziju.

      Pravo na invalidsku penziju može se ostvariti kada se utvrdi da je potpuni gubitak radne sposobnosti nastao do godina života potrebnih za ostvarivanje prava na starosnu penziju:

      ako je uzrok invalidnosti povreda na radu ili profesionalno oboljenje, bez obzira na dužinu staža osiguranja
      ako je invalidnost posledica bolesti ili povrede van rada, potrebno je najmanje pet godina staža osiguranja
      Izuzetak su osiguranici kod kojih je invalidnost nastala pre 30. godine života:

      do 20 godina potrebna je najmanje jedna godina staža osiguranja
      do 25 godina – dve godine staža osiguranja
      do 30 godina – tri godine staža osiguranja

  9. Kulic Dragisa

    Pronadzena mi je retka bolest koja se zove Titinopatija oduzimanje misica koja mi je zahvatila desnu ruku skroz i obe noge gde nemam snage i brzo se zamaram u poslednje vreme imam problem i sa levom rukon dali imam prava na ivalidsku penziju 17,god radnog staza unapred hvala

    1. Zoran Minić

      Poštovani,

      konačnu reč o tome daje zdravstvena komisija PIO Fonda. Vi imate pravo d apodnesete zahtev za invalidsku penziju i o tome će komisija dati svoju procenu.

  10. Sladjana

    Komentar*
    Da li imam pravo na invalidsku penziju?: Imam 54 godine, 31 godinu uplašenog radnog staža ( inače imam 35 godina rada), ista firma samo se vlasnik i naziv menjao. Prvi stepen invalidnosti od 2019. Dijagnoze: histerektomija, M54, depresija sa th. Od 2007. Hvala!

    1. Zoran Minić

      Poštovana,

      Vi imate pravo da podnesete zahtev za invalidsku penziju. Konačnu reč o tome daće lekarska komisija PIO fonda.

      1. Sladjana

        Komentar*
        Lice je dobilo prvi stepen invalidnosti sa 22 godine. Ima 7 godina radnog staža i bilo je zapošljeno kao invalidno lice. Dijagnoze šizofrenija i depresija. S’ obzirom da je bolest nastala pre 30 godine i da ima 7 godina radnog staža , da li ima šanse da dobije invalidsku penziju?

  11. Sladjana

    Komentar*Da li se mora progla
    siti 100./. Radna nesposobnost da bi se ostvarila inv. Penzija?
    Osoba ima dijagnozu F.20.0 od 17. godine. Ima 7 godina radnog staža. Može li se sabirati radni staž i godine invalidnosti. Hvala!

    1. Zoran Minić

      Po novom sistemu, invalidnost se ne ceni u procentima, već nadležna lekarska komisija daje svoj zakqučak u smislu da li je osoba invalid ili ne, u pogledu radne sposobnosti.

  12. Sladjana

    Komentar*
    Lice je sa 22. godine dobilo prvi stepen invalidnosti. Ima 7 godina radnog staža. Da li može na osnovu dijagnoze šizofrenija da dobije invalidsku penziju?
    Da li šizofrenija spada u bolesti za koje se dobija invalidska penzija?
    Kakve su šanse iz vašeg iskustva?

  13. marija

    Komentar*Poštovanje imam za vas pitanje 29.01.2024. godine sam dobila rešenje IK o gubitku sposobnosti za rad. Od 19.04.2023 ja sam na bolovanju uz zaglasnost ik. Šta sad dalje da li treba ik komisija da mi zaključi bolovanje da bih prekinula radni odnos i da li imam pravo na otpremninu s obzirom da sam zahtev za invalidsku penziju predala 12.6.2023, a na veštačenju sam bila 07.11.2023. god. Hvala

    1. Zoran Minić

      Da biste prekinuli radni odnos, potrebno je da se zaključi bolovanje.

      Iako odredbe čl. 119. Zakona nisu jasne, istim članom je propisana dužnost poslodavca da isplati otpremninu zaposlenom pri odlasku u penziju, zbog čega se mnogi poslodavci pitaju kako da ispune svoju dužnost ako je osnov prestanka gubitak radne sposobnosti, a nije odlazak u penziju, a zaposleni nakon prestanka radnog odnosa odlazi u invalidsku penziju.

      Odgovor na ovo pitanje delimično daje čl. 112. Zakona o PIO kojim je propisano:

      „Osiguraniku koji pravo na invalidsku penziju ostvaruje u postupku pokrenutom u toku trajanja osiguranja, invalidska penzija isplaćuje se od dana prestanka osiguranja.

