Zastarelost Krivičnog Gonjenja

Zastarelost u krivičnom pravu predstavlja gubitak prava državnih organa da vode krivični postupak, izreknu i izvrše krivičnu sankciju prema učiniocu krivično dela, usled proteka određenog vremenskog perioda od izvršenja krivičnog dela.

Naime, smatra se da je društveno neopravdano voditi postupak i izreći ili izvršiti krivičnu sankciju ako je protekao nesrazmerno dug vremenski period od izricanja sankcije koja se ima izvršiti, osnosno od izvršenja krivičnog dela za koje treba voditi postupak, usled koga su svrha vođenja krivičnog postupka i svrha izricanja krivičnih sankcija postale bespredmetne.

Naše pravo poznaje dva oblika zastarelosti:

• zastarelost krivičnog gonjenja i
• zastarelost izvršenja krivičnih sankcija.

Zastarelost krivičnog gonjenja

Zastarelost krivičnog gonjenja znači da se ne može preduzeti krivično gonjenje učinioca po proteku zakonom određenog vremena od izvršenja dela. Ukoliko je gonjenje započeto, prema učiniocu se ne može izreći krivična sankcija.

Zastarevanje krivičnog dela počinje od dana kad je krivično delo izvršeno. Ukoliko posledica krivičnog dela nastupi kasnije, zastarelost krivičnog gonjenja počinje da teče od dana kada je posledica nastupila.

Kada datum izvršenja poslednje radnje krivičnog dela nije precizno određen, vreme preduzimanja radnje krivičnog dela određuje se tako što se kao datum izvršenja krivičnog dela uzima onaj datum koji je najpovoljniji po okrivljenog.

U situaciji kada je preduzeto više radnji izvršenja krivičnog dela, rok zastarelosti krivičnog gonjenja računa se kada je preduzeta poslednja radnja izvršenja krivičnog dela.

Kod produženog krivičnog dela vreme zastarelosti krivičnog gonjenja računa se za svako pojedinačno krivično delo koje je ušlo u sastav produženog krivičnog dela, a ne prema vremenski poslednjem izvršenom krivičnom delu.

Za ocenu zastarelosti krivičnog gonjenja u slučaju kada je krivični postupak pravnosnažno okončan u okviru roka apsolutne zastarelosti, nije od značaja kada je otpravak drugostepene presude kojom je postupak pravnosnažno okončan poslat prvostepenom sudu.

Kada nastupa zastarelost krivičnog gonjenja?

Zastarelost krivičnog gonjenja podrazumeva da se krivični postupak protekom zakonom određenih rokova ne može više pokrenuti, odnosno da se ne može se nastaviti već započeti postupak.

Rok zastarelosti teče od dana izvršenja krivičnog dela, i zakon predviđa različite rokove zastarelosti u zavisnosti od propisane kazne za krivično delo, pri čemu se u obzir uzima najteža propisana kazna za to delo.

Rokovi zastarelosti krivičnih dela:

• Za krivična dela za koja je predviđena kazna zatvora do godinu dana, ili novčana kazna, rok zastarelosti je dve godine,
• za dela za koja je propisana kazna zatvora preko jedne godine, rok zastarelosti je tri godine,
• za dela za koja je predviđena kazna zatvora  preko 3 godine, rok zastarelosti je 5 godina,
• za dela za koja je propisana kazna zatvora preko 5 gpodina, rok zaastarelosti je 10 godina,
• za dela za koja je predviđena kazna zatvora preko 10 godina, rok zastarelosti je petnaest godina,
• za dela za koja je predviđena kazna zatvora preko petnaest godina, rok zastarelosti je dvadeset godina i
• za dela za koja je predviđena kazna zatvora od trideset do četrdeset godina, rok zastarelosti je dvadeset pet godina.

Navedeni rokovi zastarelosti su relativni, i zastarelost u navedenim rokovima zaista i nastupa samo ukoliko nije došlo do obustave ili prekida ovih rokova.

