Zakonom o pravima pacijenata, koji je stupio na snagu 2013. godine, uređena su prava pacijenata prilikom korišćenja zdravstvene zaštite, način ostvarivanja i način zaštite tih prava, kao i druga pitanja u vezi sa pravima i dužnostima pacijenata.
U smislu ovog Zakona, pacijent je lice, odnosno osigurano lice u smislu Zakona o zdravstvenom osiguranju, bolesno ili zdravo, koje zatraži ili kome se pruža zdravstvena usluga radi očuvanja i unapređenja zdravlja, sprečavanja, suzbijanja i ranog otkrivanja bolesti, povreda i drugih poremećaja zdravlja i blagovremenog i efikasnog lečenja i rehabilitacije.
Zakonska regulativa
Pravo pacijenta na naknadu štete propisano je u članu 31 Zakona, na način da pacijent koji zbog stručne greške zdravstvenog radnika, odnosno zdravstvenog saradnika, u ostvarivanju zdravstvene zaštite pretrpi štetu na svom telu, ili se stručnom greškom prouzrokuje pogoršanje njegovog zdravstvenog stanja, ima pravo na naknadu štete prema opštim pravilima o odgovornosti za štetu.
Kada Zakon o pravima pacijenata upućuje na opšta pravila o odgovornosti za štetu reč je o onima sadržim u Zakonu o obligacionim odnosima.
Pre donošenja Zakona o zaštiti pacijenata, navedena odredba o pravu na naknadu štete bila je sadržana u čl. 30 Zakona o zdravstvenoj zaštiti iz 2005. godine, ali je stupanjem na snagu novog Zakona o zdravstvenoj zaštiti 2019. godine, navedeno pravo ostalo u domenu regulacije Zakona o zaštiti pacijenata.
Ipak, pojam stručne greške definisan je novim Zakonom o zdravstvenoj zaštiti u čl. 186, na način da se pod stručnom greškom, podrazumeva se:
- nesavesno obavljanje zdravstvene delatnosti u vidu zanemarivanja profesionalnih dužnosti u pružanju zdravstvene zaštite,
- nepažnje ili propuštanja,
- odnosno nepridržavanja utvrđenih pravila struke i profesionalnih veština u pružanju zdravstvene zaštite, koje dovodi do povrede, oštećenja, pogoršanja zdravlja ili gubitka delova tela pacijenta.
Istim članom propisano je da se odgovornost za stručnu grešku utvrđuje u disciplinskom postupku pred nadležnim organom komore, u postupku redovne i vanredne provere kvaliteta stručnog rada, odnosno u drugim postupcima utvrđenim zakonom.
Pored disciplinskog postupka, odgovornost za stručnu grešku može biti predmet parničnog i krivičnog postupka.
Šta je lekarska greška i nesavesno lečenje?
Nesavesno lečenje je neetičko i neodgovorno ponašanje lekara i zdravstvenih radnika prema pacijentu.
Zdravstveni radnici imaju odgovornost da pruže kvalitetnu i bezbednu zdravstvenu negu svim svojim pacijentima. Ukoliko ne ispunjavaju ovu odgovornost i pričine štetu, mogu odgovarati za tu štetu. Za to mogu i krivično odgovarati.
Nesavesno pružanje lekarske pomoći prema čl. 251 Krivičnog zakonika predstavlja krivično delo.
Ovo krivično delo čini lekar koji pri pružanju lekarske pomoći primeni očigledno nepodobno sredstvo ili očigledno nepodoban način lečenja ili ne primeni odgovarajuće higijenske mere ili uopšte očigledno nesavesno postupa i time prouzrokuje pogoršanje zdravstvenog stanja nekog lica.
Za izvršenje ovog krivičnog dela zaprećena je kazna zatvora od tri meseca do tri godine.
Osim lekara ovo krivično delo čini i drugi zdravstveni radnik koji pri pružanju medicinske pomoći ili nege ili pri vršenju druge zdravstvene delatnosti očigledno nesavesno postupa i time prouzrokuje pogoršanje zdravstvenog stanja nekog lica.