      -raniji st. 2 brisan-

      Kada se pravo na invalidsku penziju ostvaruje posle prestanka zaposlenja odnosno osiguranja, a invalidnost je postojala pre podnošenja zahteva, invalidska penzija isplaćuje se od dana nastanka invalidnosti, ali najviše za šest meseci unazad od dana podnošenja zahteva.“

      Iz navedenog proizlazi da je za isplatu otpremnine zbog odlaska u invalidsku penziju relevantan trenutak kada je zaposleni podneo zahtev za istu, da li je to bilo u toku osiguranja (dok je bio u radnom odnosu), ili nakon toga.

  14. Slavica

    Postovani,
    Od 2012.god. lecim se od bipolarne depresije. Jednom sam bila u maloj maniji, svo ostalo vreme sam bila u teskim oblicima depresije.
    2014. godine sam se lecila na WMA, a od 2020 do 2023.godine imala sam osam hospitalizacija na Klinici za psihijatriju Pasterova 2. Imam i anksioznost i smanjene kontigitivne sposobnosti. Cetri puta sam pokusavala suicid.
    Imam 25 godina radnog staza.
    Molim Vas da mi odgovorite da li imam pravo na invalidsku penziju.
    Unapred hvala

    1. Zoran Minić

      Poštovana,

      po mom mišljenju Vi ispunjavate uslove za invalidsku penziju.

      Međutim, konačnu reč o tome daje lekarska komisija PIO fonda.

      Svakako imate pravo da podnesete zahtev PIO fondu.

  15. Ervin

    Dali imam prva na invalidsku penziju ? imam dve retke bolesti koji me sprecavaju da se zaposlim
    Jedan je hereditarni angioedem a drugi je porfirija

    1. Zoran Minić

      Poštovani,

      Zakonom su propisani različiti uslovi u pogledu navršenog staža osiguranja, u zavisnosti od uzroka nastanka invalidnosti, i to:

      − ako je invalidnost prouzrokovana povredom na radu ili profesionalnom bolešću, bez obzira na dužinu staža osiguranje,

      − ako je invalidnost prouzrokovana povredom van rada ili bolešću, pod uslovom da je gubitak radne sposobnosti nastao pre navršenja godina života propisanih za sticanje prava na starosnu penziju i da ima navršenih pet godina staža osiguranja.

      Izuzetno, osiguranik kod koga je invalidnost prouzrokovana bolešću ili povredom van rada nastala do navršene 30. godine života, pravo na invalidsku penziju stiče pod povoljnijim uslovima u pogledu staža osiguranja, i to:

      – ako je invalidnost nastala do navršene 20. godine života – potrebno je godinu dana staža osiguranja
      – kada je invalidnost nastala do navršene 25. godine života – potrebno je dve godine staža osiguranja
      – kada je invalidnost nastala do navršene 30. godine života – potrebno je tri godine staža osiguranja.

    2. Zoran Minić

      Poštovani,

      Zakonom su propisani različiti uslovi u pogledu navršenog staža osiguranja, u zavisnosti od uzroka nastanka invalidnosti, i to:

      − ako je invalidnost prouzrokovana povredom na radu ili profesionalnom bolešću, bez obzira na dužinu staža osiguranje,

      − ako je invalidnost prouzrokovana povredom van rada ili bolešću, pod uslovom da je gubitak radne sposobnosti nastao pre navršenja godina života propisanih za sticanje prava na starosnu penziju i da ima navršenih pet godina staža osiguranja.

      Izuzetno, osiguranik kod koga je invalidnost prouzrokovana bolešću ili povredom van rada nastala do navršene 30. godine života, pravo na invalidsku penziju stiče pod povoljnijim uslovima u pogledu staža osiguranja, i to:

      – ako je invalidnost nastala do navršene 20. godine života – potrebno je godinu dana staža osiguranja
      – kada je invalidnost nastala do navršene 25. godine života – potrebno je dve godine staža osiguranja
      – kada je invalidnost nastala do navršene 30. godine života – potrebno je tri godine staža osiguranja.

      Konačnu reč o tome daje lekarska komisija PIO fonda.

