Ko su nužni naslednici?
Nužni naslednici su deca preminulog i njihovi potomci, usvojenici i njihovi potomci, supružnik, roditelji, braća i sestre, babe i dede i ostali preci preminulog.
Da bi određeno lice postalo nužni naslednik u konkretnom slučaju, potrebno je da se to lice po zakonskom redosledu pojavljuje kao naslednik. Tako npr. roditelji preminulog ne mogu biti nužni naslednici ukoliko preminuli ima decu, obzirom da shodno pravilima zakonskog nasleđivanja roditelji nasleđuju preminulog samo ukoliko on nema svoje potomke.
Braća i sestre, babe i dede i ostali preci preminulog stiču pravo na nužni deo uz ispunjenje dodatnog uslova, a to je da su trajno nesposobni za privređivanje, a nemaju nužnih sredstava za život.
Nužni deo izračunava se tako što se zakonski deo (onaj koji bi pripao po zakonskom redu nasleđivanja) umanjuje za određeni razlomak. Kod dece preminulog i njihovih potomaka, usvojenika i njihovih potomaka i supružnika taj razlomak je ½, dok je kod ostalih nužnih naslednika 1/3.
Nužni deo je povređen ako je vrednost raspolaganja imovinom preminulog putem testamenta ili poklona učinjenih nužnom nasledniku manja od vrednosti naslednikovog nužnog dela. Najpre se mora utvrditi da li je nužni naslednik od preminulog dobio nešto na osnovu testamenta ili poklona, ako jeste, šta i koliko, a potom to treba uporediti sa vrednošću nužnog dela na koji ima pravo i na taj način utvrditi da li je došlo do povrede ili ne. Dakle, povreda nužnog dela može biti učinjena isključivo testamentom ili isključivo poklonom ili i jednim i drugim.
Vrednost nužnog dela na koji nužni naslednik ima pravo obračunava se shodno posebnim pravilima. Najpre se popisuje i procenjuje celokupna imovina koju je preminuli imao u trenutku smrti, zajedno sa svim njegovim testamentalnim raspolaganjima, svim njegovim potraživanjima, pa i onim prema nekom od naslednika, izuzev onih očigledno nenaplativih. Od tako utvrđene vrednosti odbija se iznos dugova preminulog, kao i iznos troškova popisa i procene imovine i uobičajenih troškova njegove sahrane. Na tako utvrđenu vrednost, dodaje se vrednost svih poklona koje je preminuli na bilo koji način učinio nekom od zakonskih naslednika (nezavisno od toga kom naslednom redu pripadaju i da li mogu i hoće da naslede, kao i da li je preminuli odredio da se vrednost tih poklona uračunaju ili ne uračunaju nasledniku u nasledni deo), kao i vrednost poklona koje je preminuli u poslednjoj godini svog života učinio onima koji nisu zakonski naslednici. Poklonom se u ovom slučaju smatra svako odricanje od prava, pa i odricanje od nasleđa u korist određenog naslednika, otpuštanje duga, kao i svako drugo besplatno raspolaganje, a pri procenjivanju poklona ceni se vrednost poklonjene stvari u momentu procene, ali prema stanju u kome se ona nalazila u vreme kada je poklonjena.
U vrednost imovine na osnovu koje se izračunava nužni deo ne ulaze dobra koja je zakonski naslednik stekao punovažnim ugovorom o ustupanju i raspodeli imovine za života, ono što je preminuli utrošio na izdržavanje i školovanje zakonskog naslednika, pokloni učinjeni u dobrotvorne i druge opštekorisne svrhe ni manji uobičajeni pokloni.
Koja su ograničenja prava na nužni deo?
U našem pravu postoje dva ograničenja:
Delimično ili potpuno isključenje nužnih naslednika
Ostavilac može u formi predviđenoj za punovažno zaveštanje (testament) isključiti jednog ili više nužnih naslednika kada se ispuni zakonski uslov da se nužni naslednik povredom neke zakonske ili moralne obaveze teže ogrešio o njega. Kao primeri za ove povrede u zakonu su navedeni: grub i uvredljiv odnos prema ostaviocu, umišljajno činjenje krivičnog dela prema ostaviocu, negovom detetu, usvojeniku, bračnom drugu ili roditelju i odavanje neradu i nepoštenom životu.
