Данас је осми март, Међународни дан жена. Данас ми мушкарци честитамо лепшем полу овај дан и желимо им пуно љубави, сваку срећу и много успеха у животу. И док то чинимо, често заборављамо на оне неше сугреађанке које овај дан, али и друге дане не проводе у љубави и срећи. Те даме су често невидљиве за друштво, за радни колектив, за друге уопште јер оне често не говоре, не усуђују се да говоре од страха од оних мушкараца који би требало да буду извори сигурности. Говорим о жртвама у породици и ове редове посвећујем њима у нади да ће им помоћи.
Закон о спречавању насиља у породици (“Сл. гласник РС”, бр. 94/2016 – даље: Закон) који је почео да се примењује 1. јуна 2017. године донео је тада новине у законодавство Србије, јер су се њиме увеле хитне мере заштите од насиља у породици, процена ризика од понављања насиља, обавезна координација и сарадња надлежних служби и евиденција случајева насиља, у складу са стандардима који прописује Конвенција Савета Европе о спречавању и борби против насиља према женама и насиља у породици.
Члан 3. став 3. Закона о спречавању насиља у породици под појмом ‘Насиље у породици’ подразумева акт физичког, сексуалног, психичког или економског насиља учиниоца према лицу са којим се учинилац налази у садашњем или ранијем брачном или ванбрачном или партнерском односу или према лицу са којим је крвни сродник у правој линији, а у побочној линији до другог степена или са којим је сродник по тазбини до другог степена или коме је усвојитељ, усвојеник, храњеник или хранитељ или према другом лицу са којим живи или је живео у заједничком домаћинству.
Наведени закон даје овлашћење надлежном полицијском службенику за насиље у породици да наређењем, без сагласности могуће жртве насиља у породици, изрекне хитне мере заштите од насиља у породици, и то:
– меру привременог удаљења учиниоца из стана;
– меру привремене забране учиниоцу да контактира жртву насиља и прилази јој.
Члан 17 овог закона обухвата “хитне мере”.
“Ако после процене ризика установи непосредну опасност од насиља у породици, надлежни полицијски службеник доноси наређење којим изриче хитну меру учиниоцу који је доведен у надлежну организациону јединицу полиције. Хитне мере су: мера привременог удаљења учиниоца из стана и мера привремене забране учиниоцу да контактира жртву насиља и прилази јој.”
Хитне мере које изриче полицијски службеник трају 48 сати. Лице у односу на које је мера изречена нема право жалбе.
Пре изрицања хитне мере заштите Закон даје овлашћење надлежном полицијском службенику да најдуже 8 сати у полицијској станици задржи лице за које се сумња да је извршио насиље у породици или да ће га извршити, иако пре тога није, када процени да постоји непосредна опасност од насиља.
Закон је обавезао надлежног полицијског службеника да изврши процену ризика, прикупи потребна обавештења, узме изјаву од лица за које постоји сумња да ће учинити или поновити насиље, и по потреби, затражи мишљење центра за социјални рад.
Чим је изрекао мере, надлежни полицијски службеник је дужан да наређење са доказима достави надлежном јавном тужиоцу, који има рок од 24 сата да одлучи да ли ће од суда да тражи продужење хитне мере на 30 дана.
Члан 18 закона каже:
„После пријема обавештења, процене ризика и наређења, основни јавни тужилац проучава обавештења и вреднује процену ризика надлежног полицијског службеника. Ако после тога установи непосредну опасност од насиља у породици, дужан је да суду поднесе предлог да се хитна мера продужи, у року од 24 часа од часа уручења наређења лицу коме је изречена хитна мера. Уз предлог, основни јавни тужилац доставља суду и процену ризика надлежног полицијског службеника, своје вредновање његове процене ризика и друге доказе који указују на непосредну опасност од насиља у породици“.
Предлог за продужење јавни тужилац доставља суду на чијој територији жртва има пребивалиште или боравиште. Суд је дужан да у року од најдуже 24 сата донесе одлуку о томе да ли ће продужити хитне мере. Ову одлуку суд доноси само на основу предлога тужиоца, без присуства странака. Лице у односу на које је мере продужена има право жалбе.
