Za krivična dela za koja se goni po službenoj dužnosti ovlašćeni tužilac je javni tužilac, a za krivična dela za koja se goni po privatnoj tužbi ovlašćeni tužilac je privatni tužilac. U zavisnosti od toga krivično gonjenje može započeti:
1) prvom radnjom javnog tužioca, ili ovlašćenih službenih lica policije na osnovu zahteva javnog tužioca, preduzetom u skladu sa ZKP-om radi provere osnova sumnje da je učinjeno krivično delo ili da je određeno lice učinilo krivično delo;
2) podnošenjem privatne tužbe.
Ako javni tužilac izjavi da odustaje od optužbe, na njegovo mesto može stupiti oštećeni kao tužilac, pod uslovima propisanim ZKP-om.
Šta je tok redovnog krivičnog postupka?
Tok krivičnog postupka predstavlja preduzimanje zakonom određenih, međusobno različitih krivičnoprocesnih radnji od strane krivičnoprocesnih subjekata, prema zakonom određenom redosledu, čijom se realizacijom raspravlja i rešava određena krivična stvar.
Zbog toga što je redosled preduzimanja radnji striktno zakonom utvrđen, on se u praksi ne može menjati, a eventualna odstupanja moraju imati svoje uporište u zakonu.
Imajući u vidu da je redovni krivični postupak predviđen za najveći broj krivičnih dela, i to onih najtežih, njegova struktura je posebno detaljno uređena, a zakonsko uređenje ostalih postupaka svodi se na propisivanje izuzetaka od toka redovnog postupka i uvođenja nekih posebnosti karakterističnih za svaki poseban, odnosno pomoćni postupak.[1]
Faze krivičnog postupka
Posmatrano uopšte, tok redovnog krivičnog postupka može se podeliti na:
- prvostepeni krivični postupak i
- postupak po pravnim lekovima (drugostepeni krivični postupak).
Prvostepeni krivični postupak
Prvostepeni krivični postupak se odvija pred prvostepenim sudom koji rasvetljava i rešava krivičnu stvar. Ovaj postupak ima dva stadijuma:
- prethodni i
- glavni krivični postupak.
Prethodni krivični postupakje prvi stadijum koji obuhvata tri faze: predistražni postupak, istragu i optuženje.
Drugi stadijum je glavni krivični postupak, koji čine sledeće faze: pripremanje glavnog pretresa, glavni pretres i donošenje presude.
1. Predistražni postupak
Kao prva faza prethodnog krivičnog postupka ovaj postupak ima karakteristike neformalnog (pretkrivičnog) postupka.
On nije zakonom definisan, i predstavlja fazu u kojoj ključne aktivnosti preduzimaju javni tužilac (kao rukovodilac) i policija – kada postoje osnovi sumnje da je učinjeno krivično delo za koje se goni po službenoj dužnosti.
Aktivnosti koje se preduzimaju u ovoj fazi postupka svode se na preduzimnje operativno-taktičkih mera i radnji, izuzetno na preduzimanju dokaznih radnji, sprovođenje mera kojima se obezbeđuje prisustvo osumnjičenog i podnošenje krivične prijave.
Svrha predistražnog postupka jeste istraživanje potencijalnog krivičnog događaja do stepena sumnje koji javnom tužiocu omogućava donošenje odluke o formalnom pokretanju ili nepokretanju istrage – krivičnog postupka.
U ovoj fazi može doći i do primene načela oportuniteta krivičnog gonjenja, čijom bi se primenom izbeglo pokretanje i vođenje krivičnog postupka.
Predistražni postupak se može okončati pokretanjem krivičnog postupka (najčešće donošenjem naredbe o sprovođenju istrage) ili odbačajem krivične prijave.[2]
2. Istraga
Istraga je druga faza prethodnog krivičnog postupka koja se pokreće kada postoje osnovi sumnje da je učinjeno krivično delo, a može se voditi protiv poznatog ili nepoznatog učinioca (čl. 295. ZKP).
Istraga se pokreće naredbom nadležnog javnog tužioca, a donosi se pre ili neposredno posle prve dokazne radnje koju su preduzeli javni tužilac ili policija u predistražnom postupku, a najkasnije u roku od od 30 dana od dana kada je javni tužilac obavešten o prvoj dokaznoj radnji koju je policija preduzela (čl. 296. st. 1. i 2. ZKP).
