„Vladavina prava“ je princip po kome i vlada i građani poznaju zakon i podjednako su zakonu podređeni, odnosno zakon vlada. To znači da zakon važi za sve, bez obzira na njihov položaj ili status. Kako bismo bili sigurni da svi znaju zakon i svoja prava, zakoni treba da budu lako razumljivi, dostupni i sprovodljivi.
Vladavina prava ograničava ovlašćenja vlada, preduzeća i građana i štiti građane od upotrebe arbitrarne moći – autokratskih odluka koje nisu zasnovane na zakonu.
Vladavina prava je ključna karakteristika svih savremenih demokratija demokratija.
Elementi vladavine prava
Neki glavni elementi vladavine prava su:
1. Građani se ne mogu proglasiti krivim za krivično delo koje nije bilo predviđeno zakononom u momentu izvršenja dela;
2. Svako je nevin dok mu se ne dokaže krivica – pretpostavka nevinosti – na pravičnom i javnom suđenju;
3. Građani ne mogu biti kažnjeni, niti im se mogu ugroziti njihova prava, osim ako sud ne odluči da je zakon prekršen i to u zakonitom sudskom postupku;
4. Vlast se zbog svojih postupaka može kritikovati od strane medija i građana, i sudskim putem.
Odnos sa podelom vlasti
Princip podele vlasti kaže da moć upravljanja treba da bude podeljena između parlamenta, izvršne vlasti – vlade – i sudstva kako bi se izbeglo da bilo koja grupa ima svu moć. Svaka grupa, odnosno grana vlasti radi u okviru definisanih oblasti odgovornosti i može da kontroliše postupke druge dve.
Vladavina prava i podela vlasti ograničavaju ovlašćenja parlamenta, izvršne i sudske vlasti. Parlament i izvršna vlast moraju delovati zakonito i mogu biti pozvani na odgovornost ako to ne urade.
Sudstvo je nezavisno i njihove odluke su nepristrasne. Ove odluke se donose bez uticaja onih koji donose zakon (parlamenta) ili onih čije se radnje osporavaju pred sudom (izvršne vlasti). Na ovaj način parlament i izvršna vlast ne mogu dobiti previše moći. Ovo štiti građane od arbitrarnog – neobuzdanog ili autokratskog – vršenja vlasti od strane parlamenta i izvršne vlasti.
Koje su prednosti vladavine prava?
– Jača demokratiju jer zakone donose predstavnici naroda;
– Obezbeđuje predvidljivo i uređeno društvo;
– Svi građani su tretirani jednako i zakonito čime se štite prava građana;
– Svi građani su slobodni i sigurni od proizvoljnog hapšenja i zatvaranja, ili suđenja za kršenje nepoznatog zakona;
– Nezavisan, nepristrasan i transparentan pravosudni sistem.
Vladavina prava i UN
Godine 1945. stvorene su Ujedinjene nacije na tri stuba: međunarodni mir i bezbednost, ljudska prava i razvoj. Skoro sedamdeset pet godina kasnije, složena politička, socijalna i ekonomska transformacija savremenog društva donela nam je izazove i mogućnosti koje zahtevaju kolektivni odgovor koji mora biti vođen vladavinom prava, jer je ona osnova prijateljskih i ravnopravnih odnosa između države i baza pravičnih društava. Za sistem Ujedinjenih nacija (UN), vladavina prava je princip upravljanja u kojem su sve osobe, institucije i entiteti, javni i privatni, uključujući i samu državu, odgovorni za zakone koji se javno objavljuju, jednako sprovode i na osnovu kojih se nezavisno presuđuje, i koji su u skladu sa međunarodnim normama i standardima ljudskih prava. Ona zahteva mere kojima se obezbeđuje poštovanje principa supremacije zakona, jednakosti pred zakonom, odgovornosti pred zakonom, pravičnosti u primeni zakona, podele vlasti, učešća u odlučivanju, pravne sigurnosti, izbegavanja arbitrarnosti, i proceduralne i pravne transparentnosti.
Vladavina prava je fundamentalna za međunarodni mir, bezbednost i političku stabilnost; za ostvarivanje ekonomskog i društvenog napretka i razvoja; i za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda. To je temelj za pristup ljudi javnim uslugama, suzbijanje korupcije, suzbijanje zloupotrebe vlasti i uspostavljanje društvenog ugovora između građana i države. Vladavina prava i razvoj su snažno međusobno povezani, a ojačano društvo zasnovano na vladavini zakona treba smatrati rezultatom Agende 2030 i ciljeva održivog razvoja UN.
Pored toga, posebno, cilj 16 je cilj koji omogućava državama članicama da generišu promene politike na nacionalnom nivou koje unapređuju napredak u pogledu drugih ciljeva održivog razvoja. Razvoj inkluzivnih i odgovornih pravosudnih sistema i reforma vladavine prava će pružiti kvalitetne usluge ljudima i izgraditi poverenje u legitimitet njihove vlade. Ovaj pristup treba da odgovori na potrebe pojedinaca i grupa i njihovo smisleno učešće od samog početka, obraćajući posebnu pažnju na one koji su istorijski marginalizovani i koji su u opasnosti da budu ignorisani. To uključuje sprečavanje ozbiljnih kršenja ljudskih prava, postizanje kredibilne odgovornosti za odgovorne na nacionalnom i međunarodnom nivou i osnaživanje pojedinaca i zajednica da iskoriste mehanizme pravde za zaštitu svojih osnovnih ljudskih prava.
