Danas je osmi mart, Međunarodni dan žena. Danas mi muškarci čestitamo lepšem polu ovaj dan i želimo im puno ljubavi, svaku sreću i mnogo uspeha u životu. I dok to činimo, često zaboravljamo na one neše sugreađanke koje ovaj dan, ali i druge dane ne provode u ljubavi i sreći. Te dame su često nevidljive za društvo, za radni kolektiv, za druge uopšte jer one često ne govore, ne usuđuju se da govore od straha od onih muškaraca koji bi trebalo da budu izvori sigurnosti. Govorim o žrtvama u porodici i ove redove posvećujem njima u nadi da će im pomoći.
Zakon o sprečavanju nasilja u porodici („Sl. glasnik RS“, br. 94/2016 – dalje: Zakon) koji je počeo da se primenjuje 1. juna 2017. godine doneo je tada novine u zakonodavstvo Srbije, jer su se njime uvele hitne mere zaštite od nasilja u porodici, procena rizika od ponavljanja nasilja, obavezna koordinacija i saradnja nadležnih službi i evidencija slučajeva nasilja, u skladu sa standardima koji propisuje Konvencija Saveta Evrope o sprečavanju i borbi protiv nasilja prema ženama i nasilja u porodici.
Član 3. stav 3. Zakona o sprečavanju nasilja u porodici pod pojmom ‘Nasilje u porodici’ podrazumeva akt fizičkog, seksualnog, psihičkog ili ekonomskog nasilja učinioca prema licu sa kojim se učinilac nalazi u sadašnjem ili ranijem bračnom ili vanbračnom ili partnerskom odnosu ili prema licu sa kojim je krvni srodnik u pravoj liniji, a u pobočnoj liniji do drugog stepena ili sa kojim je srodnik po tazbini do drugog stepena ili kome je usvojitelj, usvojenik, hranjenik ili hranitelj ili prema drugom licu sa kojim živi ili je živeo u zajedničkom domaćinstvu.
Navedeni zakon daje ovlašćenje nadležnom policijskom službeniku za nasilje u porodici da naređenjem, bez saglasnosti moguće žrtve nasilja u porodici, izrekne hitne mere zaštite od nasilja u porodici, i to:
– meru privremenog udaljenja učinioca iz stana;
– meru privremene zabrane učiniocu da kontaktira žrtvu nasilja i prilazi joj.
Član 17 ovog zakona obuhvata „hitne mere“.
„Ako posle procene rizika ustanovi neposrednu opasnost od nasilja u porodici, nadležni policijski službenik donosi naređenje kojim izriče hitnu meru učiniocu koji je doveden u nadležnu organizacionu jedinicu policije. Hitne mere su: mera privremenog udaljenja učinioca iz stana i mera privremene zabrane učiniocu da kontaktira žrtvu nasilja i prilazi joj.“
Hitne mere koje izriče policijski službenik traju 48 sati. Lice u odnosu na koje je mera izrečena nema pravo žalbe.
Pre izricanja hitne mere zaštite Zakon daje ovlašćenje nadležnom policijskom službeniku da najduže 8 sati u policijskoj stanici zadrži lice za koje se sumnja da je izvršio nasilje u porodici ili da će ga izvršiti, iako pre toga nije, kada proceni da postoji neposredna opasnost od nasilja.
Zakon je obavezao nadležnog policijskog službenika da izvrši procenu rizika, prikupi potrebna obaveštenja, uzme izjavu od lica za koje postoji sumnja da će učiniti ili ponoviti nasilje, i po potrebi, zatraži mišljenje centra za socijalni rad.
Čim je izrekao mere, nadležni policijski službenik je dužan da naređenje sa dokazima dostavi nadležnom javnom tužiocu, koji ima rok od 24 sata da odluči da li će od suda da traži produženje hitne mere na 30 dana.