Osnovni cilj istrage jeste prikupljanje dokaza i podataka neophodnih za donošenje odluke o podizanju optužnice ili o obustavi krivičnog postupka (čl. 295. st. 2. ZKP). Istraga se okončava donošenjem naredbe o završetku istrage od strane javnog tužioca.
Istraga nije obavezna faza prethodnog postupka i može izostati u slučaju podizanja neposredne optužnice, ako prikupljeni podaci o krivičnom delu i učiniocu pružaju dovoljno osnova za optuženje (čl. 331. st. 5. ZKP).[3]
3. Optuženje
Optuženje je treća faza prethodnog krivičnog postupka koja se sastoji od dve aktivnosti, podizanja optužnice i njene kontrole po prigovoru okrivljenog ili njegovog branioca i po službenoj dužnosti od strane suda.
Ova faza započinje podizanjem optužnice, a okončava se stupanjem optužnice na pravnu snagu ili obustavom krivičnog postupka. Javni tužilac podiže optužnicu kada postoji opravdana sumnja da je određeno lice učinilo krivično delo (čl. 331. do čl. 343. ZKP).
4. Pripremanje glavnog pretresa
Glavni krivični postupak je drugi stadijum redovnog krivičnog postupka koji počinje stupanjem optužnice na pravnu snagu i traje do donošenje prvostepene presude.
Ovaj stadijum sačinjavaju tri faze, pripremanje glavnog pretresa, glavni pretres i donošenje presude. Sve aktivnosti u ovom stadijumu postupka posvećene su utvrđivanju istine i presuđenju konkretne krivične stvari.
Pripremanje glavnog pretresa je prva faza glavnog krivičnog postupka koja počinje potvrđivanjem optužnice i njenim dostavljanjem predsedniku veća koji rukovodi ovom fazom.
U njoj se preduzimaju aktivnosti koje imaju za cilj održavanje glavnog pretresa (npr. upućivanje poziva svedocima koji treba da svedoče na glavnom pretresu; određivanje članova sudećeg veća i dr.) i određuje se mesto i vreme održavanja ročišta za glavni pretres (čl. 344. do čl. 352. ZKP).
5. Glavni pretres
Glavni pretres je druga, centralna faza glavnog krivičnog postupka, koja počinje čitanjem optužnice. Ona predstavlja suđenje u pravom smislu reči, s obzirom da se u njoj raspravlja o svim dokazima bitnim za presuđenje krivične stvari.
Najvažnije aktivnosti u ovoj fazi mogu se grupisati na sledeći način.
Prva aktivnost je otvaranje glavnog pretresa koje je u nadležnosti predsednika veća, kao i objavljivanje predmeta pretresa, sastava sudskog veća i utvrđivanja pretpostavki za održavanje glavnog pretresa.
Druga aktivnost označava početak glavnog pretresa, odnosno čitanje optužnice.
Treća aktivnost se odnosi na preduzimanje prve radnje dokazivanja, a to je saslušanje optuženog.
Četvrta aktivnost obuhvata sprovođenje dokaznog postupka (ispitivanje svedoka, veštaka, prezentovanje materijalnih dokaza i sl.), a poslednja aktivnost podrazumeva davanje završnih reči od strane određenih krivičnoprocesnih subjekata (ovlašćeni tužilac, oštećeni, branilac i optuženi) (čl. 353. do čl. 415. ZKP).[4]
6. Donošenje presude
Poslednja faza glavnog krivičnog postupka je donošenje presude koja se sastoji od izricanja presude (presuda se izriče u nejavnoj sednici sudskog veća, posle usmenog većanja i glasanja, a odluka se smatra donetom kada je za nju glasala većina članova sudskog veća); objavljivanja presude; pismene izrade presude i dostavljanja presude.
Drugostepeni krivični postupak
Drugostepeni krivični postupak je fakultativan, vodi se pred višim sudom i uslovljen je upotrebom redovnih pravnih lekova od strane ovlašćenih subjekata radi raspravljanja i odlučivanja o pravilnosti i zakonitosti suđenja koje je obavio provostepeni sud.