  16. Helena

    Poštovani,
    Godinama se lečim od depresije. Nisam u radnom odnosu a preduzeće u kom sam radila je ugašeno stečajnim postupkom i više ne postoji. Imam 20 g., radnog staža.
    Majka sam dečaka koji ima 21 godinu, i koji boluje od autizma. Takođe sam njegov Zakonski staratelj. Samohrani sam roditelj. Ne mogu da radim jer jedino ja brinem o njemu a ni zbog svog zdravstvenog stanja. Otac ga ne viđa što bih mogla i da dokažem.
    Nemam nikakav izvor prihoda niti postoji način da ih ostvarim.
    Da li postoji mogućnost ili da li da pokušam da ostvarim pravo na invalidsku penziju ?
    Pozdrav i hvala u napred.
    Helena

    1. Zoran Minić

      Poštovana,

      Vi imate pravo da podnesete zahtev PIO fondu za invalidsku penziju. Konačnu reč o tome daje zdravstvena komisija PIO fonda.

      1. Vera

        Postovanje,
        Moj rodjeni brat ima 61 god. I blizu 36 god.staza. Alkoholicar je lecen na neurologiji, aneurizma mozdanog krvnog suda. Potpuno je nesposoban za rad, na bolovanju je. Ima li prava invalidsku penziju.
        Unapred hvala

        1. Zoran Minić

          Poštovana,

          konačnu reč o tome daje lekarska komisija PIO Fonda. Ono što Vaš brat svakako može, jeste da podnese zahtev PIO Fondu, pa će lekarska komisija fonda ceniti celokupno stawe i dati svoje mišljenje.

  17. Vladimir Ristic

    Komentar* poštovanje da li imam pravo na penziju invalidsku lečim se od parkinsona od 2019 i operisao sam desni kuk 2022 a na listi čekanja za levi kuk? Imam 49 god. a radni staž oko 20 godina

    1. Zoran Minić

      Poštovani,

      po ovome što ste mi napisali, mišljenja sam da imate pravo. Međutim, konačnu procenu i konačnu reč o tome daje lekarska komisija PIO Fonda. Vi možete podneti zahtev za invalidsku penziju PIO Fondu, a onda će procenu dati lekarska komisija.

  18. Nemanja

    Postovanje, Imao sam 2 operacije kicme na istom nivou. Prvo disektomija pa onda posto nije uspela, uradjena spinalna fuzija l4/5 gde je izbacen disk i uradjena stabilizacija kicme. Predlagana operacija i na nivou ispod l5/s1.
    Izgubljena fleksibilnost i konstantan bol u ledjima i desnoj nozi. Moze li se na osnovu toga dobiti invalidska penzija, zanima me vase misljenje? Hvala

    1. Zoran Minić

      Poštovani, načelno može. Konačnu reč o tome daje lekarska komisija PIO fonda. Možete oodneti zahtev PIO fondu sa pratećom lekrskom dokumentacijom.

  19. Denis Cosic

    Postovani
    Imam 10 godina staza i 44godine starosti. 2019 godine mi je amputirana leva potkolenica 2023 god sam doziveo infarkt miokarda i ugradjena su mi 3 stenta I ustanovljena srcana i bubrezna slabost u januaru 2024 godine mi je ugradjen pejs mejker. Zeleo bih cuti vase misljenje dali imam pravo na invalidsku penziju ili neko primanje na racun svih tih diagnoza. Hvala i lep pozdrav

    1. Zoran Minić

      Poštovani, po mom mišljenju, Vi imate pravo na invalidsku penziju. Konačnu ocenu toga daje lekarska komisija PIO Fonda. Vi imate pravo da podnesete zahtev za invalidsku komisiju PIO fondu i onda će ocenu dati pomenuta lekarska komisija.

  20. Miomir

    Poštovani, rešenje o invalidskoj penziji je doneto za osobu koja je bila na evidenciji NSZ, a radni odnos je izgubila zbog te bolesti par godina ranije. Po zakonu može dobiti i najviše 6 meseci unazad iznos penzije. Pitanje: da li je za to potreban poseban zahtev ( ako da da li ima rok za to) ili sama služba donosi rešenje zajedno sa tih 6 meseci po nekom automatizmu?

  21. Gorica

    Komentar*Postovanje
    Moj muż ima trajni urodjen invalidet 30% da li postoji mogucnost penzije…skoro je bio na komisiji od njih je dobio 30% trajnog invaliditeta.

    1. Zoran Minić

      Poštovana,

      tu ocenu daje lekarska komisija. Potrebno je da podnese zahtev sa nalazima i onda će konačnu reč dati lekarska komisija PIO Fonda.

Leave a Reply