Građani koji se otruju pokvarenom hranom, bilo salamom kupljenom u prodavnici ili ručkom u restoranu, mogu da dobiju odštetu i do 300.000 dinara ako se odluče na podnošenje tužbe.
Ono što je potrebno jeste da na sudu dokažu šta je izazvalo zdravstvene probleme i gde su to kupili ili pojeli.
Građanin može da traži nadoknadu štete od trgovca koji je neispravnu namirnicu stavio u promet, samog proizvođača ili i jednog i drugog solidarno.
Proizvođača može da tuži samo ako je proizvod bio neispravan u trenutku proizvodnje. To može veštačenjem da se dokaže. Građanin treba da sačuva materijalne dokaze o kupovini namirnice ili račun iz restorana, kao i medicinsku dokumentaciju. Veštačenjem medicinske dokumentacije dokazuje se veza između tegobe kod građanina i konzumiranog proizvoda. nema potrebe da se veštači sam proizvod.
Visina odštete
Visina odštete se određuje prema Zakonu o obligacionim odnosima. Za strah za život koji se opravdano pojavljuje odšteta iznosi od 50.000 do 100.000 dinara, a ista suma odštete propisana je i za fizički bol koji je trajao od trovanja pa do konačnog medicinskog zbrinjavanja. Može da se pojavi i umanjivanje opšte životne aktivnosti, poput odstranjivanja dela probavnog trakta i u zavisnosti od stepena, stvar je ocene suda koliku će odštetu dobiti. Za pet odsto umanjene aktivnosti može da se dobije odšteta od 100.000 dinara i isto toliko za svakih narednih pet procenata.
Važno je napomenuti da je masovno trovanje ljudi hranom ili pićem krivično delo koje se goni po službenoj dužnosti.
Na kome je teret dokazivanja?
Odgovornost je na trgovcu koji je neispravnu namirnicu stavio u promet, međutim teret dokazivanja pada na građane.
Potrošač prvo treba da dokaže šta je i gde je kupio, a onda da dokaže da je upravo to bilo uzrok trovanja, a ne nešto drugo što je u međuvremenu jeo ili pio. Mora da se obrati i lekaru koji će izdati potvrdu da je ta pokvarena hrana uzrok njegovog zdravstvenog problema. To su utvrđuje na osnovu sadržaja iz želuca koji se analizira u akreditovanoj laboratoriji. Kad građanin pribavi dokaz, sve je na advokatima, od čije spretnosti zavisi koliku će odštetu dobiti jer ona varira od slučaja do slučaja. Važno je da građani ne ulaze u sporove ako nemaju čvrste dokaze jer, u suprotnom, mogu dobiti kontratužbu.
Put do odštete po pojedinačnoj tužbi u proseku traje dve godine, a može da se čeka i po pet godina. Počev od dana presuđenja do konačne isplate, obračunava se zatezna kamata na odštetu.