Član 18 zakona kaže:
„Posle prijema obaveštenja, procene rizika i naređenja, osnovni javni tužilac proučava obaveštenja i vrednuje procenu rizika nadležnog policijskog službenika. Ako posle toga ustanovi neposrednu opasnost od nasilja u porodici, dužan je da sudu podnese predlog da se hitna mera produži, u roku od 24 časa od časa uručenja naređenja licu kome je izrečena hitna mera. Uz predlog, osnovni javni tužilac dostavlja sudu i procenu rizika nadležnog policijskog službenika, svoje vrednovanje njegove procene rizika i druge dokaze koji ukazuju na neposrednu opasnost od nasilja u porodici“.
Predlog za produženje javni tužilac dostavlja sudu na čijoj teritoriji žrtva ima prebivalište ili boravište. Sud je dužan da u roku od najduže 24 sata donese odluku o tome da li će produžiti hitne mere. Ovu odluku sud donosi samo na osnovu predloga tužioca, bez prisustva stranaka. Lice u odnosu na koje je mere produžena ima pravo žalbe.
„Predlog da se hitna mera produži podnosi se osnovnom sudu na čijem području se nalazi prebivalište, odnosno boravište žrtve, a o predlogu odlučuje sudija pojedinac.
Sud produžava hitnu meru ako posle vrednovanja procene rizika nadležnog policijskog službenika, vrednovanja procene rizika koje je učinio osnovni javni tužilac, ocene priloženih dokaza i tvrdnji iz predloga osnovnog javnog tužioca i ocene izjašnjenja lica kome je hitna mera izručena, ustanovi neposrednu opasnost od nasilja u porodici, inače odbija predlog kao neosnovan.
Rešenje o predlogu donosi se bez održavanja ročišta, u roku od 24 časa od prijema predloga da se hitna mera produži“.
Kršenje hitnih mera i produženih hitnih mera predstavlja prekršaj za koji je predviđena kazna zatvora do 60 dana, sa mogućnošću da se prekršajni postupak vodi po skraćenom postupku koji predviđa izvršenje kazne i pre pravnosnažnosti presude.
Zakon je propisao disciplinsku odgovornost sudija i tužilaca za nepostupanje u definisanim rokovima, kao i obaveznu specijalizovanu obuku za sve one koji će postupati po ovom zakonu.
Takođe, ustanovljena je obavezna koordinacija i saradnja između tužilaštva, policije i centra za socijalni rad imenovanjem lica određenih za vezu u okviru tih institucija. Ustanovljena je obaveza tužioca za nasilje u porodici da saziva sastanke Grupe za koordinaciju i saradnju najmanje jednom u 15 dana.
Odredbama ovog Zakona utvrđena je obaveza svih građana da policiji ili javnom tužilaštvu bez odlaganja prijave nasilje u porodici ili neposrednu opasnost od njega, i dužnost nadležnih državnih organa i ustanova da u okviru svojih redovnih poslova prepoznaju nasilje u porodici ili opasnost od njega i da ga prijave policiji ili tužilaštvu. Ukoliko predstavnici državnih organa ne prijave, ne odreaguju na prijavu ili opstruiraju prijavljivanje i reagovanje na svako saznanje o nasilju u porodici ili neposrednoj opasnosti od njega, Zakon predviđa pokretanje prekršajnog postupka protiv odgovornog lica u državnom organu.
Evidencije o slučajevima nasilja u porodici, hitnim merama i produženim hitnim merama vode se u elektronskom obliku u policiji, tužilaštvu, sudu i centru za socijalni rad, i predstavljaju deo Centralne evidencije koju vodi Republičko javno tužilaštvo.
Za praćenje primene ovog Zakona i poboljšavanje koordinisanja i delotvornosti sprečavanja i zaštite, formiran je Vladin Savet za suzbijanje nasilja u porodici.
Međutim, i pored donošenja Zakona o sprečavanju nasilja u porodici, podaci pokazuju da broj ubistava žena u Srbiji nije smanjen. Zbog nasilja u porodici svakog meseca u proseku se izreknu 1.572 zabrane kontakta i približavanja žrtvi, i 689 mera udaljenja iz stana, odnosno kuće.
