zastarelost krivicnog dela

Застарелост у кривичном праву представља губитак права државних органа да воде кривични поступак, изрекну и изврше кривичну санкцију према учиниоцу кривично дела, услед протека одређеног временског периода од извршења кривичног дела.

Наиме, сматра се да је друштвено неоправдано водити поступак и изрећи или извршити кривичну санкцију ако је протекао несразмерно дуг временски период од изрицања санкције која се има извршити, осносно од извршења кривичног дела за које треба водити поступак, услед кога су сврха вођења кривичног поступка и сврха изрицања кривичних санкција постале беспредметне.

Наше право познаје два облика застарелости:

  • застарелост кривичног гоњења и
  • застарелост извршења кривичних санкција.

Застарелост кривичног гоњења

Застарелост кривичног гоњења значи да се не може предузети кривично гоњење учиниоца по протеку законом одређеног времена од извршења дела. Уколико је гоњење започето, према учиниоцу се не може изрећи кривична санкција.

Застаревање кривичног дела почиње од дана кад је кривично дело извршено. Уколико последица кривичног дела наступи касније, застарелост кривичног гоњења почиње да тече од дана када је последица наступила.

Када датум извршења последње радње кривичног дела није прецизно одређен, време предузимања радње кривичног дела одређује се тако што се као датум извршења кривичног дела узима онај датум који је најповољнији по окривљеног.

У ситуацији када је предузето више радњи извршења кривичног дела, рок застарелости кривичног гоњења рачуна се када је предузета последња радња извршења кривичног дела.

Код продуженог кривичног дела време застарелости кривичног гоњења рачуна се за свако појединачно кривично дело које је ушло у састав продуженог кривичног дела, а не према временски последњем извршеном кривичном делу.

За оцену застарелости кривичног гоњења у случају када је кривични поступак правноснажно окончан у оквиру рока апсолутне застарелости, није од значаја када је отправак другостепене пресуде којом је поступак правноснажно окончан послат првостепеном суду.

Када наступа застарелост кривичног гоњења?

Застарелост кривичног гоњења подразумева да се кривични поступак протеком законом одређених рокова не може више покренути, односно да се не може се наставити већ започети поступак.

Рок застарелости тече од дана извршења кривичног дела, и закон предвиђа различите рокове застарелости у зависности од прописане казне за кривично дело, при чему се у обзир узима најтежа прописана казна за то дело.

Рокови застарелости кривичних дела:

  • За кривична дела за која је предвиђена казна затвора до годину дана, или новчана казна, рок застарелости је две године,
  • за дела за која је прописана казна затвора преко једне године, рок застарелости је три године,
  • за дела за која је предвиђена казна затвора  преко 3 године, рок застарелости је 5 година,
  • за дела за која је прописана казна затвора преко 5 гподина, рок заастарелости је 10 година,
  • за дела за која је предвиђена казна затвора преко 10 година, рок застарелости је петнаест година,
  • за дела за која је предвиђена казна затвора преко петнаест година, рок застарелости је двадесет година и
  • за дела за која је предвиђена казна затвора од тридесет до четрдесет година, рок застарелости је двадесет пет година.

Наведени рокови застарелости су релативни, и застарелост у наведеним роковима заиста и наступа само уколико није дошло до обуставе или прекида ових рокова.

Обустава рока застарелости

До обуставе рока застарелости долазу у случају наступања одређених околности које су привремено онемогућиле предузимање, односно наставак кривичног гоњења.

За време трајања ових околности рок застарелости не тече, односно време трајања тих околности се не урачунава у рок застарелости – са настанком сметње рок престаје да тече, а по њеном престанку наставља да тече тамо где је и стао.

До обуставе застарелости долази услед наступања душевног обољења код окривљеног или друге тешке болести након извршења кривичног дела, због које болести не може учествовати у поступку, услед коришћења имунитета, и сл., али и у случају објективне немогућности вођења поступка – рата, земљотреса, поплава и сл..

У сваком случају, рок застарелости се практично продужава за време трајања оваквих сметњи, односно за време трајања обуставе.

Прекид рока застарелости

До прекида рока застарелости долази предузимањем радњи надлежних органа у циљу вођења кривичног поступка, и уколико окривљени изврши ново кривично дело једнаке тежине или теже.

zastarelost krivicnog gonjenja

У случају прекида застарелости, време које је до тада протекло се не рачуна у рок застарелости, он почиње тећи изнова сваком предузетом радњом.

Радње које прекидају рок застарелости су:

  • стављање захтева за спровођење истраге, односно предлога за предузимање одређених истражних радњи јавног тужиоца (не и кривичне пријаве или захтеви за прикупљање потребних обавештења која тужилац упућује полицији и другим органима),
  • подношење приватне тужбе,
  • преузимање кривичног гоњења од стране оштећеног,
  • подношење оптужних аката, те процесне радње које се према окривљеном предузимају током истраге или у каснијим фазама поступка (вештачења, увиђаји, саслушање окривљеног, испитивање сведока).

