Telesne Povrede – Zakonski Oblici i Propisane Kazne

Telesne povrede se sastoje u narušavanju telesnog integriteta ili zdravlja čoveka.

One mogu da se manifestuju kao teške (čl.121 KZ RS) i lake telesne povrede (čl.122 KZ RS), zavisno od težine narušenog telesnog integriteta ili zdravlja.

Teška telesna povreda

KZ RS (čl.121) razlikuje različite oblike teških telesnih povreda:

(1) Ko drugog teško telesno povredi ili mu zdravlje teško naruši, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.

(2) Ko drugog teško telesno povredi ili mu zdravlje naruši tako teško da je usled toga doveden u opasnost život povređenog ili je uništen ili trajno i u znatnoj meri oštećen ili oslabljen neki važan deo njegovog tela ili važan organ ili je prouzrokovana trajna nesposobnost za rad povređenog ili trajno i teško narušenje njegovog zdravlja ili unakaženost, kazniće se zatvorom od jedne do osam godina.

(3) Ako je usled dela iz st. 1. i 2. ovog člana nastupila smrt povređenog lica, učinilac će se kazniti zatvorom od dve do dvanaest godina.

(4) Ko delo iz st. 1. i 2. ovog člana učini iz nehata, kazniće se zatvorom do tri godine.

(5) Ko delo iz st. 1. do 3. ovog člana učini na mah, doveden bez svoje krivice u jaku razdraženost napadom, zlostavljanjem ili teškim vređanjem od strane povređenog, kazniće se za delo iz stava 1. zatvorom do tri godine, za delo iz stava 2. zatvorom od tri meseca do četiri godine, a za delo iz stava 3. zatvorom od šest meseci do pet godina.

(6) Ako je delo iz stava 1. ovog člana učinjeno prema maloletnom licu ili bremenitoj ženi ili licu koje obavlja poslove od javnog značaja, učinilac će se kazniti zatvorom od jedne do osam godina, za delo iz stava 2. ovog člana zatvorom od dve do dvanaest godina, a za delo iz stava 3. ovog člana zatvorom od pet do petnaest godina.

Posledica kod svih oblika krivičnog dela teške telesne povrede sastoji se u teškoj povredi telesnog integriteta, ili u teškom narušavanju zdravlja.

S tim što kod teške telesne povrede kvalifikovane smrću pored osnovne posledice mora nastupiti i smrt povređenog lica, a radnju izvršenja predstavlja svaka ona radnja koja je podobna da prouzrokuje takvu posledicu.

Postoji pet oblika teške telesne povrede:

1. obična teška telesna povreda,
2. naročito teška telesna povreda,
3. teška telesna povreda kvalifikovana smrću,
4. teška telesna povreda na mah i
5. teška telesna povreda iz nehata.

Obična teška telesna povreda predviđena je stavom 1. i ona će postojata u slučaju ako usled povrede život povređenog nije doveden u opasnost.

Postojaće kada je uništen ili trajno i u znatnoj meri oštećen ili oslabljen deo tela ili organ koji se ne smatra važnim.

Ona postoji i kada je neki važan deo tela ili organ oštećen ili oslabljen u znatnoj meri, ali ne trajno.

U slučaju prouzrokovanja nesposobnosti za rad, kod obične teške telesne povrede, ta nesposobnost mora biti privremena.

Narušavanje zdravlja kao oblik obične teške telesne povrede postojaće kada je ono trajno, a nije teško, ili kada je teško, a nije trajno.

Obična teška telesna povreda postojaće i kada povreda prouzrokuje izvesne trajne promene na telu koje se ne mogu smatrati unakaženošću.

Naročito teška telesna povreda predviđena je stavom 2. i ona u zavisnosti od posledice ima pet oblika:

• kada je doveden u opasnost život povređenog;
• kada je uništen ili trajno i u znatnoj meri oštećen ili oslabljen neki važan deo tela ili važan organ povređenog;
• kada je prouzrokovana trajna nesposobnost za rad povređenog;
• kada je trajno i teško narušeno zdravlje povređenog;
• kada je nastupila unakaženost povređenog.