Postavlja se pitanje – šta kada izrečena mera od 30 dana istekne?
Potrebno je pratiti šta se dešava u porodici kada se nasilnik u nju vrati, nakon 48 sati ili 30 dana provedenih u pritvoru.
Tanja Ignjatović, psiholog u Autonomnom ženskom centru i autorka sedmog nezavisnog izveštaja o primeni Zakona o sprečavanju nasilja u porodici je istakla za Politiku sledeće:
„Ako svakog meseca imate između 1.700 i 2.000 novoprijavljenih slučajeva nasilja u porodici, trebalo bi da imamo oko 1.700 individualnih planova zaštite žrtve, a njih ima između 1.100 i 1.400. Znači da je oko 300 žrtava ostalo bez plana zaštite i ta statistika mora da se promeni. Jednostavno rečeno, mora da se prati šta se dešava u porodici kada se nasilnik u nju vrati, nakon 48 sati ili 30 dana provedenih u pritvoru, jer praksa pokazuje da nasilje tada neretko eskalira. Osim toga, broj tužbi podnetih po službenoj dužnosti i dalje je nesrazmeran broju prijavljenih slučajeva nasilja i broju izrečenih hitnih mera, iako se beleži njihov porast.
Zakon o sprečavanju nasilja u porodici predstavlja preventivnu meru čiji je cilj da spreči eskalaciju nasilja u situaciji kada je ta agresija „niskog intenziteta”, kada dođe do šamaranja, čupanja za kosu, grubog guranja, pretnji sa fatalnim sadržajem… U svim ovim situacijama policija mora da reaguje i može da izrekne hitnu meru zabrane prilaska žrtvi i u roku od 24 časa obavesti tužilaštvo, koje u naredna 24 časa mora da odluči da li se hitna mera zabrane prilaska žrtvi produžava na period od 30 dana. Ceo slučaj mora da bude razmatran na grupi za koordinaciju i saradnju, kojom upravlja zamenik javnog tužioca, a sastancima te grupe moraju da prisustvuju nadležni policajac i predstavnik centra za socijalni rad. Ta grupa ima obavezu da izradi individualni plan zaštite žrtve. Ako se proceni da će nakon nasilnikovog povratka kući bezbednost žrtve biti ugrožena, ona mora biti sklonjena na sigurno mesto. Iako praksa pokazuje da su neke žene smrtno stradale uprkos svim merama zaštite, država mora da učini sve što je u njenoj moći da spase svaku osobu“.
Kad zabrana prilaska razjari nasilnika
Mera zabrane prilaska žrtvi kod određenih nasilnika ima suprotan efekat, koji dovodi do još većeg nasilja, pa i zločina.
Prema rečima Vesne Stanojević, koordinatrke Sigurne kuće u Beogradu postoje nasilnici na koje mera zabrane prilaska žrtvi deluje razdražujuće. I to je posebna psihologija. Nasilnik sa izrečenom merom zabrane prilaska dolazi u poziciju u kojoj se njemu nešto naređuje, što je za njega neprihvatljivo jer je do tada sve vreme on bio taj koji naređuje, on je bio taj čija je reč u porodici bila zakon. I tada ga povuče inat, u kome on reaguje na sledeći način: „E sad ćeš da vidiš da li smem da ti priđem. Ko će meni da zabrani da komandujem svojom porodicom? Prijavila si me, e sad ćeš da vidiš kako se i koliko to plaća. Ti nisi ta koja može da odlučuje o mom životu, ali ja sam taj koji odlučuje o tvom“, ističe Vesna Stanojević.
