Glavna razlika između prava i sloboda
Prava i slobode su dva pojma koja se u određenoj meri preklapaju. Prava su moralno ili pravno pravilo pojedinca da ima ili radi nešto. Sloboda je odsustvo nužde, prinude ili ograničenja u izboru ili akciji. Naša prava su ta koja obezbeđuju i štite našu slobodu. U tom smislu, prava i slobode su uvek međusobno povezani i neodvojivi. Na primer, pravo glasa osigurava da svi imaju pravo glasa na izborima, što nam takođe automatski omogućava slobodu glasanja. Glavna razlika između prava i sloboda je u tome što je pravo moralno ili pravno pravilo, dok je sloboda stanje ili kvalitet.
Šta su prava?
Pravo je moralno ili pravno pravilo da se nešto ima ili čini. Prava definišu šta je ljudima dozvoljeno i šta se duguje ljudima. Prava pomažu ljudima da odluče koje su radnje dozvoljene i koje institucije ih štite. Prava su osnova vladavine zakona.
Sva ljudska bića imaju prava, bez obzira na njihovu veru, mesto stanovanja, pol, nacionalno ili etničko poreklo, jezik, boju kože ili bilo koji drugi status. Ljudska prava su univerzalna i neotuđiva. Ona su takođe nedeljiva, međusobno povezana i međuzavisna; lišavanje jednog prava može negativno uticati na druga prava. Ljudska prava su često garantovana i zaštićena zakonom.
Prava se mogu klasifikovati u različite kategorije; prirodna prava i zakonska prava, individualna prava i grupna prava, pozitivna prava i negativna prava, pravo na potraživanje i pravo na slobodu su neke od ovih kategorija.
- Prirodna prava su prava koja ljudi imaju prema prirodnim zakonima, urođena.
- Zakonska prava su prava priznata i ograničena zakonom.
- Pozitivna prava su dozvole da se rade stvari, ili prava na osnovu kojih se preduzimaju radnje.
- Negativna prava su dozvole da se stvari ne rade, ili prava da budete ostavljeni na miru.
- Prava potraživanja su prava koja podrazumevaju obaveze, odgovornosti ili obaveze drugih strana u vezi sa nosiocem prava.
- Prava koja garantuju slobode su prava koja podrazumevaju slobodu ili dozvolu za nosioca prava.
Šta su slobode?
Sloboda je kvalitet ili stanje, to jest, to je odsustvo nužnosti, prinude ili ograničenja u izboru ili akciji. Većina prava osigurava da njihovi nosioci imaju pravo na slobodu. Drugim rečima, prava su ta koja nam pomažu da postignemo stanje slobode. Na primer, razmotrimo jedno od najosnovnijih ljudskih prava – pravo na obrazovanje. Ovo pravo osigurava da sva deca mogu slobodno da dobiju obrazovanje; oduzimanje ovog prava detetu je krivično delo. Dakle, ovo pravo obezbeđuje da dete bude oslobođeno prinude uskraćivanja obrazovanja. Prava na slobode o kojima smo ranije govorili takođe dolaze u obzir ovde. Pravo na slobodu čoveka na nešto se sastoji u njegovoj slobodi da nešto radi ili ima. Na primer, pravo osobe na slobodu govora omogućava mu da slobodno govori. To znači da niko nema pravo da nas tera ili primorava da prestanemo da se izražavamo.
Razlika između prava i slobode
- Prava su zakonska i moralna pravila.
- Sloboda je odsustvo nužde, prinude ili ograničenja u izboru ili akciji.
- Prava su zaštićena zakonom.
- Sloboda je zaštićena pravima.
- Prava vam daju slobodu.
- Sloboda je garantovana pravima.
Šta je Univerzalna deklaracija o ljudskim pravima?
Ljudska prava možete pronaći na mnogo različitih mesta. Pored Evropske konvencije o ljudskim pravima, postoji mnogo međunarodnih dokumenata ili instrumenata koji se primenjuju širom sveta, poput Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima.
Univerzalnu deklaraciju o ljudskim pravima usvojile su Ujedinjene nacije posle Drugog svetskog rata.
Srbija je ratifikovala Univerzalnu deklaraciju o ljudskim pravima i ona predstavlja sastavni deo pravnog poretka naše zemlje. To znači da se na nju možete osloniti na sudu. Prava i slobode sadržane u Deklaraciji korišćene su za stvaranje drugih obavezujućih dokumenata poput Evropske konvencije o ljudskim pravima.
Šta je Evropski sud za ljudska prava?
Evropski sud za ljudska prava je sud Saveta Evrope. Sedište je u Strazburu, u Francuskoj. Sud obezbeđuje da zemlje Saveta Evrope, poput Srbije, poštuju Evropsku konvenciju o ljudskim pravima. Ako su vaša ljudska prava prekršena i niste bili u mogućnosti da dobijete pravni lek u Srbiji, možda ćete moći da iznesete svoj slučaj sudu u Strazburu.
Kada možete podneti slučaj Evropskom sudu za ljudska prava?
Možete podneti slučaj Evropskom sudu za ljudska prava ako niste bili u mogućnosti da dobijete pravni lek u Srbiji ili ste svoj slučaj iscrpsli na svim sudskim instancama u Srbiji.
Predstavku ovom sudu može podneti pojedinac, grupa pojedinaca ili jedna ili više drugih država ugovornica. Osim presuda, sud može da daje i savetodavna mišljenja. Konvencija je usvojena u kontekstu Saveta Evrope, a svih njenih 46 država članica su ugovorne strane konvencije. Rusija je, pošto je izbačena iz Saveta Evrope 16. marta 2022. godine, prestala da bude članica konvencije od 16. septembra 2022. godine u skladu sa članom 58. Osnovno sredstvo sudskog tumačenja je doktrina živog instrumenta, što znači da se Konvencija tumači u svetlu današnjih uslova.
Naučnici međunarodnog prava smatraju da je ESLJP najefikasniji međunarodni sud za ljudska prava u svetu. Ipak, sud se suočio sa izazovima sa presudama koje ugovorne strane nisu sprovele.