Сва возила морају бити осигурана. Власници превозних средстава којима се обавља јавни превоз путника и власници других превозних средстава, дужни су да закључе уговор о обавезном осигурању пре него што се превозно средство стави у саобраћај.
У случају јавног превоза требало би утврдити ко је власник превозног средства, да ли је то ГСП или приватни превозник који има уговор са градом, јер су власници превозних средстава којима се обавља јавни превоз путника дужни су да закључе уговор о осигурању путника у јавном превозу од последица несрећног случаја (каже даље закон).
Осигурање путника у јавном превозу
Путник кога задеси несрећни случај као што је пад у аутобусу, односно одређени корисник према условима осигурања у случају смрти путника, има право да захтева да друштво за осигурање са којим је закључен уговор о осигурању њему непосредно изврши своју обавезу. Дакле, не мора се прво обратити власнику моторног возила који обавља јавни превоз, већ своје право може остварити непосредно од одговорног друштва за осигурање.
Међутим, ако нисте путник у јавном превозу у граду, већ сте путник у било ком другом возилу јавног превоза (приградском, међуградском и међународном линијском и ванлинијском превозу, аутобусу са превоз деце и радника, такси превозу…), по истом основу имате право на накнаду штете. Власници превозних средстава којима се обавља јавни превоз путника дужни су да закључе уговор о осигурању путника у јавном превозу од последица несрећног случаја.
Повреде у јавном превозу
Путник у јавном саобраћају који доживи повреду или постане инвалид има право на проценат од осигуране суме који одговара проценту инвалидитета, накнаду трошкова лечења које сам плати и који не падају на терет здравственог осигурања, а настали су као последица незгоде, као и накнаду за губитак зараде услед привремене спречености за рад. У случају погибије породица настрадалог путника има право на “осигурану суму у случају смрти”.
Путницима у јавном превозу, сматрају се:
– лица која се налазе у превозном средству којим се обавља јавни превоз и која имају намеру да путују, без обзира да ли су купила возну карту или нису;
– лица која се налазе у кругу станице, пристаништа, луке, аеродрома или у непосредној близини превозног средства, пре укрцавања, која имају намеру да путују;
– лица која су обавила путовање и напустила превозно средство, а налазе се у непосредној близини превозног средства, у кругу станице, пристаништа, луке или аеродрома.
као и лица која имају право на бесплатну вожњу.
Наплата штете од ГСП и висина осигуране суме
Износ најниже осигуране суме на коју може бити уговорено осигурање путника у јавном превозу од последица несрећног случаја, по једном путнику утврђује Влада, на предлог Народне банке Србије.
Осигурана сума не може бити нижа од:
– за случај смрти путника 8.000 евра;
– за случај трајног губитка опште радне способности (инвалидитета) путника 16.000 евра;
– за случај привремене спречености за рад и стварних и нужних – трошкова лечења путника 4.000 евра.
ЗООС изричито предвиђа напред наведену обавезу за власнике:
– аутобуса којим се обавља јавни превоз у градском, приградском, међуградском и међународном линијском и ванлинијском превозу;
– аутобуса којим се обавља превоз запослених на посао и са посла;
– аутобуса којим се обавља превоз деце и ученика до предшколских, односно школских установа и од предшколских, односно школских установа;
– аутобуса за превоз туриста;
– путничких аутомобила којима се обавља ауто-такси превоз и „рент-а-кар” возила;
– шинских возила за превоз путника;
– свих врста пловних објеката, којима се на редовним линијама или слободно превозе путници, укључујући и крстарења и превоз туриста;
– свих врста „рент-а-кар” пловних објеката;
– ваздухоплова чија је намена јавни авио-превоз (редовни, чартер, авио-такси);
– туристичких ваздухоплова који се користе за краће прелете и панорамске летове и „рент-а-кар” ваздухоплова
као и за власнике других превозних средстава, без обзира на врсту погона, којима се превозе путници, уз наплату превоза, у виду регистроване делатности.
Право на накнаду штете у градском превозу
ЗООС је предвидео и обавезу власника напред наведених превозних средстава из става 2, да на видном месту у превозном средству и возној карти назначе податке о закљученом уговору о осигурању, а нарочито назив друштва за осигурање и права путника по основу тог уговора.