Kada se iscrpe mogućnosti za ulaganje redovnih pravnih lekova, ili ako isteknu zakonom predviđeni rokovi za njihovo izjavljivanje, prvostepena presuda postaje pravnosnažna.
Postupak po vanrednim pravnim lekovima (zahtev za ponavljanje krivičnog postupka i zahtev za zaštitu zakonitosti) vodi se protiv pravosnažnih sudskih odluka, odnosno odluka koje se više ne mogu napadati redovnim pravnim lekovima.
Kada se krivični postupak smatra pokrenutim?
Krivični postupak smatra se pokrenutim:
- donošenjem naredbe o sprovođenju istrage;
- potvrđivanjem optužnice kojoj nije prethodila istraga;
- donošenjem rešenja o određivanju pritvora pre podnošenja optužnog predloga u skraćenom postupku;
- određivanjem glavnog pretresa ili ročišta za izricanje krivične sankcije u skraćenom postupku;
- određivanjem glavnog pretresa u postupku za izricanje mere bezbednosti obaveznog psihijatrijskog lečenja (čl. 7. ZKP).
Kada se okončava krivični postupak?
Krivični postupak može se okončati:
- presudom (osuđujućom, oslobađajućom ili odbijajućom);
- zaključenjem sporazuma o priznanju krivičnog dela (presuda o prihvatanju sporazuma);
- obustavom istrage (naredbom javnog tužioca);
- obustavom postupka (rešenjem vanpretresnog veća ili predsednika pretresnog veća);
- odbacivanjem optužnog akta (rešenjem vanpretresnog ili pretresnog veća).
Mesna i stvarna nadležnost suda
Nadležnost je zakonom ustanovljeno pravo i dužnost jednog određenog suda da vrši sudsku vlast u konkretnom slučaju. To je delokrug rada suda koji je utvrđen zakonom.
Sudska nadležnost u krivičnim stvarima može biti stvarna, mesna i funkcionalna.
Stvarna nadležnost (čl. 22. do čl. 24. i čl. 30. ZUS)
Stvarna nadležnost je pravo i dužnost jednog suda da vodi i okonča postupak po određenoj krivičnoj stvari u zavisnosti od težine krivičnog dela, izražene u propisanoj kazni i svojstvima učinioca krivičnog dela.
Stvarna nadležnost određena je Zakonom o uređenju sudova (ZUS).
Osnovni sud sudi u prvom stepenu za:
- krivična dela za koja je kao glavna kazna predviđena novčana kazna ili kazna zatvora do deset godina i deset godina, ako za pojedina od njih nije nadležan drugi sud;
- odlučuje o molbi za prestanak mere bezbednosti ili pravne posledice osude za krivična dela iz svoje nadležnost, pruža građanima pravnu pomoć, međunarodnu pravnu pomoć, ako nije nadležan drugi sud, i vrši druge poslove određene zakonom.
Viši sud u prvom stepenu:
- sudi za krivična dela za koja je kao glavna kazna predviđena kazna zatvora preko deset godina i za određena, zakonom taksativno nabrojana krivična dela, koja bi prema visini zaprećene kazne bila u nadležnosti osnovnog suda (čl. 23. ZUS);
- sudi u krivičnom postupku prema maloletnicima; odlučuje o molbi za prestanak mere bezbednosti ili pravne posledice osude za krivična dela iz svoje nadležnosti;
- odlučuje o zahtevima za rehabilitaciju;
- odlučuje o zabrani rasturanja štampe i širenja informacija sredstvima javnog informisanja;
- vodi postupak za izručenje okrivljenih i osuđenih lica, pruža međunarodnu pravnu pomoć u postupcima za krivična dela iz svoje nadležnosti; izvršavaju krivičnu presudu inostranog suda i dr.;
- odlučuje o sukobu nadležnosti osnovnih sudova sa svog područja;
- obezbeđuju i pružaju pomoć i podršku svedocima i oštećenima i vrše druge poslove predviđene zakonom.
U drugom stepenu, viši sud odlučuje o žalbama na odluke osnovnih sudova: o merama za obezbeđenje prisustva okrivljenog; za krivična dela za koja je propisana novčana kazna i kazna zatvora do 5 godina.
