Da biste znali da li na Rešenje o izvršenju treba da uložite prigovor ili žalbu, potrebno je da pogledate pouku o pravnom leku u kojoj piše koji pravni lek i u kom roku možete podneti protiv Rešenja o izvršenju, kao i kome ga podnosite.
Žalbom se pobija Rešenje o izvršenju doneto na osnovu izvršne isprave, dok se prigovorom pobija Rešenje o izvršenju doneto na osnovu verodostojne isprave
U Zakonu o izvršenju i obezbeđenju taksativno su navedeni razlozi na osnovu kojih se može uložiti žalba ili prigovor.
Prigovor na rešenje o izvršenju
Prigovor na rešenje o izvršenju javnog izvršitelja je redovni pravni lek u postupku za namirenje potraživanja nastalih iz komunalnih i srodnih usluga.
Njime se pobija rešenje o izvršenju, koje javni izvršitelj donosi po predlogu za izvršenje izvršnog poverioca-trgovca pomenutim uslugama a na osnovu verodostojne isprave – izvoda iz poslovnih knjiga ili računa.
Prigovor se izjavljuje u roku od osam dana od uručenja rešenja i podnosi se javnom izvršitelju.
Ako prigovor ne bude izjavljen u tom roku, smatra se da nije ni podnet, a takođe se smatra da se izvršni dužnik slaže sa navodima iz rešenja o izvršenju, te ono postaje pravnosnažno i izvršno.
Dužnik nadalje gubi pravo da izjavi prigovor na rešenje o izvršenju, a javni izvršitelj pristupa prinudnoj naplati.
Zakonom je propisano da ako izvršni dužnik ne podnese prigovor, javni izvršitelj u roku od tri radna dana od isteka roka za prigovor počinje da sprovodi izvršenje.
Prigovor se može podneti iz razloga predviđenih članom 87 Zakona o izvršenju i obezbeđenju:
- Ako potraživanje iz verodostojne isprave nije nastalo;
- Ako je u verodostojnu ispravu unet neistinit sadržaj:
- Ako potraživanje iz verodostojne isprave nije dospelo;
- Ako je obaveza izvršena ili na drugi način prestala;
- Ako je potraživanje zastarelo;
- Ako potraživanje nije prešlo ili nije preneto na izvršnog poverioca ili ako obaveza nije prešla ili nije preneta na izvršnog dužnika;
- Iz razloga propisanih posebnim zakonom.
Prigovor se podnosi isključivo u pisanom obliku – poštom (najbolje preporučeno) ili direktnom predajom u kancelariji javnog izvršitelja.
U slučaju direktne predaje, preporučljivo je odneti najmanje dva primerka prigovora, kako bi javni izvršitelj jedan primerak zapremio a na drugi, koji ostaje izvršnom dužniku, udario prijemni pečat kao dokaz da je prigovor zapremio.
Prigovor se NIKADA ne podnosi mejlom i nikada se ne podnosi usmeno. Javni izvršitelj po takvim „prigovorima“ nije dužan da postupi.
Prigovor mogu podneti samo izvršni dužnik ili njegov punomoćnik. Dužnik mora prigovor:
- svojeručno potpisati,
- obrazložiti i
- potkovati dokazima.
Mada zakonodavac insistira na pisanim dokazima, jasno je (što i sudska praksa potvrđuje) da pisani dokazi nisu potrebni onda kada se pobija zastarelo potraživanje (dovoljno je pozvati se na Zakon o obligacionim odnosima) i kad je reč o negativnim činjenicama.
Najbolje je da prigovor sastavlja advokat, kao profesionalac i dužnikov punomoćnik.
Ako već to mora da čini sam, izvršni dužnik treba da se usredsredi na hladno isticanje činjenica na kojima zasniva razloge ulaganja prigovora, i da činjenice potkrepljuje dokazima. Nije mudro biti preopširan, već valja udariti na suštinu.
O prigovoru ODLUČUJE SUD; nikada javni izvršitelj. Izvršni dužnik se prigovorom uvek obraća sudu, ali ga formalno tj fizički predaje javnom izvršitelju, jer je on i doneo pobijano rešenje kao prvostepeni organ.
Žalba na rešenje o izvršenju
Žalbom se pobija rešenje prvostepenog suda ili javnog izvršitlja, ako Zakonom nije određeno da žalba nije dozvoljena ili da se takvo rešenje pobija prigovorom.
