Prekršaji predstavljaju blaže povrede javnog poretka u oblastima saobraćaja, javnog reda i mira, poreza, finansija, carina, radnih odnosa, zaštite na radu, informacija od javnog značaja, ekologije i drugim oblastima.
Prekršajni postupak se pokreće zahtevom za pokretanje prekršajnog postupka koji podnose ovlašćeni predlagači – organi uprave, ovlašćeni inspektori, javni tužilac, organi i organizacije koje vrše javna ovlašćenja, kao i oštećeni.
U prekršajnom postupku kao prekršajne sankcije izriču:
- kazne,
- kazneni poeni,
- opomena,
- zaštitne mere i
- vaspitne mere.
Zakon o prekršajima („Sl. glasnik RS“, br. 65/13, 13/16, 98/16, 91/19 i 91/19 – ZOP) predvideo je pravnički institut „sporazum o priznanju prekršaja“ koji je detaljno regulisan.
Sporazum o priznanju prekršaja je u potpunosti zaživeo u sudskoj praksi.
Zaključivanje i sadržina sporazuma
Sporazum o priznanju prekršaja se zaključuje na predlog podnosioca zahteva (što je ređi slučaj) ili na predlog okrivljenog ili branioca.
Zakonske odredbe ukazuju na to da se predlog može dati usmeno ili u pismenom obliku, pa je moguće „pregovaranje“, što ukazuje na to da bi hipotetički okrivljeni mogao i više puta da se obrati podnosiocu sa predlogom sporazuma ukoliko pribavi novi dokaz ili ukaže na neku okolnost koja nije bila poznata pre predlaganja sporazuma.
Sporazum se može zaključiti samo do donošenja prvostepene presude.
U tom smislu, već u sudskom pozivu se ukazuje na mogućnost zaključenja sporazuma, a u svakom slučaju opravdano bi bilo ukazivanje na mogućnost zaključivanja sporazuma, uz poštovanje pretpostavke nevinosti okrivljenog i na adekvatan način.
Okrivljeni i branilac mogu u svakom momentu podneti predlog za zaključenje sporazuma o priznanju prekršaja ( do donošenja prvostepene presude) nakon kojeg podnosilac zahteva ima obavezu da se na predlog izjasni i pristupi pregovorima o vrsti i visini kazne, odnosno drugim prekršajnim sankcijama.
Sporazum o priznanju prekršaja sadrži:
- opis prekršaja koji se okrivljenom stavlja na teret
- priznanje okrivljenog da je učinio prekršaj iz tačke 1. ovog stava
- sporazum o vrsti i visini kazne, odnosno o drugim prekršajnim sankcijama
- izjavu ovlašćenog podnosioca o odustajanju od prekršajnog gonjenja za prekršaje koji nisu obuhvaćeni sporazumom o priznanju
- sporazum o troškovima prekršajnog postupka ili o oduzimanju imovinske koristi pribavljene prekršajem
- izjavu o odricanju stranaka i branioca od prava na žalbu protiv odluke suda donesene na osnovu prihvatanja sporazuma o priznanju
- potpis stranaka i branioca
Sporazum o priznanju prekršaja se ne može sklopiti za prekršajne za koje se izdaje prekršajni nalog.
Odmeravanje kazne u sporazumu o priznanju prekršaja
Ovlašćena službena lica policije često tvrde da ne mogu izreći novčanu kaznu nižu od određene, a koja je često tek malo umanjena novčana kazna od najmanje propisane za konkretan prekršaj ( npr. za prekršaj za koji je propisana kazna 120.000 do 150.000 dinara nude sporazum na 100.000 dinara ) što nije tačno!
U sporazumu o priznanju ovlašćeni podnosilac zahteva i okrivljeni se mogu saglasiti o izricanju okrivljenom kazne koja ne može biti ispod zakonskog minimuma propisanog članom 39. stav 1. Zakona o prekršajima.
Ovim članom Zakona određen je opšti raspon novčanih kazni koje se mogu propisati posebnim zakonima ( kao što je Zakon o bezbednosti saobraćaja na putevima ), i on iznosi:
- od 5.000 do 150.000 dinara za fizičko lice ili odgovorno lice
- od 50.000 do 2.000.000 dinara za pravno lice
- od 10.000 do 500.000 dinara za preduzetnika
Dakle, da rezimiramo – u postupku priznanja prekršaja uvek možete pregovarati i zahtevati novčanu kaznu manju od propisane za konkretan prekršaj, i manju od one koju policija predloži.