Apelacioni sud odlučuje o:
- žalbama na odluke viših sudova;
- žalbama na odluke osnovnih sudova u krivičnom postupku, ako za odlučivanje o žalbi nije nadležan viši sud;
- sukobu nadležnosti nižih sudova sa svog područja, ako za odlučivanje nije nadležan viši sud; prenošenju nadležnosti osnovnih i viših sudova kad su sprečeni ili ne mogu da postupaju u nekoj pravnoj stvari i vrši druge poslove određene zakonom.
- Apelacioni sudovi održavaju zajedničke sednice i obaveštavaju Vrhovni kasacioni sud o spornim pitanjima od značaja za funkcionisanje sudova u Republici Srbiji i ujednačavanje sudske prakse.
Vrhovni kasacioni sud odlučuje o:
- vanrednim pravnim sredstvima izjavljenim na odluke sudova u Republici Srbiji i o drugim stvarima određenim zakonom;
- sukobu nadležnosti između sudova, ako za odlučivanje nije nadležan drugi sud;
- o prenošenju nadležnosti sudova radi lakšeg vođenja postupka ili drugih važnih razloga.
Mesna nadležnost (čl. 23. do čl. 29. i čl. 32. i čl. 33. ZKP)
Mesna nadležnost je pravo i dužnost stvarno nadležnog suda da reši određenu krivičnu stvar s obzirom na teritoriju za koju je osnovan.
ZKP reguliše kriterijume za određivanje mesne nadležnosti, a u teoriji je iskristalisano shvatanje koje poznaje dve vrste mesne nadležnosti, redovnu i vanrednu.
Redovna mesna nadležnost određuje se prema nekoliko kriterijuma, od kojih je prvi mesto izvršenja krivičnog dela (forum delicti commissi).
Pod mestom izvršenja krivičnog dela podrazumeva se mesto gde je učinilac preduzeo radnju krivičnog dela ili je bio dužan da preduzme, kao i mesto gde je posledica nastupila, ili gde je trebalo da nastupi (pokušaj krivičnog dela).
U slučajevima gde se radnja i posledica odvajaju, tako da je radnja preduzeta u jednom mestu, a posledica je nastupila u drugom, važi pravilo prvenstva (forum praeventionis).
Prema ovom kriterijumu, mesna nadležnost pripada sudu kome je prvo podnet zahtev za pokretanje postupka, odnosno sudu koji je već započeo postupak.
U slučaju da je krivično delo učinjeno na domaćem brodu ili vazduhoplovu primenjuju se posebna pravila o mesnoj nadležnosti.
Naime, ukoliko se domaći brod ili vazduhoplov nalazi u domaćem pristaništu, mesno je nadležan sud na čijem području se nalazi to pristanište.
U ostalim slučajevima, nadležan je sud na čijem području se nalazi matična luka broda, odnosno vazduhoplova ili domaće pristanište u kome se brod, odnosno vazduhoplov prvi put zaustavi.
Za krivična dela učinjena putem sredstava javnog informisanja, mesno nadležan je sud na čijem području se nalazi sedište javnog glasila, a ako to mesto nije poznato ili se nalazi u inostranstvu, nadležan je sud na čijem području je objavljena informacija.
Ako po zakonu odgovara autor informacije, nadležan je sud mesta u kome autor ima prebivalište ili boravište ili sud mesta gde se desio događaj na koji se odnosi informacija.
Te odredbe shodno se primenjuju i na krivična dela izvršena putem drugog štampanog materijala.
Ako je neko lice izvršilo krivična dela u Republici Srbiji i u inostranstvu, nadležan je sud koji je nadležan za krivično delo izvršeno u Republici Srbiji.
U situacijama u kojima mesto izvršenja krivičnog dela nije poznato ili se nalazi u inostranstvu, primenjuje se kriterijum prebivališta ili boravišta okrivljenog (forum domicilii).
Prebivalište je mesto u kome se građanin nastanio da bi tu stalno živeo, a boravište je mesto izvan prebivališta u kome se građanin nalazi privremeno (npr. radi studiranja, letovanja, obavljanja nekog posla i sl.).
Ako je sud na čijem području okrivljeni ima prebivalište ili boravište već pokrenuo postupak, ostaće nadležan i ako se kasnije sazna za mesto izvršenja krivičnog dela.