Krivično delo teška telesna povreda postojaće i kada je usled nanošenja obične ili naročito teške telesne povrede došlo do nastupanja smrti povređenog (stav 3.).

Kod ovog krivičnog dela kao kvalifikatorna okolnost javlja se svojstvo oštećenog, tako je za dela iz stava 1., 2. i 3. predviđena teža kazna ukoliko su ona učinjena prema maloletnom licu, bremenitoj ženi ili licu koje obavlja poslove od javnog značaja.

Privilegovani oblici dela iz stava 1., 2. i 3. postojaće ukoliko su ona učinjena na mah, kada je učinilac bez svoje krivice doveden u jaku razdraženost napadom, zlostavljanjem ili teškim vređanjem od strane povređenog.

Stavom 4. predviđeno je blaže kažnjavanje za nehatno izvršenje dela iz stava 1. i 2.

Ovo delo, izuzev stava 4., može se izvršiti samo sa umišljajem. Takođe, umišljaj mora postojati i u pogledu kvalifikatornih okolnosti kod oblika iz stava 6.

Kod teške telesne povrede kvalifikovane smrću (stav 3.) u odnosu na osnovni oblik mora postojati umišljaj, dok se u odnosu na posledicu traži nehat.

Kao kod ubistava, tako i kod krivičnih dela telesnih povreda preovlađuju muškarci kao izvršioci. Prema tvrđenju Kajzera (Kaiser,1993) samo 12% izvršilaca telesnih povreda su žene.

Žene češće telesno povređuju posle duževremenog i trajnog poremećaja međusobnih odnosa sa žrtvom. Među izvršiocima telesnih povreda znatno je veći broj punoletnih izvršilaca nego maloletnika.

Laka telesna povreda

Kada je laka telesna povreda u pitanju, zakon ističe:

(1) Ko drugog lako telesno povredi ili mu zdravlje lako naruši, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do jedne godine.

(2) Ako je takva povreda nanesena oružjem, opasnim oruđem ili drugim sredstvom podobnim da telo teško povredi ili zdravlje teško naruši, učinilac će se kazniti zatvorom do tri godine.

(3) Sud može učiniocu dela iz stava 2. ovog člana izreći sudsku opomenu, ako je učinilac bio izazvan nepristojnim ili grubim ponašanjem oštećenog.

(4) Gonjenje za delo iz stava 1. ovog člana preduzima se po privatnoj tužbi.

Laka telesna povreda sastoji se u lakom narušavanju telesnog integriteta, odnosno u lakom narušavanju zdravlja. Sve ono što ne predstavlja običnu tešku telesnu povredu, jeste laka telesna povreda.

Laka telesna povreda postoji kada ni na koji način nije doveden u opasnost život povređenog.

Ona je nespojiva sa uništenjem bilo kojeg organa ili dela tela, a neće je biti ni ako deo tela ili organ nije znatno ili trajno oslabljen ili oštećen (laka telesna povreda bi mogla postojati kada bi bio oslabljen ili oštećen u manjoj meri i privremeno neki manje važan deo tela ili manje važan organ).

Kod lake telesne povrede nema ni trajne ni privremene nesposobnosti za rad. Eventualno, prihvata se da postoji laka telesna povreda onda kada je ta nesposobost trajala vrlo kratko vreme.

Laka telesna povreda postoji i onda kada zdravlje povređenog nije ni trajno ni teško narušeno, odnosno kada je to privremeno i lako.

O lakoj telesnoj povredi radiće se i onda kada nije došlo do unakaženosti, niti pak ni do kakve trajne deformacije tela povređenog. U izgledu povređenog može doći samo do privremenih promena u izgledu (modrice, ogrebotine i sl.). 

