Šta podrazumeva Invalidnost?
Invalidnost postoji kada kod osiguranika nastane potpuni gubitak radne sposobnosti, odnosno:
- kad kod profesionalnog vojnog lica nastane potpuni gubitak sposobnosti za profesionalnu vojnu službu,
- zbog promena u zdravstvenom stanju prouzrokovanih povredom na radu,
- profesionalnom bolešću,
- povredom van rada ili bolešću koje se ne mogu otkloniti lečenjem ili medicinskom rehabilitacijom.
Uslovi za sticanje prava na invalidsku penziju
Da bi lice steklo pravo na invalidsku penziju istovremeno moraju biti ispunjeni uslovi u pogledu postojanja invalidnosti i staža osiguranja.
Zakonom su propisani različiti uslovi u pogledu navršenog staža osiguranja, u zavisnosti od uzroka nastanka invalidnosti, i to:
- ako je invalidnost prouzrokovana povredom na radu ili profesionalnom bolešću, bez obzira na dužinu staža osiguranje,
- ako je invalidnost prouzrokovana povredom van rada ili bolešću, pod uslovom da je gubitak radne sposobnosti nastao pre navršenja godina života propisanih za sticanje prava na starosnu penziju i da ima navršenih pet godina staža osiguranja.
Invalidska penzija do 30. godine života
Izuzetno, osiguranik kod koga je invalidnost prouzrokovana bolešću ili povredom van rada nastala do navršene 30. godine života, pravo na invalidsku penziju stiče pod povoljnijim uslovima u pogledu staža osiguranja, i to:
- ako je invalidnost nastala do navršene 20. godine života – potrebno je godinu dana staža osiguranja
- kada je invalidnost nastala do navršene 25. godine života – potrebno je dve godine staža osiguranja
- kada je invalidnost nastala do navršene 30. godine života – potrebno je tri godine staža osiguranja.
Šta se smatra povredom na radu?
Povredom na radu smatra se:
- povreda osiguranika prouzrokovana neposrednim i kratkotrajnim mehaničkim, fizičkim ili hemijskim dejstvom, naglim promenama položaja tela ili drugim promenama fiziološkog stanja organizma, koja se dogodila u prostornoj, vremenskoj i uzročnoj vezi sa obavljanjem posla po osnovu koga je osiguran
- povreda koju osiguranik pretrpi na redovnom putu od stana do mesta rada i obrnuto, kao i na putu preduzetom radi izvršavanja službenih poslova i na putu preduzetom radi stupanja na rad
- oboljenje osiguranika koje je nastalo neposredno ili kao isključiva posledica nekog nesrećnog slučaja ili više sile za vreme obavljanja posla po osnovu koga je osiguranik osiguran
- povreda koju osiguranik pretrpi u vezi sa korišćenjem prava na zdravstvenu zaštitu po osnovu povrede na radu i profesionalne bolesti i
- povreda koju osiguranik pretrpi učestvujući u akcijama spasavanja ili odbrane od elementarne nepogode, u vojnoj vežbi, na radnom kampu ili takmičenju.
Profesionalne bolesti su bolesti nastale u toku osiguranja, prouzrokovane dužim neposrednim uticajem procesa i uslova rada na radnim mestima, odnosno poslovima koje je osiguranik obavljao.
Profesionalne bolesti su utvrđene Pravilnikom o utvrđivanju profesionalnih bolesti („Službeni glasnik RS“, broj 14/2019).
Postupak ostvarivanja prava
Postupak za ostvarivanje prava po osnovu invalidnosti pokreće se, na zahtev osiguranika, uz koji se dostavlja predlog za utvrđivanje invalidnosti (obrazac broj 1) koji daje izabrani lekar u domu zdravlja.
Za profesionalna vojna lica, predlog za utvrđivanje invalidnosti na obrascu 1. daje predsednik Više vojnolekarske komisije.
Činjenicu postojanja invalidnosti i njen uzrok utvrđuje organ veštačenja svojim nalazom, mišljenjem i ocenom u skladu sa Pravilnikom o obrazovanju i načinu rada organa veštačenja Republičkog fonda za penzijsko i invalidsko osiguranje („Službeni glasnik RS“, broj 58/19). .
Invalidska penzija isplaćuje se od dana prestanka osiguranja.
Kada se pravo na invalidsku penziju ostvaruje po prestanku osiguranja, a invalidnost je postojala i pre podnošenja zahteva, invalidska penzija se isplaćuje od dana nastanka invalidnosti, ali najviše za šest meseci od dana podnošenja zahteva.
Korak po korak do invalidske penzije
Korak 1
Zahtev za ostvarivanje prava na invalidsku penziju podnosi se nadležnoj filijali po mestu prebivališta.
Dokumentaciju čine specijalistički nalazi, otpusne liste i slično, zatim lična karta na uvid ili uverenje o prebivalištu, fotokopija zdravstvene knjižice, kao i izveštaj o povredi na radu…
Korak 2
Za veštačenje medicinskih činjenica čiji je uzrok profesionalna bolest, pored uobičajene dokumentacije koju izdaju zdravstvene ustanove, prilaže se i ekspertiza Instituta za medicinu rada Srbije „Dr Dragomir Karajović“ – Beograd, Zavoda za zdravstvenu zaštitu radnika iz Novog Sada i Niša, Instituta za medicinu rada Vojnomedicinske akademije.
Korak 3
Poziv za lekarski pregled se upućuje na kućnu adresu sa datumom, terminom i mestom pregleda, kao i objašnjenje pravnih posledica u slučaju neodazivanja na pregled iz neopravdanih razloga.
U pozivu će biti navedeno šta treba poneti prilikom dolaska na pregled.
Korak 4
Posle veštačenja, a na osnovu nalaza, ocene i mišljenja lekara veštaka, donosi se rešenje o ostvarenom pravu, koje se upućuje podnosiocu zahteva i njegovom poslodavcu.
U periodu od 15 dana od dana prijema rešenja, podnosilac zahteva i poslodavac imaju pravo na žalbu.
Ukoliko se niko ne žali, donosi se rešenje o raskidu radnog odnosa, što podnosilac zahteva dostavlja Fondu i od tog dana se pokreće postupak obračuna visine penzije.
Korak 5
Ukoliko lekar veštak utvrdi da nema potpunog gubitka radne sposobnosti ili je korisnik nezadovoljan visinom obračunate penzije, ima mogućnost ulaganja žalbe Fondu, navodeći pri tom činjenice koje smatra da nisu uzete u obzir prilikom donošenja prvostepenog rešenja.
Korak 6
Drugostepeni organ sagledava žalbu u celini, prosleđuje nalog nadležnom drugostepenom organu medicinskog veštačenja, koji ponavlja veštačenje i ponovo odlučuje o postojanju potpunog gubitka radne sposobnosti.
Drugostepeni organ može da usvoji, delimično usvoji ili odbije žalbu.