“Предлог да се хитна мера продужи подноси се основном суду на чијем подручју се налази пребивалиште, односно боравиште жртве, а о предлогу одлучује судија појединац.
Суд продужава хитну меру ако после вредновања процене ризика надлежног полицијског службеника, вредновања процене ризика које је учинио основни јавни тужилац, оцене приложених доказа и тврдњи из предлога основног јавног тужиоца и оцене изјашњења лица коме је хитна мера изручена, установи непосредну опасност од насиља у породици, иначе одбија предлог као неоснован.
Решење о предлогу доноси се без одржавања рочишта, у року од 24 часа од пријема предлога да се хитна мера продужи“.
Кршење хитних мера и продужених хитних мера представља прекршај за који је предвиђена казна затвора до 60 дана, са могућношћу да се прекршајни поступак води по скраћеном поступку који предвиђа извршење казне и пре правноснажности пресуде.
Закон је прописао дисциплинску одговорност судија и тужилаца за непоступање у дефинисаним роковима, као и обавезну специјализовану обуку за све оне који ће поступати по овом закону.
Такође, установљена је обавезна координација и сарадња између тужилаштва, полиције и центра за социјални рад именовањем лица одређених за везу у оквиру тих институција. Установљена је обавеза тужиоца за насиље у породици да сазива састанке Групе за координацију и сарадњу најмање једном у 15 дана.
Одредбама овог Закона утврђена је обавеза свих грађана да полицији или јавном тужилаштву без одлагања пријаве насиље у породици или непосредну опасност од њега, и дужност надлежних државних органа и установа да у оквиру својих редовних послова препознају насиље у породици или опасност од њега и да га пријаве полицији или тужилаштву. Уколико представници државних органа не пријаве, не одреагују на пријаву или опструирају пријављивање и реаговање на свако сазнање о насиљу у породици или непосредној опасности од њега, Закон предвиђа покретање прекршајног поступка против одговорног лица у државном органу.
Евиденције о случајевима насиља у породици, хитним мерама и продуженим хитним мерама воде се у електронском облику у полицији, тужилаштву, суду и центру за социјални рад, и представљају део Централне евиденције коју води Републичко јавно тужилаштво.
За праћење примене овог Закона и побољшавање координисања и делотворности спречавања и заштите, формиран је Владин Савет за сузбијање насиља у породици.
Међутим, и поред доношења Закона о спречавању насиља у породици, подаци показују да број убистава жена у Србији није смањен. Због насиља у породици сваког месеца у просеку се изрекну 1.572 забране контакта и приближавања жртви, и 689 мера удаљења из стана, односно куће.
Поставља се питање – шта када изречена мера од 30 дана истекне?
Потребно је пратити шта се дешава у породици када се насилник у њу врати, након 48 сати или 30 дана проведених у притвору.
Тања Игњатовић, психолог у Аутономном женском центру и ауторка седмог независног извештаја о примени Закона о спречавању насиља у породици је истакла за Политику следеће:
„Ако сваког месеца имате између 1.700 и 2.000 новопријављених случајева насиља у породици, требало би да имамо око 1.700 индивидуалних планова заштите жртве, а њих има између 1.100 и 1.400. Значи да је око 300 жртава остало без плана заштите и та статистика мора да се промени. Једноставно речено, мора да се прати шта се дешава у породици када се насилник у њу врати, након 48 сати или 30 дана проведених у притвору, јер пракса показује да насиље тада неретко ескалира. Осим тога, број тужби поднетих по службеној дужности и даље је несразмеран броју пријављених случајева насиља и броју изречених хитних мера, иако се бележи њихов пораст.
Закон о спречавању насиља у породици представља превентивну меру чији је циљ да спречи ескалацију насиља у ситуацији када је та агресија „ниског интензитета”, када дође до шамарања, чупања за косу, грубог гурања, претњи са фаталним садржајем… У свим овим ситуацијама полиција мора да реагује и може да изрекне хитну меру забране приласка жртви и у року од 24 часа обавести тужилаштво, које у наредна 24 часа мора да одлучи да ли се хитна мера забране приласка жртви продужава на период од 30 дана. Цео случај мора да буде разматран на групи за координацију и сарадњу, којом управља заменик јавног тужиоца, а састанцима те групе морају да присуствују надлежни полицајац и представник центра за социјални рад. Та група има обавезу да изради индивидуални план заштите жртве. Ако се процени да ће након насилниковог повратка кући безбедност жртве бити угрожена, она мора бити склоњена на сигурно место. Иако пракса показује да су неке жене смртно страдале упркос свим мерама заштите, држава мора да учини све што је у њеној моћи да спасе сваку особу“.