Власници превозних средстава који обављају јавни превоз путника имају обавезу да на видном месту у превозном средству и возној карти назначе податке о закљученом уговору о осигурању, као и назив друштва за осигурање и права путника по основу тог уговора.
Уколико оштећено лице основано није задовољно висином надокнађене штете, може своја права остварити покретањем парничног поступка пред надлежним судом.
У овом случају се ангажује и вештак саобраћајно-техничке струке у циљу извођења доказа, односно утврђивању доприноса и реконструкције догађаја који су довели до настајања предметне штете.
Имајте на уму и чињеницу да се у возила јавног превоза све чешће и све више уграђују камере које непрекидно снимају путнике, како би се сами превозници заштитили од злонамерних путника.
Накнада штете од повреда у градском превозу
Процедура наплате штете од повреде у градском превозу захтева одређену процедуру која се мора испоштовати.
Уколико се повредите у нпр. градском аутобусу, треба да обавестите возача, а он ће јавити свом диспечеру и полицији. Захтев за одштету можете да поднесете директно осигуравајућој кући или контактирате неку од агенција за наканду штете, а од документације потребно је следеће:
– лична документа;
– оригинална лекарска документација о повредама
– докази да сте повређени у својству путника (полицијски записник о увиђају, изјава возача или диспечера ГСП, изјаве сведока…);
– друга документација која може да буде од користи за доказивање ваших тврдњи.
Без обзира да ли сте купили или платили карту, да ли сте унутар возила или у његовој непосредној близини пре или након путовања, односно уколико се налазите нпр. на аутобуској станици, ви и даље имате важеће путно осигурање. Укључујући и шверцере…
Сва правна и физичка лица која се баве превозом путника у јавном саобраћају, обавезна су да уговоре осигурање путника од последица несрећног случаја – незгоде.
Где могу да видим податке о осигурању у неком возилу?
По закону, у сваком превозном средству којим се обавља јавни превоз путника, на видном месту у самом превозном средству и на возној карти морају да буду означени подаци о закљученом уговору о осигурању, као и назив осигуравајућег друштва и права путника.
Путником у јавном превозу сматра се свако лице:
– које се налази у превозном средству којим се обавља јавни превоз и које има намеру да путује,без обзира да ли је купило/платило карту или није;
– које се налази у кругу станице, пристаништа, луке, аеродрома или у непосредној близини превозног средства, пре укрцавања, а има намеру да путује;
– које је завршило путовање и напустило превозно средство, али се и даље налази у његовој непосредној близини или у кругу станице, пристаништа, луке или аеродрома;
– које има право на бесплатну вожњу.
У којим превозним средствима смо осигурани?
У ситуацији када се возите одређеним превозним средством, имајте на уму са смо осигурани, желели то или не, платили или не, и то у следећим превозним средствима:
– аутобуси којима се обавља јавни превоз у градском, приградском, међуградском и међународном линијском и ванлинијском превозу;
– аутобуси којима се обавља превоз запослених на посао;
– аутобуси којима се обавља превоз деце и ученика до предшколских, односно школских установа;
– аутобуси за превоз туриста;
– путнички аутомобили којима се обавља такси превоз
рент-а-кар возила;
– шинска возила за превоз путника;
– све врсте пловних објеката, којима се на редовним линијама или слободно, превозе путници, укључујући и крстарења и превоз туриста;
све врсте рент-а-кар пловних објеката;
ваздухоплова чија је намена јавни авио-превоз (редовни, чартер авио-такси);
– туристички ваздухоплови који се користе за краће прелете и панорамске летове и рент-а-кар ваздухоплови;
– сва друга превозна средства, без обзира на врсту погона, којима се превозе путници, уз наплату превоза, у виду регистроване делатности.
Каква права има путник?
Путник у јавном саобраћају, који доживи повреду, постане инвалид или погине, има право на:
– осигурану суму за случај смрти;
– проценат од осигуране суме који одговара проценту инвалидитета;
– накнаду трошкова лечења које сам плати и који не падају на терет здравственог осигурања, а настали су као последица незгоде, као и накнаду за губитак зараде услед привремене спречености за рад.
Повреда у градском превозу
Осигуране суме, које истовремено представљају и крајњу обавезу осигуравајућег друштва, износе:
– смрт – 8.000 евра;
– инвалидитет – до 16.000 евра;
– трошкови лечења и губитак зараде – до 4.000 евра.