Obustava roka zastarelosti

Do obustave roka zastarelosti dolazu u slučaju nastupanja određenih okolnosti koje su privremeno onemogućile preduzimanje, odnosno nastavak krivičnog gonjenja.

Za vreme trajanja ovih okolnosti rok zastarelosti ne teče, odnosno vreme trajanja tih okolnosti se ne uračunava u rok zastarelosti – sa nastankom smetnje rok prestaje da teče, a po njenom prestanku nastavlja da teče tamo gde je i stao.

Do obustave zastarelosti dolazi usled nastupanja duševnog oboljenja kod okrivljenog ili druge teške bolesti nakon izvršenja krivičnog dela, zbog koje bolesti ne može učestvovati u postupku, usled korišćenja imuniteta, i sl., ali i u slučaju objektivne nemogućnosti vođenja postupka – rata, zemljotresa, poplava i sl..

U svakom slučaju, rok zastarelosti se praktično produžava za vreme trajanja ovakvih smetnji, odnosno za vreme trajanja obustave.

Prekid roka zastarelosti

Do prekida roka zastarelosti dolazi preduzimanjem radnji nadležnih organa u cilju vođenja krivičnog postupka, i ukoliko okrivljeni izvrši novo krivično delo jednake težine ili teže.

U slučaju prekida zastarelosti, vreme koje je do tada proteklo se ne računa u rok zastarelosti, on počinje teći iznova svakom preduzetom radnjom.

Radnje koje prekidaju rok zastarelosti su:

• stavljanje zahteva za sprovođenje istrage, odnosno predloga za preduzimanje određenih istražnih radnji javnog tužioca (ne i krivične prijave ili zahtevi za prikupljanje potrebnih obaveštenja koja tužilac upućuje policiji i drugim organima),
• podnošenje privatne tužbe,
• preuzimanje krivičnog gonjenja od strane oštećenog,
• podnošenje optužnih akata, te procesne radnje koje se prema okrivljenom preduzimaju tokom istrage ili u kasnijim fazama postupka (veštačenja, uviđaji, saslušanje okrivljenog, ispitivanje svedoka).

Ne prekidaju zastarelost radnje koje nisu uperene prema određenom okrivljenom već prema NN licu, ili saizvršiocu (ako neko lice nije kao saizvršilac obuhvaćeno zahtevom za sprovođenje istrage, nego se tokom istrage utvrdi da je i ono učestvovalo u izvršenju krivičnog dela, neće se uzeti da je prvobitnim zahtevom za sprovođenje istrage zastarelost prekinuta i u odnosu na to lice).

Takođe ne prekidaju zastarelost ni radnje preduzete prema okrivljenom, ali u odnosu na drugo krivično delo (npr. ako neko krivično delo nije obuhvaćeno zahtevom za sprovođenje istrage, pa se tokom istrage utvrdi da je okrivljeni izvršio i to drugo krivično delo, za neobuhvaćeno delo zastarelost nesmetano teče do podnošenja zahteva za proširenje istrage za to drugo krivično delo).

Do prekida roka zastarelosti dolazi i kad okrivljeni u okviru tog roka izvrši novo krivično delo, za koje je propisana ista, ili teža krivična sankcija (bilo po vrsti bilo po visini zaprećene kazne).

Ovaj uslov se može uzeti kao ispunjen tek kada postoji pravosnažna osuda za to novo krivično delo, nije dovoljno da je samo pokrenut još jedan krivični postupak, a svakako ne da je podneta krivična prijava.

Prema tome, potrebno je da pravosnažna presuda za ovo novo krivično delo bude doneta u roku zastarelosti, kako bi zastarelost bila prekinuta, što je u praksi veoma retko.

Relativna zastarelost krivičnog gonjenja

Relativna zastarelost nastupa kada se ne preduzimaju procesne radnje radi otkrivanja krivičnog dela ili radi otkrivanja i gonjenja učinioca zbog učinjenog krivičnog dela.

