Kao sankcija za izvršen prekršaj mogu da Vam budu izrečene novčana kazna, kazna zatvora, rad u javnom interesu i različite zaštitne mere: zabrana prilaska nekome ili nečemu, upravljanja motornim vozilom ili oduzimanje predmeta kojim je izvršen prekršaj. Za maloletnike su predviđene posebne, blaže, sankcije. Sud ih, na primer, može obavezati da se izvine, nadoknade štetu u okviru svojih mogućnosti ili da se učlane u neku sekciju u školi. Novčana kazna koju ne platite u roku može da se pretvori u kaznu rada u javnom interesu, a obe mogu da se zamene i kaznom zatvora. Predviđene kazne sud može da Vas oslobodi, da je ublaži, ili da Vam umesto nje izrekne samo opomenu. Sve ove kazne neko vreme ostaju zabeležene u bazi sankcija Ministarstva pravde, zajedno sa Vašim ličnim podacima. Za neplaćene novčane kazne postoji poseban registar.
Novčana kazna
U prekršajnom postupku postoje dve vrste novčanih kazni. Za neke prekršaje su kazne određene u fiksnom novčanom iznosu, i njih na licu mesta izdaje policijski službenik koji primeti prekršaj. Takođe, postoje i prestupi kod kojih je propisan minimum i maksimum novčane kazne, a tačan iznos u konkretnom slučaju odmerava sud, uzimajući u obzir težinu i posledice prekršaja, raniju osuđivanost, kajanje koje pokažete, kao i Vaše materijalno stanje. Kada se kažnjava pravno lice ili odgovorno lice u pravnom licu, kazne su drastično više.
Kada je za prekršaj predviđena novčana kazna u fiksnom iznosu, policajac će Vam izdati prekršajni nalog u kome piše kolika je kazna i u kom roku morate da je platite. Važi pravilo da, ako je platite u roku od osam dana, imate obavezu da platite samo polovinu iznosa iz naloga. Međutim, time prihvatate odgovornost za učinjen prekršaj i gubite pravo da se žalite. Ako smatrate da kazna nije opravdana, imate pravo da je osporavate na sudu, ali imajte u vidu da ćete, ako sud ne presudi u Vašu korist, pored kazne morati da platite i sudske troškove.
Ako to zatražite, možete da dobijete dozvolu da novčanu kaznu platite u ratama. Za to treba sudu da podnesete pismenu molbu, u kojoj treba da obrazložite svoje materijalno stanje, i da o tome priložite dokaze. Ukoliko sud nađe da je opravdana, a isplaćeni su troškovi postupka, rešenjem će odrediti način i rok plaćanja, koji ne može da bude duži od šest meseci. Na ovakvo rešenje nemate pravo da se žalite. Međutim, ako rate uredno ne isplaćujete, sud može rešenjem da opozove odluku o plaćanju u ratama, i da Vas obaveže da ostatak kazne platite odjednom. Ni protiv ovakvog rešenja nemate pravo žalbe.
U slučaju da sud proceni da je to primereno, umesto novčane kazne može da Vam bude izrečena i samo opomena.
Zamenjivanje neplaćene novčane kazne drugom kaznom
Ako novčanu kaznu ne platite u roku koji piše u nalogu, sud može da donese rešenje da se ona zameni kaznom zatvora ili rada u javnom interesu. Princip pretvaranja je takav da se svakih “započetih” hiljadu dinara dugovanog iznosa pretvara u jedan dan zatvora, ili osam sati rada u javnom interesu. Maksimalna dužina zatvorske kazne je šezdeset dana, a kazne rada u javnom interesu trista šezdeset sati. Ukoliko je iznos koji dugujete toliki da ne može u potpunosti da se pretvori u kaznu zatvora ili drugu kaznu, ostatak će prinudno naplatiti preko izvršitelja.
I posle donošenja rešenja o pretvaranju u svakom trenutku možete da se oslobodite kazne, tako što ćete uplatiti dugovani iznos na račun naznačen u nalogu. Ako ste već počeli sa izdržavanjem zatvorske kazne ili radom u javnom interesu, bićete u obavezi da isplatite samo onaj deo iznosa koji još niste odradili.
Kazna zatvora
Za neke, teže, prekršaje, kao što su tuča ili vređanje službenog lica, je pored novčane predviđena i kazna zatvora. Kazna zatvora za prekršaj može da bude propisana zajedno sa novčanom kaznom, ili alternativno u odnosu na nju — u tom slučaju sudija bira da li će Vam izreći nju ili novčanu kaznu. Čak i kada kazna zatvora nije propisana za neki prekršaj, sud može rešenjem njom da zameni izrečenu novčanu kaznu ukoliko je ne platite u određenom roku. Maksimalna dužina trajanja zatvorske kazne je šezdeset dana — sve što preko toga dugujete će se prinudno naplatiti preko izvršitelja.