Da bi lekar ili drugi zdravstveni radnik odgovarao za ovo krivično delo potrebno je najpre podneti krivičnu prijavu.
Naknada štete zbog nesavesnog lečenja kroz krivični postupak
Ukoliko podnesete krivičnu prijavu potkrepljenu dokazima možete očekivati poziv od javnog tužioca.
Javni tužilac će vas pozvati radi svedočenja. Nakon toga će javni tužilac ili odbaciti krivičnu prijavu ili podneti optužni akt sudu.
Prilikom svedočenja možete istaći imovinskopravni zahtev za naknadu štete.
Međutim, u najvećem broju slučajeva sud se u krivičnom postupku neće baviti utvrđivanjem činjenica koje se odnose na imovinskopravni zahtev.
Sud će u tom postupku odlučiti da li je optuženi kriv a oštećenog najčešće uputiti na parnični postupak radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva. I pored toga značajno je podneti krivičnu prijavu.
Moguće je da već u krivičnom postupka dođe do nagodbe okrivljenog i oštećenog u pogledu naknade štete.
Okrivljeni često u toku krivičnog postupka obeštete oštećene pozivajući se na to kao olakšavajuću okolnost prilikom odmeravanja kazne.
Drugi razlog za vođenje krivičnog postupka je značaj osuđujuće pravnosnažne krivične presude.
Pravnosnažna presuda kojom je lekar ili zdravstveni radnik oglašen krivim za krivično delo Nesavesno pružanje lekarske pomoći prema čl. 251 Krivičnog zakonika je važan dokaz u parničnom postupku za naknadu štete.
U parničnom postupku se ovom presudom dokazuje osnov a raspravlja samo o visini naknade štete.
Naknada štete zbog nesavesnog lečenja kroz parnični postupak
Naknada štete zbog nesavesnog lečenja može se ostvarivati i direktno u parničnom postupku. Treba napomenuti da je građanskopravna odgovornost šira od krivičnopravne odgovornosti.
To znači da se u nekim slučajevima može odgovarati za štetu i kada radnje onog koji je pričinio štetu ne predstavljaju krivično delo.
U daljem tekstu ćemo objasniti kada, kako i pod kojim uslovima se može ostvariti naknada štete zbog nesavesnog lečenja u parničnom postupku.
Potrebno je postojanje lekarske greške, postojanje štete, uzročna veze između učinjene lekarske greške i nastale štete i odgovornost lekara za učinjenu grešku.
Koga tužiti da bi se ostvarila naknada štete zbog nesavesnog lečenja?
Za štetu koju pričini lekar pacijentu odgovaraju solidarno i lekar i zdravstvena ustanova. To znači da se može tužiti samo jedan od njih ili zajedno.
Ovaj izbor može biti značajan kod naplate dosuđene štete. Zbog toga se u praksi najčešće pored lekara tuži i zdravstvena ustanova.
Ovde može biti sporno i ko odgovara u slučaja da je npr. poliklinika prestala da postoji. U tom slučaju odgovara njen osnivač.
U kom roku se može ostvariti naknada štete zbog nesavesnog lečenja?
Subjektivni rok za podnošenje tužbe za naknadu štete usled lekarske greške je tri godine.
To znači da tužbu možete podneti u roku od tri godine od dana saznanja za štetnu posledicu i za lice koje je počinilo lekarsku grešku.
Objektivni rok je pet godina. To znači da nakon pet godina od nastanka štete ne možete tužiti za naknadu štete.
Međutim, kada je šteta prouzrokovana krivičnim delom, a za krivično gonjenje je predviđen duži rok zastarelosti, zahtev za naknadu štete prema odgovornom licu zastareva kad istekne vreme određeno za zastarelost krivičnog gonjenja.
Prekid zastarevanja krivičnog gonjenja povlači za sobom i prekid zastarevanja zahteva za naknadu štete.
Rok u kome nastupa apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja za krivično delo Nesavesno pružanje lekarske pomoći prema čl. 251 Krivičnog zakonika je šest godina od izvršenja krivičnog dela.
To znači da se podnošenjem krivične prijave za ovo krivično delo može prekinuti rok zastarelosti.
