Zakonik o krivičnom postupku (ZKP) definiše brojna prava koja zakonodavac priznaje okrivljenom, a među kojima su najvažnija ona sadržana u članu 14, koji predviđa obavezu suda da postupak sprovede bez odugovlačenja.
Pritvor nije kazna. Pritvor je mera obezbeđenja prisustva okrivljenog i sud bi trebalo da primenjuje ovu meru samo ako se svrha (prisustvo okrivljenog) ne može ostvariti drugom merom.
Ustav Republike Srbije predviđa “Opšteprihvaćena pravila međunarodnog prava i potvrđeni međunarodni ugovori sastavni su deo pravnog poretka Republike Srbije i neposredno se primenjuju”. Srbija je, između ostalog, potpisala i ratifikovala Evropsku konvenciju o zaštiti ljudskih prava i osnovnih sloboda kao i protokola koji joj pripadaju. Ovom konvencijom predviđeno je i osnivanje Evropskog suda za ljudska prava, čije presude predstavljaju sastavni deo pravnog poretka Republike Srbije.
Pored redovnih prava okrivljenih, pre svega prava na izjavljivanje žalbe na rešenje o određivanju ili produženju pritvora, isti imaju pravo i na korišćenje instituta ustavne žalbe ukoliko smatraju da im je predmetnim rešenjem povređeno pravo na ograničeno trajanje pritvora.
Međutim, postavlja se pitanje šta u slučaju da je lice neosnovano provelo u pritvoru određeno vreme?
Odšteta za dan u zatvoru i do 120 evra
Prilikom odmeravanja visine naknade pravosnažno oslobođenima za vreme provedeno iza rešetaka, u obzir se uzimaju brojni faktori – od uslova u pritvoru, do vrste krivičnog dela koja je oštećenom bila stavljena na teret.
Da bi ostvarili pravo na naknadu, oni koji podnose zahtev najpre treba da se obrate Ministarstvu pravde. U zahtevu, podnosilac treba da navede iznos za koji smatra da je adekvatan za nanetu štetu.
Resorno ministarstvo, odnosno njegova komisija koja odlučuje o podnetim zahtevima, dužno je da podnosiocu odgovori u roku od tri meseca od podnošenja zahteva. Ukoliko članovi komisije smatraju da je opredeljeni iznos neadekvatan oni predlažu drugi. Ako podnosilac zahteva i ministarstvo ne postignu dogovor, o visini naknade – odlučuje sud.
Primera radi, Tokom 2019. donete su 23 pravosnažne sudske odluke. Najniži dosuđeni iznos po danu bio je 2.190,48 dinara, dok je najviši bio 10.000 dinara. Prosečno je u ovoj godini isplaćeno 5.612,22 dinara . Sledeće, 2020. godine, najniži dosuđeni iznos za neosnovano lišenje slobode po danu bio je 1.937,32 dinara, a najviši 14.500 dinara.
Naknada nematerijalne štete predstavlja satisfakciju kojom se ublažavaju poremećaji u psihofizičkoj sferi oštećenog.
Za ovaj vid štete najrelevantniji faktori su vreme provedeno u pritvoru, uslovi boravka i humanost, odnosno nehumanost zatvorskih uslova, ponašanje zatvorskog osoblja, nanošenje verbalnih i realnih uvreda i torture, nedostatak radnog angažovanja i druge okolnosti u vezi sa boravkom u zatvorskim uslovim.
Na visinu naknade utiče i vrsta krivičnog dela koja je oštećenom stavljena na teret, odnosno da li je reč o delu koje nailazi i na posebnu moralnu osudu i prezir sredine, ugled koji je oštećeni uživao pre neosnovanog lišenja slobode. Na odmeravanje visine naknade utiče i korišćenje sredstava rehabilitacije i činjenica da li je oštećeni zahtevao objavljivanje presude na osnovu saopštenja posle neopravdanog pritvora ili neosnovane osude, životna dob osobe koja je neosnovano lišena slobode i njeno porodično stanje, zanimanje, društvena aktivnost, raniji život, neosuđivanost, odnosno osuđivanost, ograničenje u napredovanju u službi, prekinuto školovanje, omalovažavanje ili neprihvatanje u mestu prebivališta i radnoj sredini, kao i druge okolnosti.
Nesporno je da najveći uticaj ima ranija osuđivanost oštećenog, što je sasvim opravdano, jer je njegov raniji život bio nedoličan, društveno neprihvatljiv i nailazio na moralnu osudu, pa eventualno ponovno pritvaranje takve osobe ne nailazi na dodatnu moralnu osudu sredine niti dodatno narušavanje ugleda u meri većoj od one koja je već ranije nastupila.
Visina naknade nematerijalne štete treba da zavisi i od ekonomskog stanja društva u kome se dosuđuje, te činjenice da početni postupak državnih organa, sprovođenje istrage i pritvor nije bio nezakonit, predstavljaju takođe faktor koji utiče na odmeravanje visine naknade. To, naravno, nikako ne znači da nesporna zakonitost određivanja pritvora može da utiče na osnov prava na naknadu štete.
I sam zakonodavac je zbog značaja zaštićenog dobra, kao što su prava ličnosti koja se kao takva jemče Ustavom, pravo na naknadu štete zbog neosnovanog lišenja slobode i neosnovane osude, utvrdio kao objektivnu odgovornost države bez obzira na krivicu.
Da sumiramo.
Ko se smatra neosnovano pritvorenim licem?
Lice koje je bilo lišeno slobode a nije došlo do pokretanja krivičnog postupka, ili je postupak pravnosnažno obustavljen rešenjem ili je optužba odbijena, ili je pak postupak dugo trajao, pa je na kraju doneta oslobađajuća ili odbijajuća presuda.
Lice koje je izdržalo kaznu zatvora, a kasnije je, u postupku po vanrednim lekovima, izrečena kazna koja je kraća od prethodne, ili je izrečena krivična sankcija koja uopšte ne predstavlja lišenje slobode.
Lice koje je usled greške ili nezakonitog rada organa postupka lišeno slobode ili je lišenje slobode trajalo duže. U svim ovim slučajevima imate pravo na naknadu štete!
Kako izgleda postupak ostvarivanja ovog prava?
Imajući u vidu kroz šta ste prošli kroz postupak neosnovanog lišenja slobode, trebaće Vam još malo strpljenja da prođete kroz postupak za ostvarivanje prava na naknadu štete.
Prvo morate da podnesete zahtev Ministarstvu pravde radi postizanja sporazuma o postojanju štete i vrsti i visini naknade štete. O ovom zahtevu odlučuje Komisija unutar Ministarstva pravde. Na sajtu Ministarstva pravde opisana je procedura. U ovom postupku se ne plaćaju takse i naknade.
Jedino ograničenje predstavlja rok za obraćanje za naknadu štete – u pitanju je rok od tri godine od dana pravnosnažnosti odluke kojom je konstatovano neosnovano lišenje slobode.
U kom roku Komisija odlučuje?
Komisija će u roku od tri meseca doneti odluku o usvajanju ili odbijanju zahteva.
Ukoliko ne odluči u ovom roku, možete podneti tužbu za naknadu štete protiv Republike Srbije.
Advokat Zoran J. Minić
lawofficeminic@gmail.com