Rad u javnom interesu
Kada je zakonom za neki prekršaj kao sankcija propisan rad u javnom interesu, ili kada na vreme ne platite novčanu kaznu, sud može da Vas obaveže da deo svog slobodnog vremena provedete radeći u nekom preduzeću koje ne stvara profit — na primer, javnim komunalnim preduzećima, muzejima, pozorištima i bolnicama. Prilikom izricanja ove kazne, sud će uzeti u obzir vrstu izvršenog prekršaja, Vaš uzrast, fizičku sposobnost, obrazovanje i sklonosti. U skladu sa time, mogu da Vas zaduže da perete gradske zidove, grabuljate lišće, čistite ulice, pomažete u domovima za stare, ustanovama za nezbrinutu decu, Zavodu za lečenje bolesti zavisnosti… Radi se osam sati dnevno, u maksimalnom ukupnom trajanju od trista šezdeset časova.
Ako izrečenu obavezu rada u javnom interesu ne ispunite u potpunosti, sud će je zameniti kaznom zatvora, tako što ćete za svakih započetih osam sati rada u javnom interesu koje ne obavite provesti jedan dan u zatvoru.
Zaštitne i vaspitne mere
Pored kazni i opomena, sud može da Vam izrekne i takozvane zaštitne mere, koje imaju za cilj da Vas spreče da ponovite prekršaj. Tako, odlukom suda mogu da Vam budu oduzeti predmeti koji su upotrebljeni, ili su bili namenjeni, za izvršenje prekršaja. Sudija će odrediti da li će se predmet koji Vam oduzmu uništiti, prodati ili predati nekom državnom organu koji to zatraži. Dalje, ako nađe da je opravdano, može da Vam zabrani da prilazite određenim licima ili mestu gde je prekršaj izvršen. Takođe, za posebno teške prekršaje u saobraćaju može da Vam se izrekne zabrana upravljanja motornim vozilom. Obe ove zabrane mogu da traju najviše godinu dana.
Za maloletnike su predviđene posebne sankcije, koje se zovu vaspitne mere. Mlađim maloletnicima — do šesnaeste godine — mogu da se izreknu samo ove sankcije, dok kod starijih maloletnika vaspitne mere mogu da budu praćene nekom drugom, strožom kaznom. Ako sud proceni da je to dovoljno, maloletniku može da uputi ukor, što je samo formalno upozorenje da ubuduće ne vrši prekršaje, ili, kao strožu meru može da mu odredi pojačan nadzor roditelja ili centra za socijalni rad. Pored ovoga, sud maloletniku može da nametne posebne obaveze — na primer, da se izvini, popravi štetu koju je prouzrokovao, izbegava društvo koje na njega negativno utiče, ili da se uključi u rad humanitarnih organizacija ili nekih sekcija u školi
Oslobođenje od kazne, ublažavanje kazne i opomena
Ako je prekršaj učinjen u samoodbrani, ili kako bi se otklonila neka neposredna opasnost, može da se desi da Vas sud proglasi krivim, ali da Vam ne izrekne nikakvu sankciju. Takođe, ukoliko skrivite prekršaj za koji je propisana samo novčana kazna, sud može da Vas oslobodi od plaćanja ako nadoknadite štetu prouzrokovanu prekršajem pre nego što saznate da se protiv Vas vodi postupak.
Kod lakših prekršaja, kod kojih postoji nizak nivo društvene opasnosti, može da se desi da Vam kazna bude ublažena. Ovo znači da sudija može da Vas kazni blažom kaznom od one koja je inače propisana za taj prekršaj — da Vam naloži da za prekršaj za koji je minimalna novčana kazna deset hiljada dinara platite samo pet, da Vam umesto obavezne kazne zatvora izrekne novčanu kaznu ili kaznu rada u javnom interesu, ili umesto propisane kazne zatvora i novčane kazne samo jednu od tih kazni.
Umesto novčane kazne, može da Vam bude izrečena i samo opomena. Sud će to uraditi ako iz okolnosti slučaja proceni nema opasnosti da ćete i ubuduće vršiti prekršaje. Samo opomenu sud može da Vam izrekne i ako se prekršaj ogleda u tome što niste ispunili neku obavezu, ili nanesenoj šteti, a pre donošenja presude ispunite propisanu obavezu, ili nadoknadite štetu koja je naneta.