Dok se prigovor podnosi protiv rešenja donetog o predlogu za izvršenje na osnovu verodostojne isprave, protiv drugih rešenja prvostepenog suda ili javnog izvršitelja određenih Zakonom, i kao prigovor trećeg lica.
Žalba je pravni lek protiv rešenja o izvršenju na osnovu izvršne isprave.
Žalba se može izjaviti u roku od 3(tri) dana od dana prijema rešenja od strane izvršnog dužnika. Izvršni dužnik je dužan da sve razloge pobijanja rešenja iznese u žalbi i sve dokaze na kojima se žalba zasniva priloži uz žalbu (nema pravo na te dokaze naknadno dostavi).
Razlozi za žalbu su:
- nenadležnost suda koji je doneo rešenje o izvršenju,
- ako isprava na osnovu koje je doneto rešenje nije izvršna,
- ako je odluka na osnovu koje je doneto rešenje ukinuta, poništena ili preinačena,
- ako je odloženo izvršenje obaveze (obaveza još nije dopspela), izvršenje obaveze iz izvršne isprave.
Prvostepeni sud će prvo utvrditi da li je žalba blagovremena, potpuna i dozvoljena. Ako jeste nastaviće sa postupkom, a ako nije odbaciće žalbu.
Žalba na rešenje o izvršenju dostavlja se izvršnom poveriocu na odgovor, a on u roku od tri dana od dana dostavljanja može (ali ne mora) da odgovori na žalbu.
Nakon toga, prvostepeni sud može da odluči da sam raspravlja o žalbi i zakazati ročište za raspravljanje o žalbi, a ako oceni da je žalba osnovana ukinuti rešenje o izvršenju i obustaviti izvršenje.
Ako sud odluči da ne raspravlja sam o žalbi, dostaviće predmet drugostepenom sudu na odlučivanje. Drugostepeni sud može usvojiti Žalbu kao osnovanu i staviti van snage Rešenje o izvršenju, odnosno može odbiti Žalbu i nastaviti sa izvršnim postupkom.
Zakonom je predviđeno da žalba, ali i prigovor, mogu da se izjave samo jednom protiv jednog rešenja, a da sud koji rešava o žalbi ili prigovoru mora da preinači, potvrdi ili ukine prvostepeno rešenje.
Odlučivanje o predmetu za izvršenje je u isključivoj nadležnosti suda, a izuzetak su takozvani komunalni predmeti, kada o predlogu za izvršenje odlučuju izvršitelji.
Za sprovođenje izvršenja nadležni su i sudovi i javni izvršitelji.
Zakon ukida takozvanu pararelnu nadležnost suda i izvršitelja za spvođenje izvršenja, a sudovi su isključivo nadležni da sprovode izvršenje zajedničkom prodajom nepokretnosti.
Propisano je da se izvršenje na zaradi, plati ili penziji može sprovesti u visini do dve trećine, odnosno do njihove polovine ako je njihov iznos jednak ili manji od minimalne zarade.
Umesto zaključka
Bez obzira o kom pravnom leku se radi, i kod žalbe i kod prigovora potrebno je da navedete razlog zbog kojeg se pobija Rešenje o izvršenju (npr. zastarelost potraživanja), činjenice kojima potkrepljujete razloge iz kojih pobijate Rešenje, kao i da uz to priložite isključivo pismene dokaze na kojima zasnivate svoju žalbu ili prigovor.
U suprotnom, žalba ili prigovor će biti odbačeni kao nepotpuni, bez prethodnog vraćanja na dopunu.
Zahtev za otklanjanje nepravilnosti nije pravni lek, poput prigovora i žalbe.
To je zahtev kojim stranke i učesnik u postupku mogu tražiti da se otklone nepravilnosti koje su nastale u toku i povodom sprovođenja izvršenja i podnosi se sudu ili javnom izvršitelju, zavisno od toga ko sprovodi izvršenje.
Rok za podnošenje ovog zahteva je 8 dana od dana učinjene nepravilnosti. Podnošenje Zahteva za otklanjanje nepravilnosti NE ODLAŽE izvršenje.
Tekst o tome šta činiti kada izvršitelj blokira račun zbog plaćenih i zastarelih dugova možete pročitati ovde.