Mesnu nadležnost suda kada su u pitanju maloletni učiniocu reguliše Zakon o maloletnim učiniocima krivičnih dela i krivično pravnoj zaštiti maloletnih lica (ZOMUKD) i za postupak prema maloletniku mesno nadležan je, po pravilu, sud njegovog prebivališta, a ako maloletnik nema prebivalište ili ono nije poznato – sud boravišta maloletnika.
Postupak se može sprovesti pred sudom boravišta maloletnika koji ima prebivalište ili pred sudom mesta izvršenja krivičnog dela, odnosno pred sudom na čijem se području nalazi zavod ili ustanova za izvršenje krivičnih sankcija u kojoj se maloletnik nalazi, ako je očigledno da će se pred tim sudom lakše sprovesti postupak (čl. 45. ZOMUKD).
Poslednji kriterijum redovne mesne nadležnosti je mesto u kome je okrivljeni rođen, uhapšen ili u kome se sam prijavio (forum deprehesionis).
Primena ovog kriterijuma dolazi u obzir ukoliko mesto izvršenja krivičnog dela i mesto prebivališta, odnosno boravišta nisu poznati ili se nalaze u inostranstvu.
Od izloženih pravila za utvrđivanje mesne nadležnosti odstupa se u slučajevima tzv. vanredne mesne nadležnosti u koje spadaju:
- nadležnost prvenstva (forum praeventionis),
- nadležnost po međusobnoj vezi krivičnih stvari ili koneksitetu (forum connexitatis),
- prenesena ili delegirana nadležnost (forum delegationis) i
- određena nadležnost (forum ordinatum).
Nadležnost prvenstva zasniva se kada je krivično delo izvršeno ili pokušano na područjima raznih sudova ili na granici tih područja ili je neizvesno na kom je području izvršeno ili pokušano, tada će nadležan biti sud na čijem području je prvo pokrenut krivični postupak.
Nadležnost koneksiteta primenjuje se u slučaju subjektivnog, objektivnog i mešovitog koneksiteta, odnosno u slučaju kada je jedno lice izvršilo više krivičnih dela (subjektivni konekstitet) ili kada je više lica učestvovalo u izvršenju jednog krivičnog dela (objektivni koneksitet), odnosno kada je više lica učestvovalo u izvršenju više krivičnih dela (mešoviti koneksitet).
U svim slučajevima koneksiteta, po pravilu, vodi se jedinstveni postupak, a mesna nadležnost se određuje nakon utvrđivanja stvarne nadležnosti. Ako je za neka od krivičnih dela nadležan niži sud, a za neka viši – jedinstveni postupak će sprovesti viši sud.
Ukoliko su nadležni sudovi iste vrste, jednistveni postupak će sprovesti sud koji je prvi pokrenuo postupak.[5]
Prenesena ili delegirana nadležnost sastoji se u prenošenju suđenja po jednom krivičnom predmetu od mesno nadležnog suda na drugi, inače mesno nenadležan sud, koji svoju nadležnost zasniva na osnovu akta delegacije.
Do delegiranja može doći u dva slučaja i to:
- 1) kada je nadležan sud iz pravnih ili stvarnih razloga sprečen da postupa, tada je dužan da o tome izvesti neposredno viši sud, koji će rešenjem odrediti drugi stvarno nadležan sud na svom području;
- 2) na predlog sudije za prethodni postupak, sudije pojedinca ili predsednika veća, Vrhovni kasacioni sud može za vođenje krivičnog postupka odrediti drugi stvarno nadležan sud, ako je očigledno da će se tako lakše sprovesti postupak ili ako postoje drugi važni razlozi.
Određena nadležnost primenjuje se ukoliko se nikako ne može ustanoviti mesna nadležnost. U ovim slučajevima Vrhovni kasacioni sud određuje koji će od stvarno nadležnih sudova sa teritorije Republike Srbije biti mesno nadležan u konkretnoj krivičnoj stvari.
[1] Ibid., str. 17.
[2] Ibid., str. 18.
[3] Ibid., str. 18, 19.
[4] T. Kesić, Priručnik za pripremanje stručnih ispita zaposlenih u MUP RS (Krivični postupak), Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srbije, Kriminalističko policijska akademija, Beograd 2013, str. 405.
[5] A. Bošković, T. Kesić, Krivično procesno pravo, Kriminalističko policijska akademija, Beograd 2015, str. 47.