Posledice osude
Svaka kazna, zaštitna mera ili opomena koja Vam bude izrečena za prekršaj će biti zabeležena u Jedinstvenom registru prekršajnih sankcija. Ako u međuvremenu ne učinite novi prekršaj, Vaši podaci će posle određenog vremena biti obrisani iz ove baze. U registru, koji vodi Ministarstvo pravde, se beleže Vaši lični podaci, prekršaj za koji Vam je sankcija izrečena i sud koji ju je izrekao. Pristup ovim podacima imaju samo sudovi, policija, tužilaštvo i Vi. Međutim, kada aplicirate za posao ili vizu, mogu da Vam traže da podnesete uverenje o (ne)kažnjavanosti, koje policija izdaje na osnovu podataka iz ovog registra.
Podaci se iz registra brišu ako u roku od četiri godine od poslednje presude — bilo osnovne ili po žalbi, ako je takve presude bilo — ne učinite novi prekršaj. Opomena koju Vam sud izrekne umesto sankcije se takođe beleži u registar, a iz njega se briše ako novi prekršaj ne učinite u roku od godinu dana. Zaštitna mera se neće brisati iz prekršajne evidencije dok se ne izvrši ili dok ne zastari.
Pored registra sankcija, postoji i registar neplaćenih novčanih kazni, u kome ćete se nalaziti dok izrečenu novčanu kaznu u potpunosti ne platite. Ranije je važilo pravilo da se licima koja se nalaze u ovom registru može uskratiti pravo na izdavanje vozačke dozvole i registracije, ali je krajem 2016. ova odredba zakona proglašena neustavnom.
Sporazum o priznanju prekršaja – prednosti i dileme
Zakon o prekršajima („Sl. glasnik RS“, br. 65/13, 13/16, 98/16, 91/19 i 91/19 – ZOP) predvideo je pravnički institut „sporazum o priznanju prekršaja“ koji je detaljno regulisan.
Prekršaji predstavljaju blaže povrede javnog poretka u oblastima saobraćaja, javnog reda i mira, poreza, finansija, carina, radnih odnosa, zaštite na radu, informacija od javnog značaja, ekologije i drugim oblastima.
Brojnost prekršaja je izuzetno velika, što je uslovljeno i činjenicom da su propisani kako zakonima, uredbama, tako i odlukama gradova i opština.
Prekršajni postupak se pokreće zahtevom za pokretanje prekršajnog postupka koji podnose ovlašćeni predlagači – organi uprave, ovlašćeni inspektori, javni tužilac, organi i organizacije koje vrše javna ovlašćenja, kao i oštećeni.
U uvodnom delu treba reći da se u prekršajnom postupku kao prekršajne sankcije izriču: 1) kazne, 2) kazneni poeni, 3) opomena, 4) zaštitne mere i 5) vaspitne mere.
Kazne predviđene ZOP su novčana kazna, zatvorska kazna i rad u javnom interesu.
Specifičnost ZOP je što za razliku od Krivičnog zakonika ne predviđa uslovnu osudu.
Najčešća kazna koja se izriče je novčana kazna, kao i kazneni poeni i zaštitna mera zabrane upravljanja motornim vozilom određene kategorije u određenom vremenskom trajanju.
Sporazum o priznanju prekršaja je u potpunosti zaživeo u sudskoj praksi.
Tema ovih razmatranja je prikazivanje instituta „sporazuma o priznanju prekršaja“, pod kojim okolnostima i kada se zaključuje, na koji način, koje su njegove prednosti, kao i razlozi zbog kojih je važno iz ugla okrivljenog znati odredbe ovog instituta. Na kraju, ukazaće se i na jednu zakonsku nedoslednost u vezi sa njegovom primenom koju bi valjalo otkloniti.
Sporazum o priznanju prekršaja se zaključuje na predlog podnosioca zahteva (što je ređi slučaj) ili na predlog okrivljenog ili branioca.
Zakonske odredbe ukazuju na to da se predlog može dati usmeno ili u pismenom obliku, pa je moguće „pregovaranje“, što ukazuje na to da bi hipotetički okrivljeni mogao i više puta da se obrati podnosiocu sa predlogom sporazuma ukoliko pribavi novi dokaz ili ukaže na neku okolnost koja nije bila poznata pre predlaganja sporazuma.
Sporazum se može zaključiti samo do donošenja prvostepene presude.
U tom smislu, već u sudskom pozivu se ukazuje na mogućnost zaključenja sporazuma, a u svakom slučaju opravdano bi bilo ukazivanje na mogućnost zaključivanja sporazuma, uz poštovanje pretpostavke nevinosti okrivljenog i na adekvatan način.
U sudskoj praksi se događalo da sud donese presudu i ekspeduje je određenog dana, a da je sporazum poslat poštom pre donošenja presude, pa u ovoj situaciji bi, po mišljenju autora, trebalo izjaviti žalbu na presudu, pa bi Prekršajni apelacioni sud u žalbenom postupku mogao preinačiti prvostepenu presudu.