Koliko mera zabrane u stvarnom životu može samo da razdraži i razjari nasilnika govori podatak da je u prva dva i po meseca primene Zakona o sprečavanju nasilja u porodici, samo Prekršajni sud u Beogradu izrekao 16 zatvorskih kazni nasilnicima koji su prekršili sudsku zabranu udaljenja iz stana i zabranu prilaska i komuniciranja sa žrtvom. Izrečene zatvorske kazne su od 30 pa i 60 dana.
Jasmina Krštenić, zamenica javnog tužioca u Osnovnom javnom tužilaštvu u Lazarevcu navodi da je uloga javnog tužioca u pravosuđu definisana Zakonom o sprečavanju nasilja u porodici, koji je zasnovan na principima Istanbulske konvencije često pominjane u javnom govoru, i koji precizno određuje postupanje nadležnog policijskog službenika, javnog tužioca, sudije i drugih državnih organa i ustanova u postupku sprečavanja nasilja.
Od efikasnosti preduzimanja akcija ovim Zakonom definisanih pobrojanih subjekata zavisiće i broj prijavljenih slučajeva nasilja kao i broj neprijavljenih incidenata čija ozbiljnost je često veća od prijavljenih.
Blagovremeno i efikasno delovanje navedenih aktera uticaće na smanjenje nasilja i prijavljenih i neprijavljenih slučajeva.
Prema rečima gospođe Krštenić namera zakonodavca je da obezbedi hitnu, blagovremenu i delotvornu zaštitu i podršku žrtvama nasilja u porodici.
„Građani moraju da znaju da imaju obavezu da prijave svaku situaciju koju prepoznaju kao slučaj porodičnog nasilja prema njima ili prema nekoj drugoj osobi, a nadležni policijski službenik će izvršiti procenu rizika i ukoliko postoji rizik od nasilja u porodici, mogućem učiniocu nasilja izreći će jednu ili obe od dve predviđene hitne mere“, ističe zamenica javnog tužioca.
„Kako bi se prepoznala situacija koja može da postane slučaj nasilja u porodici, neophodno je da lice koje prijavljuje prepozna tu opasnost kao ponašanje mogućeg učinioca koje navodi na zaključak da je on spreman u vremenu koje dolazi da po prvi put učini nasilje ili da ponovi nasilje u porodici.
Taj rizik moraju adekvatno da procene i nadležni policijski službenik, javni tužilac i sudija koji su završili specijalizovanu obuku za postupanje u ovim specifičnim situacijama.
Kako bi dejstvo ovog Zakona zaista bilo potpuno i kako bi bile prijavljene sve moguće situacije koje najavljuju nasilje u porodici predviđena je prekršajna odgovornost i novčano kažnjavanje odgovornog lica u državnom i drugom organu, organizaciji i ustanovi koje policiji ili javnom tužiocu neodložno ne prijavi ili ne reaguje na prijavu ili opstruira prijavljivanje ili reagovanje na svako saznanje o nasilju u porodici ili neposrednoj opasnosti od njega.
Kako bi se adekvatno pomoglo žrtvi za područje svakog osnovnog javnog tužilaštva oformljene su grupe za koordinaciju i saradnju kojim predsedava zamenik javnog tužioca, a članovi su nadležni policijski službenik i zaposleni u centru za socijalni rad koji radi na slučajevima nasilja u porodici.
Članom 31. Zakona predviđena je izrada individualnog plana zaštite i podrške žrtvi, koji sadrži celovite i delotvorne mere zaštite i podrške žrtvi, ali i drugim članovima porodice kojima je podrška potrebna.
U izradi individualnog plana zaštite i podrške žrtvi učestvuje i žrtva, ako to želi i ako to dozvoljava njeno emotivno i fizičko stanje.
Predviđene mere zaštite moraju da pruže bezbednost žrtvi, da zaustave nasilje, spreče da se ono ponovi i zaštite prava žrtve, a mere podrške da omoguće da se žrtvi pruži psihosocijalna i druga podrška radi njenog oporavka, osnaživanja i osamostaljivanja.