Kada nesavesno lečenje povlači odgovornost lekara za štetu?
Pacijenti imaju pravo na naknadu štete u slučaju nesavesnog lečenja, zanemarivanja profesionalnih dužnosti u pružanju zdravstvene zaštite, odnosno nepoznavanja i nepridržavanja utvrđenih pravila i profesionalnih veština u pružanju zdravstvene zaštite.
Prostije rečeno to je kada lekar nije pokazao dovoljno pažnje pacijentu, nije obradio sve informacije i postupao protivno pravilima struke “ contra legem artis“.
Pored toga pacijenti imaju pravo na naknadu štete usled posledica preduzete medicinske mere, na koje kao moguće pacijent nije obavešten niti je pristao na mogući rizik.
Uzročna veza: lekarska greška i šteta
Pored lekarske greške za ostvarivanje prava na naknadu štete potrebno je da je takva medicinska mera dovela do pogoršanja zdrvastvenog stanja pacijenta.
Ovaj uslov će biti ispunjen ukoliko je takvo lečenje dovelo do narušavanja i pogoršavanja zdravlja, odnosno povrede, gubitka ili oštećenja delova tela pacijenata.
To podrazumeva narušavanje organa ili organizma kao i estetskog izgleda. Svaki organizam je individualan i nema standarda, već se ceni konkretno stanje kod svakog pacijenta.
Vrste štete koje se nadoknađuju
Materijalna naknada štete zbog nesavesnog lečenja
Usled lekarske greške može se ostvarivati naknada materijalne i nematerijalne štete.
Materijalnu štetu predstavljaju troškovi oko lečenja. Osim troškova lečenja to su i drugi potrebni troškovi s tim u vezi.
Materijalna šteta je i zarada izgubljena zbog nesposobnosti za rad za vreme lečenja. U određenim slučajevima odgovorno lice dužno je plaćati povređenom i određenu novčanu rentu.
To je slučaj kada povređeni zbog potpune ili delimične nesposobnosti za rad gubi zaradu, ili su mu potrebe trajno povećane. To može biti slučaj i kada su mogućnosti njegovog daljeg razvijanja i napredovanja uništene ili smanjene.
Nematerijalna naknada štete zbog nesavesnog lečenja
Nematerijalna šteta podrazumeva novčanu naknadu kao satisfakciju. Ona se može tražiti po više osnova.
Može se zahtevati za pretrpljene fizičke bolove, za pretrpljene duševne bolove zbog umanjenja životne aktivnosti, naruženosti, povrede ugleda, časti, smrti bliskog lica kao i za strah.
U slučaju smrti nekog lica, sud može dosuditi članovima njegove uže porodice (bračni drug, deca i roditelji) pravičnu novčanu naknadu za njihove duševne bolove.
Takva naknada može se dosuditi i braći i sestrama ako je između njih i umrlog postojala trajnija zajednica života.
U slučaju naročito teškog invaliditeta nekog lica, sud može dosuditi njegovom bračnom drugu, deci i roditeljima pravičnu novčanu naknadu za njihove duševne bolove.
Ova naknada se može dosuditi i vanbračnom drugu, ako je između njega i umrlog, odnosno povređenog postojala trajnija zajednica života.
Sud na zahtev oštećenog dosuđuje i naknadu za buduću nematerijalnu štetu ako je po redovnom toku izvesno da će ona trajati i u budućnosti.
Naknada štete zbog povrede prava ličnosti
Treba napomenuti da su sudovi dosuđivali određene novčane iznose na ime štete i kada zdravlje nije bilo narušeno.
To su bili slučajevi kada je povreda prava ličnosti dovela do duševnog bola.
Sud je npr. usvojio tužbeni zahtev kada su tužili srodnici preminulog kome je izvađen bubreg za drugu osobu a oni nisu obavešteni.
Primeri dobre sudske praske
Primer 1
Primer lekarske greške kod porođaja, iz presude Vrhovnog kasacionog suda Rev. 3034/21 od 12.8.2021. godine:
„U konkretnom slučaju, na osnovu nalaza i mišljenja veštaka Zavoda za sudsku medicinu utvrđeno je da lekari koji su okončali porođaj nisu objektivno procenili konkretnu kliničku situaciju, jer su dovršavanje porođaja neočekivano velikog ploda izvršili vakuum ekstrakcijom, što je dovelo do teških povreda novorođenčeta.