Relativnu zastarelost je najbolje objasniti kroz primer nepodnošenja krivične prijave:

Ukoliko je neko lice pretrpelo krađu novca u iznosu od 10.000,00 dinara i to nije prijavilo u roku od 3 godine od dana izvršenja krivičnog dela nastupiće relativna zastarelost krivičnog gonjenja. To znači da učinilac navedene krađe koja je prijavljena posle proteka navedenog roka od tri godine neće biti gonjenjen niti kažnjen.

Osim nepodnošenja krivične prijave relativna zastarelost može nastupiti i kada nadležni organi ne preduzimaju radnje u cilju otkrivanja i gonjenja učinioca.

To je slučaj kada oštećeni podnese krivičnu prijavu za navedenu krađu ali nadležni organi u roku od tri godine od dana podnošenja prijave ne preduzimu ni jednu procesnu radnju radi otkrivanja i gonjenja učinioca.

Ukoliko se desi da se krivična prijava „zaturi“ pa policija i javni tužilac u navedenom roku ne pozivaju osumnjičenog, svedoke niti prikupljaju druge dokaze nastupiće relativna zastarelost krivičnog gonjenja.

Apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja

Apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja nastupa u svakom slučaju po proteku određenog vremena.

Dakle, apsolutna zastarelost krivičnog dela nastaje kad protekne dvostruko vreme koje se po zakonu traži za zastarelost krivičnog gonjenja.

To znači da ona nastupa nezavisno od toga da li oštećeni i organi postupka preduzimaju procesne radnje radi krivičnog gonjenja učinioca ili ne. Zbog toga su rokovi za nastupanje apsolutne zastarelosti duplo duži od rokova za nastupanje relativne zastarelosti krivičnog gonjenja.

Da pojasnimo i apsolutnu zastarelost na navedenom primeru krađe:

Pokradeno lice je podnelo krivičnu prijavu u roku od tri godine od dana izvršenja krivičnog dela. Policija je saslušala okrivljenog, prikupila dokaze i javni tužilac je podneo optužni predlog. Međutim, postupak pred sudom nije okončan u roku od šest godina nakon izvršenja krivičnog dela. Po proteku roka za nastupanje apsolutne zastaresliti krivičnog gonjenja sud više ne može izreći krivičnu sankciju protiv optuženog. Za razliku od prekida relativne zastarelosti kod apsolutne nema prekida i ona nastupa u svakom slučaju kad prođe rok predviđen zakonom od izvršenja krivičnog dela.

Posledice nastupanja zastarelosti krivičnog gonjenja

Osim što dovodi do toga da se izvšilac krivičnog dela ne može goniti odnosno kazniti nastupanje zastarelosti krivičnog gonjenja može imati i druge posledice:

1. Kod žrtve krivičnog dela ono izaziva razočarenje. Ne može se zadovoljiti pravda i žrtva će se osećati nezaštićeno i nesigurno.
2. Nastupanje zastarelosti krivičnog gonjenja dovodi i do smanjenja poverenja u pravosuđe.
3. Nastupanje zastarelosti krivičnog gonjenja može dovesti do smanjenja poverenja javnosti u pravosuđe jer se čini da se krivica može izbeći ako se samo dovoljno dugo čeka.
4. Ako osoba koja je počinila krivično delo izbegne krivično gonjenje zbog zastarelosti, može biti podstaknuta da ponovi krivično delo jer ne oseća posledice za svoja dela.

U slučaju odbijanja optužbe zbog zastarelosti krivičnog gonjenja, privatni tužilac može biti obavezan da naknadi troškove krivičnog postupka. Međutim, to se može desiti samo ako je do zastarelosti došlo usled odugovlačenja postupka od strane privatnog tužioca.

Treba napomenuti da nastupanje zastarelosti krivičnog gonjenja može imati posledice i po postupajućeg sudiju. Prema Zakonu o sudijama to može predstavljati težak disciplinski prekršaj.

Težak disciplinski prekršaj postoji ako je došlo do teškog narušavanja ugleda i poverenja javnosti u sudstvo, a naročito zastarevanja predmeta zbog nesavesnog rada sudije.