Кад забрана приласка разјари насилника
Мера забране приласка жртви код одређених насилника има супротан ефекат, који доводи до још већег насиља, па и злочина.
Према речима Весне Станојевић, координатрке Сигурне куће у Београду постоје насилници на које мера забране приласка жртви делује раздражујуће. И то је посебна психологија. Насилник са изреченом мером забране приласка долази у позицију у којој се њему нешто наређује, што је за њега неприхватљиво јер је до тада све време он био тај који наређује, он је био тај чија је реч у породици била закон. И тада га повуче инат, у коме он реагује на следећи начин: „Е сад ћеш да видиш да ли смем да ти приђем. Ко ће мени да забрани да командујем својом породицом? Пријавила си ме, е сад ћеш да видиш како се и колико то плаћа. Ти ниси та која може да одлучује о мом животу, али ја сам тај који одлучује о твом“, истиче Весна Станојевић.
Колико мера забране у стварном животу може само да раздражи и разјари насилника говори податак да је у прва два и по месеца примене Закона о спречавању насиља у породици, само Прекршајни суд у Београду изрекао 16 затворских казни насилницима који су прекршили судску забрану удаљења из стана и забрану приласка и комуницирања са жртвом. Изречене затворске казне су од 30 па и 60 дана.
Јасмина Крштенић, заменица јавног тужиоца у Основном јавном тужилаштву у Лазаревцу наводи да је улога јавног тужиоца у правосуђу дефинисана Законом о спречавању насиља у породици, који је заснован на принципима Истанбулске конвенције често помињане у јавном говору, и који прецизно одређује поступање надлежног полицијског службеника, јавног тужиоца, судије и других државних органа и установа у поступку спречавања насиља.
Од ефикасности предузимања акција овим Законом дефинисаних побројаних субјеката зависиће и број пријављених случајева насиља као и број непријављених инцидената чија озбиљност је често већа од пријављених.
Благовремено и ефикасно деловање наведених актера утицаће на смањење насиља и пријављених и непријављених случајева.
Према речима госпође Крштенић намера законодавца је да обезбеди хитну, благовремену и делотворну заштиту и подршку жртвама насиља у породици.
„Грађани морају да знају да имају обавезу да пријаве сваку ситуацију коју препознају као случај породичног насиља према њима или према некој другој особи, а надлежни полицијски службеник ће извршити процену ризика и уколико постоји ризик од насиља у породици, могућем учиниоцу насиља изрећи ће једну или обе од две предвиђене хитне мере“, истиче заменица јавног тужиоца.
„Како би се препознала ситуација која може да постане случај насиља у породици, неопходно је да лице које пријављује препозна ту опасност као понашање могућег учиниоца које наводи на закључак да је он спреман у времену које долази да по први пут учини насиље или да понови насиље у породици.
Тај ризик морају адекватно да процене и надлежни полицијски службеник, јавни тужилац и судија који су завршили специјализовану обуку за поступање у овим специфичним ситуацијама.
Како би дејство овог Закона заиста било потпуно и како би биле пријављене све могуће ситуације које најављују насиље у породици предвиђена је прекршајна одговорност и новчано кажњавање одговорног лица у државном и другом органу, организацији и установи које полицији или јавном тужиоцу неодложно не пријави или не реагује на пријаву или опструира пријављивање или реаговање на свако сазнање о насиљу у породици или непосредној опасности од њега.
Како би се адекватно помогло жртви за подручје сваког основног јавног тужилаштва оформљене су групе за координацију и сарадњу којим председава заменик јавног тужиоца, а чланови су надлежни полицијски службеник и запослени у центру за социјални рад који ради на случајевима насиља у породици.