U prekršajnom postupku neko lice može biti okrivljeno za više prekršaja, pa treba znati da se sporazum može zaključiti za sve prekršaje ili samo za pojedine, u kom slučaju će se za preostale prekršaje voditi prekršajni postupak.
Sporazum sudu dostavlja podnosilac, a to može učiniti i okrivljeni, kao i njegov branilac.
Odlučujući o sporazumu, sud može da ga odbaci, usvoji ili odbije.
Sporazum će se odbaciti ako je donet nakon donošenja prvostepene odluke i protiv te odluke suda žalba nije dozvoljena.
Ukoliko sud usvoji sporazum žalba nije dozvoljena, a ukoliko sud odbije sporazum žalbu mogu izjaviti podnosilac zahteva, okrivljeni i branilac.
Sud će presudom usvojiti sporazum ako na osnovu sporazuma utvrdi da je: 1) okrivljeni svesno i dobrovoljno priznao prekršaj, 2) da sporazum sadrži sve zakonom propisane elemente, 3) da je okrivljeni potpuno svestan svih posledica sporazuma, a da posebno razume da se odriče prava na suđenje i prava na žalbu i 4) da sporazumom nisu povređena prava oštećenog.
Ukoliko nije ispunjen neki od ovih uslova sud će odbiti sporazum.
Priznanje okrivljenog dato u sporazumu koje od suda nije prihvaćeno ne može biti dokaz u postupku. Kada odluka o neprihvatanju sporazuma postane pravosnažna svi spisi u vezi sa ovakvim priznanjem izdvajaju se u poseban spis koji se uništava pred sudom uz službenu belešku, pa će se postupak nastaviti po podnetom zahtevu.
Kada sud donese presudu kojom usvaja sporazum okrivljenog oglašava odgovornim i izriče mu prekršajnu sankciju iz sporazuma.
Ovde se ukazuje na jednu izuzetno značajnu odredbu ZOP koja ovlašćuje podnosioca zahteva da se sporazume sa okrivljenim da mu se zaštitna mera izrekne u manjem obimu ili da mu se uopšte ne izrekne.
Poznavanje ove odredbe je izuzetno važno za okrivljenog.
Najčešće ova odredba ima primenu kod saobraćajnih prekršaja.
Najčešće se radi o prekršajima gde je izricanje zaštitne mere zakonom propisano kao obavezno, često u minimalnom trajanju od tri meseca, pa do jedne godine, a sve pored novčane ili eventualno zatvorske kazne.
Primeri takvih prekršaja su prekoračenje brzine kretanja vozila, vožnja u alkoholisanom stanju, prolazak kroz žuto i crveno svetlo itd.
U toku prekršajnog postupka sud ceni sve okolnosti od značaja za određivanje vrste i visine kazne, odnosno sankcije, ali nijednim pravnim mehanizmom i ako nađe da postoje bilo kakve olakšavajuće okolnosti ne može da svojom odlukom umanji obaveznu minimalnu propisanu zaštitnu meru (jer se shodno ZOP samo kazna bilo novčana ili zatvorska mogu ublažiti, a ne i zaštitna mera kao prekršajna sankcija).
U tom smislu, proizilazi da i kada su ispunjeni zakonski uslovi za izricanje opomene, takođe se ne može umanjiti minimalna zakonom predviđena zaštitna mera.
Iz navedenog razloga okrivljeni ima putem sporazuma izrazito veće mogućnosti da utiče na trajanje zaštitne mere, jer je zakonodavac tu mogućnost dao podnosiocu zahteva, a sudu uskratio.
Praksa pokazuje da sud, na osnovu mogućnosti da kroz celovit postupak dođe do svih olakšavajućih okolnosti, znatno češće ublažava visinu novčane kazne ispod propisanog posebnog minimuma, dok podnosioci zahteva tu mogućnost nemaju.
Mišljenja smo da postojanje ovlašćenja podnosioca da sklopi sporazum o zaštitnoj meri u manjem obimu ili da se ista ne izrekne, bez da to ovlašćenje ima sud, pravno nije logično, jer sud izvodi dokaze i ima celovitu sliku prekršaja, a nema ovlašćenja koja ima podnosilac zahteva.
Za navedeno argument ne može biti to što sud donosi presudu o prihvatanju sporazuma, pa mislimo da ovu nedoslednost treba otkloniti.
I na kraju, zaključimo da je sporazum o priznanju prekršaja izuzetno koristan institut, jer ubrzava postupak, smanjuje troškove i omogućava nijansiranje odgovornosti za prekršaje. Očigledno je da okrivljeni može samo da ima koristi od informisanja kod podnosioca zahteva o mogućem sporazumu i da ukoliko smatra da je predlog neadekvatan pravdu potraži u sudskom postupku.
Advokat Zoran J. Minić
lawofficeminic@gmail.com