Vladavina prava je važna komponenta održavanja mira, kao što su istakli Generalna skupština i Savet bezbednosti u dvostrukim rezolucijama o reviziji arhitekture izgradnje mira. Održavanje mira zahteva integrisan i sveobuhvatan pristup u celom sistemu UN, zasnovan na koherentnosti između političkih, bezbednosnih, razvojnih, ljudskih prava, rodne ravnopravnosti i vladavine prava u cilju podrške naporima koje predvode države članice.
Jačanje vladavine prava podrazumeva poštovanje normi međunarodnog prava, uključujući i upotrebu sile, i priznavanje primarne odgovornosti država da zaštite svoje stanovništvo od genocida, zločina protiv čovečnosti, etničkog čišćenja i ratnih zločina. Vladavina prava je ključni element humanitarnih programa i programa ljudskih prava; ona je ključna za razumevanje i rešavanje uzroka za raseljenje i apatridiju; i temelj je režima humanitarne zaštite.
Pitanja vladavine prava uključuju nova i kritična pitanja kao što su proliferacija govora mržnje i podsticanje na nasilje; sprečavanje radikalizacije/nasilnog ekstremizma; klimatske promene i životna sredina koji utiču na bezbednost i život ljudi; i složenosti veštačke inteligencije i sajber kriminala.
Promovisati vladavinu zakona kako bi se zaštitili građani i preduzeća
Vlade treba da imaju dobre zakone, institucije i procedure kako bi osigurale odgovornost, stabilnost, jednakost i pristup pravdi za sve. Ovo na kraju dovodi do poštovanja ljudskih prava i životne sredine. Takođe pomaže u smanjenju nivoa korupcije i slučajeva nasilnog sukoba. Ovo je, kao što smo rekli, koncept vladavint prava. On utiče na kvaltitet života i rada ljudi. Imajući snažnu vladavinu prava, vlade daju biznisu i društvu stabilnost znajući da se sva prava poštuju i štite. Jaka vladavina prava uključuje:
– Jasno napisani i lako dostupni zakoni koji stvaraju sigurnost i sprovodljivost zakonskih prava;
– Nezavisno i nepristrasno pravosuđe koje promoviše pravičnost i obezbeđuje transparentno, blagovremeno i predvidivo rešavanje sporova;
– Efikasne javne institucije koje osnažuju preduzeća i pojedince da daju pozitivan doprinos privredi i društvu.
Postoje velike koristi za poslovanje i druge zainteresovane strane u poštovanju i podršci vladavini prava. Tamo gde je vladavina prava slaba, odgovornim preduzećima je teže da funkcionišu, da ispunjavaju svoje zakonske obaveze i da imaju zaštićena zakonska prava.
Kompanijama je potrebno da vlade ponude snažnu vladavinu prava kako bi preduzeća mogla da ispune svoje obaveze prema univerzalnim standardima održivosti – uključujući deset principa Globalnog dogovora UN.
Deset principa Globalnog dogovora UN
Korporativna održivost počinje sa sistemom vrednosti kompanije i pristupom poslovanju zasnovanom na principima. To znači raditi na način koji, u najmanju ruku, ispunjava osnovne odgovornosti u oblastima ljudskih prava, rada, životne sredine i borbe protiv korupcije. Odgovorna preduzeća primenjuju iste vrednosti i principe gde god da su prisutna i znaju da dobre prakse u jednoj oblasti ne nadoknađuju štetu u drugoj. Ugrađivanjem deset principa Globalnog dogovora UN u strategije, politike i procedure i uspostavljanjem kulture integriteta, kompanije ne samo da podržavaju svoje osnovne odgovornosti prema ljudima i planeti, već i postavljaju scenu za dugoročni uspeh.
Deset principa Globalnog dogovora Ujedinjenih nacija proizilaze iz: Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima, Deklaracije Međunarodne organizacije rada o osnovnim principima i pravima na radu, Deklaracije iz Rija o životnoj sredini i razvoju i Konvencije Ujedinjenih nacija protiv korupcije.
Ljudska prava
Princip 1: Kompanije treba da podržavaju i poštuju zaštitu međunarodno proglašenih ljudskih prava; i
Princip 2: pobrinuti se da nisu saučesnici u kršenju ljudskih prava.
Rad
Princip 3: Preduzeća treba da podržavaju slobodu udruživanja i efektivno priznavanje prava na kolektivno pregovaranje;
Princip 4: ukidanje svih oblika prinudnog i obaveznog rada;
Princip 5: efektivno ukidanje dečijeg rada; i
Princip 6: eliminacija diskriminacije u pogledu zapošljavanja i zanimanja.
Životna sredina
Princip 7: Preduzeća treba da podrže pristup iz predostrožnosti prema ekološkim izazovima;
Princip 8: preduzeti inicijative za promovisanje veće odgovornosti za životnu sredinu; i
Princip 9: podsticati razvoj i širenje ekološki prihvatljivih tehnologija.
Antikorupcija
Princip 10: Preduzeća treba da rade protiv korupcije u svim njenim oblicima, uključujući iznudu i podmićivanje.
Možemo zaključiti da je vladavina prava ključno i temeljno opredeljenje mnogih društava koje je, pa slobodno mogu reći, na nivou glavnog nacionalnog interesa. Takođe, vladavina zakona je dominantni okvir svetsske zajednice i tačka polaska i susreta u okviru UN.
Advokat Zoran J. Minić
lawofficeminic@gmail.com