Rehabilitacija predstavlja zakonsko sredstvo kojim se briše osuda iz kaznene evidencije, čime se licu vraćaju sva građanska prava, kao da nikada nije bilo osuđivano. Međutim, u praksi se često dešava da, i nakon izvršene rehabilitacije, podaci o osudi i dalje postoje u policijskim evidencijama, što može dovesti do neprijatnosti za građane kada ih policija proverava u različitim situacijama.
Problem koji se javlja
Građani koji su prošli kroz postupak rehabilitacije očekuju da će njihova osuda biti obrisana iz svih zvaničnih baza podataka. Međutim, dešava se da policija prilikom provere identiteta i dalje vidi podatke o ranijem krivičnom delu, što može dovesti do diskriminacije i ograničenja u različitim aspektima života, kao što su zapošljavanje, putovanja u inostranstvo ili čak uobičajene policijske kontrole.
Kako je ovo moguće?
MUP se poziva na Zakon o evidencijama i obradi podataka u oblasti unutrašnjih poslova, tvrdeći da ima pravo da zadrži podatke o ranijim osudama u svojim internim bazama. Međutim, ova praksa je pravno neosnovana jer rehabilitacija podrazumeva vraćanje lica u pravni položaj kao da nikada nije bilo osuđivano. Držanje ovih podataka nakon rehabilitacije predstavlja nezakonitu obradu podataka o ličnosti i suprotno je pravnim normama koje štite privatnost građana.
Problem nastaje zbog neusklađenosti između pravosnažne odluke o rehabilitaciji i načina na koji se evidencije vode u policiji. Kaznena evidencija koju vodi Ministarstvo pravde se formalno briše, ali policija često zadržava interne podatke o prethodnim osudama, što može biti suprotno Zakonu o zaštiti podataka o ličnosti.
Šta građani mogu da urade?
Ako ste se našli u situaciji da policija i dalje ima podatke o vašoj osudi iako ste rehabilitovani, imate nekoliko pravnih mogućnosti:
Obraćanje policiji zahtevom za brisanje podataka – Prvo se možete obratiti nadležnoj policijskoj upravi sa zahtevom da se vaš slučaj ponovo razmotri i da se izbrišu svi podaci koji više ne bi smeli da postoje.
Postupak pred Poverenikom za zaštitu podataka o ličnosti – Ako policija ne obriše podatke, građani imaju pravo da podnesu pritužbu Povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti. Poverenik ima ovlašćenje da naloži brisanje nezakonito obrađenih podataka.
Pokretanje upravnog spora – Ako policija odbije da obriše podatke ili Poverenik ne postupi po pritužbi, građanin može pokrenuti upravni spor pred Upravnim sudom, zahtevajući brisanje podataka.
Zaključak
Iako rehabilitacija formalno briše osudu, praksa pokazuje da se podaci često zadržavaju u policijskim bazama. Ovo predstavlja ozbiljan problem za građane, ali postoje pravni mehanizmi kojima se može ostvariti pravo na zaštitu podataka. Ako ste se našli u ovoj situaciji, važno je da preduzmete korake za zaštitu svojih prava i insistirate na primeni zakona.
Tekst o brisanju osude iz kaznene evidencije i prestanku pravnih posledica osude možete pročitati ovde.