Lekari tuženog koji su učestvovali u porođaju nisu poštovali sva pravila struke i medicinske prakse u periodu praćenja trudnoće i tokom samog porođaja, pre svega zbog manjkavosti u smenskom radu, razmeni informacija i nedostacima u medicinskoj dokumentaciji, što je za posledicu imalo nepravilnu procenu realnog stanja ploda i porodilje.
Utvrđeno je da bi blagovremeno vađenje ploda operativnim putem dovelo do rođenja bebe bez oštećenja ili sa daleko manjim oštećenjima od onih koja su u konkretnom slučaju nastupila, a lekari nisu preduzeli sve medicinske mere ni u periodu pre porođaja, jer prilikom javljanja porodilje na porođaj nije izvršen ultrazvučni pregled niti je vršeno kontinuirano CTG praćenje koje je inače obavezno u ovakvim situacijama, zbog praćenja vitanih parametara ploda.
Teške i po život opasne povrede bebe nastale su prilikom manipulacije ploda u toku porođaja, koji je bio otežan prvenstveno zbog veličine ploda, pa između nastanka povreda i načina i metoda korišćenih pri porođaju postoji direktna uzročno-posledična veza.”
Primer 2
Primer lekarske greške kod dijagnoze i primenjenog lečenja, iz presude Vrhovnog kasacionog suda Rev.2247/19 od 23.9.2021. godine:
“U konkretnom slučaju, u lečenju tužioca sprovedenom kod tužene bolnice učinjeni su određeni propusti.
Tužilac nije primljen na bolničko lečenje 21.12.2012. godine kada se, posle prethodne hospitalizacije zbog infektivne mononukleoze, obratio lekaru Infektološkog odeljenja tužene sa uputom za bolničko lečenje zbog povišene temperature, gušobolje i bolova u želucu, sa laboratorijskim analizama koje su jasno ukazivale na postojanje zapaljenskog procesa u organizmu.
Tokom ponovnog bolničkog lečenja lekari tužene koji su obavljali ultrazvučni i CT pregled trbuha nisu adekvatno prikazali stanje na jetri (nisu prikazali veličinu uočenih promena) i nisu dali adekvatnu diferencijalno-dijagnostičku procenu, iako su uočene promene pobudile sumnju na mogućnost višestrukog apscesa jetre.
To je i potvrđeno 27.12.2012. godine bez dodatnih dijagnostičkih procedura, samo pažljivijim tumačenjem kliničkih, laboratorijskih EHO i CT nalaza. Po mišljenju veštaka, sumnja na apsces jetre postavlja se odmah nakon nalaza na ultrazvuku.
Definitivna i diferencijalna dijagnoza apsceduralnog tumora jetre ili nekog drugog apsceduralnog stanja u odnosu na klasičan apsces jetre postavlja se na osnovu preciznijeg pregleda, što može potrajati nekoliko dana, ali se u međuvremenu svako takvo stanje tretira po principima lečenja apscesa.
Tokom ponovnog lečenja, odmah nakon prijema pacijenta nije sprovedena dovoljno energična konzervativna antibiotska terapija visokog febrilnog stanja, primenjena intravenoznim putem i u većim dozama antibiotika protiv tzv. anaerobne baketrijske flore, kojim bi tako stanje bilo izlečeno ukoliko se radilo o apscesima manjim od 30mm u prečniku, niti je takvo lečenje bilo adekvatno praćeno potrebnim laboratorijskim analizama.
Neblagovremeno utvrđivanje apscesa jetre, usled čega je veličina apscesa prevazišla mogućnost konzervativnog lečenja i izazvala razvoj difuznog gnojnog zapaljenja trbušne maramice sa formiranjem gnojne kolekcije u trbušnoj duplji, vitalno je ugrozila tužioca i otvorila potrebu hirurškog lečenja na koje je tužilac upućen nakon nepotrebnog odlaganja.”