Ipak, treba imati u vidu da će sud doneti rešenje kojim odbija sporazum o priznanju, ako kazna, odnosno druga sankcija utvrđena u sporazumu očigedno ne odgovara težini prekršaja koji je okrivljeni priznao.
Zabrana upravljanja motornim vozilom i kazneni poeni u sporazumu o priznanju prekršaja
Kao što je gore navedeno – okrivljeni i podnosilac zahteva za pokretanje prekršajnog postupka se sporazumevaju o vrsti i visini kazne, odnosno drugim prekršajnim sankcijama. Prekršajne sankcije su:
- kazne
- kazneni poeni
- opomena
- zaštitne mere
- vaspitne mere
Dakle, u pregovorima se može dogovoriti koliko će trajati zaštitna mera zabrane upravljanja motornim vozilom, ili da li će uopšte biti izrečena.
Sa druge strane, ukoliko sud smatra neizricanje zaštitne mere ili njeno trajanje očigledno nesrazmernim težini učinjenog prekršaja, takav sporazum će odbiti.
Ipak, ovlašćena službena lica policije, često ( uvek ) navode kako se u sporazumu moraju izreći sve sankcije predviđene za određeni prekršaj.
Oni ovakve navode iznose u skladu sa neformalnim uputstvom Ministarstva unutrašnjih poslova što Vas kao okrivljenog ne obavezuje.
Odlučivanje o sporazumu
Sud će presudom usvojiti sporazum ako na osnovu sporazuma utvrdi da je:
- 1) okrivljeni svesno i dobrovoljno priznao prekršaj,
- 2) da sporazum sadrži sve zakonom propisane elemente,
- 3) da je okrivljeni potpuno svestan svih posledica sporazuma, a da posebno razume da se odriče prava na suđenje i prava na žalbu i
- 4) da sporazumom nisu povređena prava oštećenog.
Ukoliko nije ispunjen neki od ovih uslova sud će odbiti sporazum.
Sud će odbaciti sporazum podnet nakon donošenja prvostepene presude rešenjem protiv kojeg žalba nije dozvoljena.
Priznanje okrivljenog dato u sporazumu koje od suda nije prihvaćeno ne može biti dokaz u postupku.
Kada odluka o neprihvatanju sporazuma postane pravosnažna svi spisi u vezi sa ovakvim priznanjem izdvajaju se u poseban spis koji se uništava pred sudom uz službenu belešku, pa će se postupak nastaviti po podnetom zahtevu.
Kada sud donese presudu kojom usvaja sporazum okrivljenog oglašava odgovornim i izriče mu prekršajnu sankciju iz sporazuma.
Ovde se ukazuje na jednu izuzetno značajnu odredbu ZOP koja ovlašćuje podnosioca zahteva da se sporazume sa okrivljenim da mu se zaštitna mera izrekne u manjem obimu ili da mu se uopšte ne izrekne.
Poznavanje ove odredbe je izuzetno važno za okrivljenog.
Najčešće ova odredba ima primenu kod saobraćajnih prekršaja.
Najčešće se radi o prekršajima gde je izricanje zaštitne mere zakonom propisano kao obavezno, često u minimalnom trajanju od tri meseca, pa do jedne godine, a sve pored novčane ili eventualno zatvorske kazne.
Primeri takvih prekršaja su prekoračenje brzine kretanja vozila, vožnja u alkoholisanom stanju, prolazak kroz žuto i crveno svetlo itd.
U toku prekršajnog postupka sud ceni sve okolnosti od značaja za određivanje vrste i visine kazne, odnosno sankcije, ali nijednim pravnim mehanizmom i ako nađe da postoje bilo kakve olakšavajuće okolnosti ne može da svojom odlukom umanji obaveznu minimalnu propisanu zaštitnu meru (jer se shodno ZOP samo kazna bilo novčana ili zatvorska mogu ublažiti, a ne i zaštitna mera kao prekršajna sankcija).
U tom smislu, proizilazi da i kada su ispunjeni zakonski uslovi za izricanje opomene, takođe se ne može umanjiti minimalna zakonom predviđena zaštitna mera.
Iz navedenog razloga okrivljeni ima putem sporazuma izrazito veće mogućnosti da utiče na trajanje zaštitne mere, jer je zakonodavac tu mogućnost dao podnosiocu zahteva, a sudu uskratio.
Praksa pokazuje da sud, na osnovu mogućnosti da kroz celovit postupak dođe do svih olakšavajućih okolnosti, znatno češće ublažava visinu novčane kazne ispod propisanog posebnog minimuma, dok podnosioci zahteva tu mogućnost nemaju.