Не прекидају застарелост радње које нису уперене према одређеном окривљеном већ према НН лицу, или саизвршиоцу (ако неко лице није као саизвршилац обухваћено захтевом за спровођење истраге, него се током истраге утврди да је и оно учествовало у извршењу кривичног дела, неће се узети да је првобитним захтевом за спровођење истраге застарелост прекинута и у односу на то лице).

Такође не прекидају застарелост ни радње предузете према окривљеном, али у односу на друго кривично дело (нпр. ако неко кривично дело није обухваћено захтевом за спровођење истраге, па се током истраге утврди да је окривљени извршио и то друго кривично дело, за необухваћено дело застарелост несметано тече до подношења захтева за проширење истраге за то друго кривично дело).

До прекида рока застарелости долази и кад окривљени у оквиру тог рока изврши ново кривично дело, за које је прописана иста, или тежа кривична санкција (било по врсти било по висини запрећене казне).

Овај услов се може узети као испуњен тек када постоји правоснажна осуда за то ново кривично дело, није довољно да је само покренут још један кривични поступак, а свакако не да је поднета кривична пријава.

Према томе, потребно је да правоснажна пресуда за ово ново кривично дело буде донета у року застарелости, како би застарелост била прекинута, што је у пракси веома ретко.

Релативна застарелост кривичног гоњења

Релативна застарелост наступа када се не предузимају процесне радње ради откривања кривичног дела или ради откривања и гоњења учиниоца због учињеног кривичног дела.

Релативну застарелост је најбоље објаснити кроз пример неподношења кривичне пријаве:

Уколико је неко лице претрпело крађу новца у износу од 10.000,00 динара и то није пријавило у року од 3 године од дана извршења кривичног дела наступиће релативна застарелост кривичног гоњења. То значи да учинилац наведене крађе која је пријављена после протека наведеног рока од три године неће бити гоњењен нити кажњен.

Осим неподношења кривичне пријаве релативна застарелост може наступити и када надлежни органи не предузимају радње у циљу откривања и гоњења учиниоца.

То је случај када оштећени поднесе кривичну пријаву за наведену крађу али надлежни органи у року од три године од дана подношења пријаве не предузиму ни једну процесну радњу ради откривања и гоњења учиниоца.

Уколико се деси да се кривична пријава „затури“ па полиција и јавни тужилац у наведеном року не позивају осумњиченог, сведоке нити прикупљају друге доказе наступиће релативна застарелост кривичног гоњења.

Апсолутна застарелост кривичног гоњења

Апсолутна застарелост кривичног гоњења наступа у сваком случају по протеку одређеног времена.

apsolutna zastarelost krivicnog gonjenja

Дакле, апсолутна застарелост кривичног дела настаје кад протекне двоструко време које се по закону тражи за застарелост кривичног гоњења.

То значи да она наступа независно од тога да ли оштећени и органи поступка предузимају процесне радње ради кривичног гоњења учиниоца или не. Због тога су рокови за наступање апсолутне застарелости дупло дужи од рокова за наступање релативне застарелости кривичног гоњења.

Да појаснимо и апсолутну застарелост на наведеном примеру крађе:

Покрадено лице је поднело кривичну пријаву у року од три године од дана извршења кривичног дела. Полиција је саслушала окривљеног, прикупила доказе и јавни тужилац је поднео оптужни предлог. Међутим, поступак пред судом није окончан у року од шест година након извршења кривичног дела. По протеку рока за наступање апсолутне застареслити кривичног гоњења суд више не може изрећи кривичну санкцију против оптуженог. За разлику од прекида релативне застарелости код апсолутне нема прекида и она наступа у сваком случају кад прође рок предвиђен законом од извршења кривичног дела.

Последице наступања застарелости кривичног гоњења

Осим што доводи до тога да се извшилац кривичног дела не може гонити односно казнити наступање застарелости кривичног гоњења може имати и друге последице:

  1. Код жртве кривичног дела оно изазива разочарење. Не може се задовољити правда и жртва ће се осећати незаштићено и несигурно.
  2. Наступање застарелости кривичног гоњења доводи и до смањења поверења у правосуђе.
  3. Наступање застарелости кривичног гоњења може довести до смањења поверења јавности у правосуђе јер се чини да се кривица може избећи ако се само довољно дуго чека.
  4. Ако особа која је починила кривично дело избегне кривично гоњење због застарелости, може бити подстакнута да понови кривично дело јер не осећа последице за своја дела.

У случају одбијања оптужбе због застарелости кривичног гоњења, приватни тужилац може бити обавезан да накнади трошкове кривичног поступка. Међутим, то се може десити само ако је до застарелости дошло услед одуговлачења поступка од стране приватног тужиоца.

Треба напоменути да наступање застарелости кривичног гоњења може имати последице и по поступајућег судију. Према Закону о судијама то може представљати тежак дисциплински прекршај.

Тежак дисциплински прекршај постоји ако је дошло до тешког нарушавања угледа и поверења јавности у судство, а нарочито застаревања предмета због несавесног рада судије.

Related Posts

Leave a Reply

Recent Articles

uverenje o nekaznjavanju
Уверење о Некажњавању – Све што је потребно да знате
February 26, 2024
Како против дискриминације?
February 23, 2024
Отказни рок када запослени даје отказ
February 21, 2024

Области Права