Teži oblik lake telesne povrede ovisan je o sredstvu, i on će postojati kada se laka telesna povreda nanese oružjem, opasnim oruđem ili drugim sredstvom podobnim da telo teško povredi ili zdravlje teško naruši.

Pod ovako određenim pojmom sredstva treba podrazumevati ono sredstvo čija upotreba na određen način, odnosno pod određenim okolnostila, po pravilu, prouzrokuje tešku telesnu povredu, a ne i svako sredstvo kojim se pod određenim okolnostima i u izuzetnim slučajevima može naneti teška telesna povreda.

Krivično delo može se izvršiti samo sa umišljajem, pri čemu kod težeg oblika lake telesne povrede umišljaj mora obuhvatiti i svest da se upotrebljenim sredstvom telo može teško povredi ili zdravlje teško narušiti.

Ako je izvršilac težeg oblika lake telesne povrede bio izazvan nepristojnim ili grubim ponašanjem oštećenog, sud izvršiocu može izreći sudsku opomenu.

Krivično gonjenje za osnovni oblik lake telesne povrede preduzima se po privatnoj tužbi, a za ostale oblike po službenoj dužnosti.

Načini i sredstava izvršenja telesnih povreda su različiti, ali se uglavnom ove povrede nanose udaranjem raznim predmetima.

Prema jednom istraživanju, muškarci češće nanose telesne povrede putem uboda nego što to čine žene, dok žene češće nanose povrede gađanjem raznim predmetima.

Prema rezultatima ovog istraživanja, sredstva izvršenja lakih i teških telesnih povreda još više su određena polom nego što je to slučaj sa načinom izvršenja.

Tu na najneposredniji način dolaze do izražaja specifične biološke karakteristike i obeležja socijalnog položaja žene, prvenstveno njihova fizička inferiornost u odnosu na muškarce i vezanost za domaćinstvo i kućne poslove.

Za razliku od žena, koje retko upotrebljavaju fizičku silu za nanošenje teške telesne, kod muškaraca je upotreba fizičke sile najčešća. Kod lakih telesnih povreda mnogo je manja razlika između muškaraca i žena u pogledu upotrebe fizičke sile.

To se objašnjava okolnošću da su pretežno žene žrtve lakih telesnih povreda koje vrše žene, pa je samim tim za savlađivanje otpora druge žene u proseku dovoljna i fizička sila, dok se pri nanošenju telesnih povreda muškarcu moraju da koriste i druga sredstva.

Krivični zakonik poznaje još jedno krivično delo koje je  u uskoj vezi sa nanošenjem telesnih povreda, a to je krivično delo Učestvovanje u tuči koje je  i propisano članom 123. KZRS.

Učestvovanje u tuči

Ko učestvuje u tuči u kojoj je neko lišen života ili je drugom nanesena teška telesna povreda, kazniće se za samo učestvovanje novčanom kaznom ili zatvorom do tri godine.

Radnja izvršenja ovog krivičnog dela jeste učestvovanje u tuči. Da bi učestvovanje u tuči bilo krivično delo potrebno je da je neko lice u toj tuči lišeno života ili mu je naneta teška telesna povreda.

Ovaj uslov predstavlja objektivni uslov kažnjivosti. Ovo delu mogu izvršiti samo oni učesnici u tuči za koje nije utvrđeno da su izvršili ubistvo, ili tešku telesnu povredu.

Izvršilac ubistva ili teške telesne povrede odgovara samo za to krivično delo, a ne i za učestvovanje u tuči.

Ovo krivično delo može se izvršiti samo sa umišljajem, pri čemu umišljajem ne treba da bude obuhvaćen objektivni uslov inkriminacije, tj. da je neko lice u tuči lišeno života, odnosno da mu je naneta teška telesna povreda. U protivnom, postojalo bi krivično delo ubistva, odnosno teške telesne povrede.

Advokat Zoran J. Minić