Individualnim planom zaštite i podrške žrtvi određuju se izvršioci konkretnih mera i rokovi za njihovo preduzimanje, kao i plan praćenja i procene delotvornosti planiranih i preduzetih mera.
Postavljeno na individualni plan svake žrtve, omogućena joj je adekvatna pomoć za budući period i omogućen život bez nasilja uz podršku, pomoć, osnaživanje za samostalan život bez dotadašnjeg nasilnika“, piše gospođa Krstenić.
Dobra stvar je da se protiv nasilnika određene bitne mere donose odmah, po hitnom postupku. I mera zabrane prilaska i iseljenje nasilnika iz stana su generalno dobre mere, iako nisu uvek efektne. Tu dolazimo do problema, koji očigledno mora da se reši na bolji način, a to je donošenje mera koje se odnose na procenu koliko je nasilnik opasan po okolinu. Tu procenu rade policija i tužilaštvo, i kako se pokazalo u stvarnom životu, često se dešavalo da se površno prelazilo preko nekih stvari za koje je bilo jasno da mogu da dovedu do nesreće i tragedije. To su situacije u kojima je nasilniku pored mere zabrane prilaska morao da bude određen i pritvor. Još veći problem je što posle izricanja mere zabrane prilaska niko ne prati ponašanje nasilnika.
Kada žrtva strahuje za svoj život, a izrečena je hitna mera zabrane prilaska, žrtva može pokrenuti parnični postupak za izricanje jedne ili više mera zaštite od nasilja u porodici, i to: izdavanje naloga za iseljenje iz porodičnog stana ili kuće, izdavanje naloga za useljenje u porodični stan ili kuću bez obzira na pravo svojine ili zakupa, zabrana pristupa u prostor oko mesta stanovanja ili mesta rada člana porodice i zabrana daljeg uznemiravanja člana porodice, a koje mere mogu trajati najviše godinu dana, s tim što se mogu i produžiti.
Pored svega tu je i krivična odgovornost nasilnika za krivično delo nasilje u porodici, iz člana 194 Krivičnog zakonika, a koji se goni po službenoj dužnosti.
Ono što je od izuzetne važnosti jeste da se žrtve nasilja u porodici osnaže, da ne odlažu prijavljivanje i da u tome zatraže neophodnu pomoć, kako od tužilaštva i policije, tako i od stručnih psiholoških i psihoterapijskih ustanova i udruženja za pomoć i podršku žrtvama nasilja u porodici. Takođe, tu smo i mi advokati čija asistencija i postupanje u ovim slučajevima znatno olakšava žrtvi kontakt sa pravosudnim institucijama i policijom.
Drage prijateljice, niste slabe, niste same.
OBRATI SE ZA POMOĆ! NE ŠTITI NASILNIKA!
POLICIJA 192
Prijava nasilja u porodici 0800-100-600
Ženski centar SOS telefon protiv nasilja nad ženama i decom radnim danom (10 – 20h) 2645-328
SOS telefon za žene i decu žrtve nasilja (14-18h) 3626-006
SOS Dečja linija „Broj za problem tvoj“ besplatni i poverljivi pozivi (0-24h) 0800-123456
Savetovalište za brak i porodicu 2650-258 / Palilula (8-15.30h) 2752-224 i Zemun (8-15 h) 2695-416
SOS Centar za mlade (18-22h) 3192-782
Autonomni ženski centar – SOS telefon za podršku ženama žrtvama nasilja – 0800 100 007 (od 10h do 20h radnim danima)
Sigurna Kuća Beograd 0800 011 011 Besplatni – radnim danom 10:00 – 19:00
011 3291 440 Radnim danom 10:00 – 19:00
011 2441 521 Radnim danom 10:00 – 19:00
011 2456 404 Radnim danom 10:00 – 19:00
011 2456 404 Radnim danom 10:00 – 19:00
062 304 560 Noćni od 10:00 – 19:00
Advokat Zoran J. Minić
lawofficeminic@gmail.com