Mišljenja smo da postojanje ovlašćenja podnosioca da sklopi sporazum o zaštitnoj meri u manjem obimu ili da se ista ne izrekne, bez da to ovlašćenje ima sud, pravno nije logično, jer sud izvodi dokaze i ima celovitu sliku prekršaja, a nema ovlašćenja koja ima podnosilac zahteva.
Za navedeno argument ne može biti to što sud donosi presudu o prihvatanju sporazuma, pa mislimo da ovu nedoslednost treba otkloniti.
I na kraju, zaključimo da je sporazum o priznanju prekršaja izuzetno koristan institut, jer ubrzava postupak, smanjuje troškove i omogućava nijansiranje odgovornosti za prekršaje.
Očigledno je da okrivljeni može samo da ima koristi od informisanja kod podnosioca zahteva o mogućem sporazumu i da ukoliko smatra da je predlog neadekvatan pravdu potraži u sudskom postupku.
Umesto zaključka
Zaključivanjem sporazuma obezbeđujete minimalnu novčanu kaznu, a u najvećem broju slučajeva, izbeći ćete izricanje zaštitne mere zabrane upravljanja vozilom, za prekršaje za koje je propisana u trajanju od minimum trideset dana.
Za prekršaje gde je zaštitna mera propisana u dužem trajanju, u sporazumu će biti skraćeno njeno trajanje. Znači – sačuvaćete vozačku dozvolu!
Kad su saobraćajni prekršaji u pitanju, saobraćajna policija je unapredila otkrivanje i dokazivanje prekršaja, pa je sporazum način da prođete bolje nego da negirate prekršaj.
Sporazumom se odričete prava na dalje suđenje, odnosno izvođenje dokaza, jer ste prekršaj priznali, a i prava na žalbu na presudu koja se donosi na osnovu sporazuma, a time značajno smanjujete troškove.
Dakle, ako ste učinili prekršaj i želite da izbegnete veće troškove postupka, nakon što primite poziv sa primerkom zahteva za pokretanje prekršajnog postupka, javite se podnosiocu zahteva radi zaključenja sporazuma. Za sobraćajne prekršaje to je Uprava saobraćajne policije.
Advokat Zoran J. Minić
Komentar* dobio sam PRESUDU o usvajanju sporazuma o priznanju krivice. Da li je to i PRAVOSNAŽNA PRESUDA? I da li mogu da se obratim sudiji da mi dozvoli da platim na rate kaznu, pošto sam nezaposlen i nemam stalna primanja? A pošto piše da moram da platim kaznu u roku od 15 dana od pravosnazne presude, pa me buni sta je presuda a sta pravosnazna presuda u ovom slučaju?
Hvala unapred, svako dobro vam želim!
Poštovani,
možete se obratiti sudiji sa molbom da Vam odobri plaćanje na rate. Šta više, to se u praksi često odobrava strankama, bez obzira što u presudi piše da je rok 15 dana.
Komentar*Poštovani pratio me je presretač, i koji me je posle dužeg pracenja zaustavio i tom prilikom mi pisao tri prekršaja: preticanje jednog vozila na punoj liniji, preticanje kolone vozila na isprekidanoj liniji i prekoračenje brzine u naseljenom mestu ( 50 a vozio 109). član 332 stav 1 tačka 16, član 332 stav 1 tačka 10 i član 332 stav 1 tačka 6. Interesuje me na sporazumu o priznavanju krivice koju minimalnu kaznu mogu dibiti.
Poštovani,
Motiv okrivljenog za potpisivanje ovog sporazuma svakako je taj što se prilikom pregovaranja sa javnim tužiocem u nekim slučajevima može postići i takav sporazum koji podrazumeva da je kazna ispod zakonskog minimuma.
Imajući u vidu ovu činjenicu kao i činjenicu da se u slučaju kada se okrivljenom izrekne kazna zatvora do jedne godine, ona može izvršiti u prostorijama u kojima okrivljeni stanuje (kućni zatvor), ovaj institut predstavlja pogodnost i za samog okrivljenog. Dakle, obe strane, i javni tužilac i okrivljeni, zaključujući sporazum, postižu svoje ciljeve, a ispunjena je i svrha samog krivičnog prava.
Za zaključenje ovog sporazuma, neophodno je prisustvo advokata, a pre samog potpisivanja sporazuma, advokat i okrivljeni pregovaraju sa javnim tužiocem o svim uslovima za priznanje krivice. Zakon predviđa uslov da se sporazum primenjuje kada se krivični postupak vodi za jedno krivično delo ili za krivična dela u sticaju za koja je propisana kazna zatvora do 12 godina.