Чланом 31. Закона предвиђена је израда индивидуалног плана заштите и подршке жртви, који садржи целовите и делотворне мере заштите и подршке жртви, али и другим члановима породице којима је подршка потребна.
У изради индивидуалног плана заштите и подршке жртви учествује и жртва, ако то жели и ако то дозвољава њено емотивно и физичко стање.
Предвиђене мере заштите морају да пруже безбедност жртви, да зауставе насиље, спрече да се оно понови и заштите права жртве, а мере подршке да омогуће да се жртви пружи психосоцијална и друга подршка ради њеног опоравка, оснаживања и осамостаљивања.
Индивидуалним планом заштите и подршке жртви одређују се извршиоци конкретних мера и рокови за њихово предузимање, као и план праћења и процене делотворности планираних и предузетих мера.
Постављено на индивидуални план сваке жртве, омогућена јој је адекватна помоћ за будући период и омогућен живот без насиља уз подршку, помоћ, оснаживање за самосталан живот без дотадашњег насилника“, пише госпођа Крстенић.
Добра ствар је да се против насилника одређене битне мере доносе одмах, по хитном поступку. И мера забране приласка и исељење насилника из стана су генерално добре мере, иако нису увек ефектне. Ту долазимо до проблема, који очигледно мора да се реши на бољи начин, а то је доношење мера које се односе на процену колико је насилник опасан по околину. Ту процену раде полиција и тужилаштво, и како се показало у стварном животу, често се дешавало да се површно прелазило преко неких ствари за које је било јасно да могу да доведу до несреће и трагедије. То су ситуације у којима је насилнику поред мере забране приласка морао да буде одређен и притвор. Још већи проблем је што после изрицања мере забране приласка нико не прати понашање насилника.
Када жртва страхује за свој живот, а изречена је хитна мера забране приласка, жртва може покренути парнични поступак за изрицање једне или више мера заштите од насиља у породици, и то: издавање налога за исељење из породичног стана или куће, издавање налога за усељење у породични стан или кућу без обзира на право својине или закупа, забрана приступа у простор око места становања или места рада члана породице и забрана даљег узнемиравања члана породице, а које мере могу трајати највише годину дана, с тим што се могу и продужити.
Поред свега ту је и кривична одговорност насилника за кривично дело насиље у породици, из члана 194 Кривичног законика, а који се гони по службеној дужности.
Оно што је од изузетне важности јесте да се жртве насиља у породици оснаже, да не одлажу пријављивање и да у томе затраже неопходну помоћ, како од тужилаштва и полиције, тако и од стручних психолошких и психотерапијских установа и удружења за помоћ и подршку жртвама насиља у породици. Такође, ту смо и ми адвокати чија асистенција и поступање у овим случајевима знатно олакшава жртви контакт са правосудним институцијама и полицијом.
Драге пријатељице, нисте слабе, нисте саме.
ОБРАТИ СЕ ЗА ПОМОЋ! НЕ ШТИТИ НАСИЛНИКА!
ПОЛИЦИЈА 192
Пријава насиља у породици 0800-100-600
Женски центар СОС телефон против насиља над женама и децом радним даном (10 – 20х) 2645-328
СОС телефон за жене и децу жртве насиља (14-18х) 3626-006
СОС Дечја линија „Број за проблем твој” бесплатни и поверљиви позиви (0-24х) 0800-123456
Саветовалиште за брак и породицу 2650-258 / Палилула (8-15.30х) 2752-224 и Земун (8-15 х) 2695-416
СОС Центар за младе (18-22х) 3192-782
Аутономни женски центар – СОС телефон за подршку женама жртвама насиља – 0800 100 007 (од 10х до 20х радним данима)
Сигурна Кућа Београд 0800 011 011 Бесплатни – радним даном 10:00 – 19:00
011 3291 440 Радним даном 10:00 – 19:00
011 2441 521 Радним даном 10:00 – 19:00
011 2456 404 Радним даном 10:00 – 19:00
011 2456 404 Радним даном 10:00 – 19:00
062 304 560 Ноћни од 10:00 – 19:00
Адвокат Зоран Ј. Минић
lawofficeminic@gmail.com