Da bi ovakvo isključenje bilo punovažno neophodno je da bude učinjeno u obliku potrebnom za zaveštanje (testament), da je učinjeno na nesumnjiv način (poželjno je navesti i uzrok isključenja) i da uzrok za isključenje postoji u trenutku ostaviočeve smrti.
Lišenje nužnih naslednika
Lišenje se odnosi isključivo na ostaviočeve potomke (njegove ćerke i sinove) koji se pojavljuju kao nužni naslednici. Ukoliko je neki od ostaviočevih potomaka rasipnik, ili je prezadužen ostavilac ga može lišiti prava na nužni deo, ali samo u korist potomkovih potomaka (ostaviočevih unuka, praunuka itd.)
Da bi ovakvo lišenje bilo punovažno neophodno je da bude učinjeno u formi potrebnoj za zaveštanje (testament), kao i da u trenutku ostaviočeve smrti lišeni potomak ima maloletno dete ili maloletnog unuka ukoliko je dete umrlo. Ukoliko je dete ili unuk preminulog deteta punoletno lišenje će biti punovažno isključivo ukoliko postoji nesposobnost za privređivanje deteta, odnosno unuka preminulog deteta.
Povreda prava na nužni deo
Ukoliko je ostavilac prekomerno raspolagao svojom imovinom za života (poklonom) ili za slučaj smrti (testamentom, isporukom), tako da povredi pravno na nužni deo nužnih naslednika, aktiviraju se pravila o srazmernom smanjenju ostaviočevih raspolaganja propisana Zakonom o nasleđivanju.
Kako se utvrđuje povreda prava na nužni deo?
Da bi povreda prava naslednika na nužni deo bila utvrđena neophodno je da se pre svega utvrdi vrednost ostaviočeve zaostavštine na osnovu koje se i izračunava nužni deo naslednika.
Vrednost ostaviočeve zaostavštine utvrđuje se popisom i procenom celokupne imovine koju je ostavila imao u trenutku smrti zajedno sa njegovim potraživanjima.
Od tako utvrđene vrednosti odbija se iznos ostaviočevih dugova kao i iznos popisa i procene zaostavštine i uobičajenih troškova sahrane.
Tako dobijenoj vrednosti dobija se vrednost poklona koje je ostavilac učinio nekom od zakonskih naslednika, takođe dodaje se i vrednost onih poklona za koje je ostavilac naredio da se nasledniku ne uračunavaju u nasledni deo, takođe dodaje se i vrednost poklona koje je ostavilac učinio u poslednjeg godini svog života onima koji nisu zakonski naslednici.
Jako je bitno da se u vrednost zaostavštine po osnovu koje se izračunava nužni deo ne uračunava dobra koje je zakonski naslednik stekao ugovor o ustupanju i raspodeli imovine za života, ono što je na izdržavanje i školovanje naslednika, kao ni pokloni učinjeni u dobrotvorne svrhe i manji i uobičajeni pokloni.
Takođe bitno je napomenuti da se vrednost poklonjene imovine računa u momentu određivanja vrednosti zaostavštine ali i prema stanju u kojem se dobro nalazilo u trenutku poklanjanja.
Od odnosu na tako utvrđenu vrednost zaostavštine upoređuje se visina dela koji je nasledniku pripao i visina nužnog dela koji bi trebalo da mu pripadne. Nužni naslednik treba da bude namiren do visine nužnog dela, namirenje naslednika postiže se isplatom sume novca u vrednosti razlike ili srazmernim smanjenjem ostaviočevog raspolaganja.
Kakva je pravna posledica povreda prava na nužni deo i ko je poverilac a ko dužnik?
Kada dođe do povrede prava na nužni deo koji ima obligacionopravnu prirodu u trenutku smrti ostavioca nastaje obligacioni odnos koji za predmet ima određenu sumu novca.
Poverilac u tom odnosu je nužni naslednik dok su dužnici svi testametarni naslednici i isporukoprimci, solidarno, srazmerno delu zaostavštine koji su dobili
Ukoliko povreda prava na nužni deo koji ima stvarnopravnu prirodu tada se primenjuju pravila srazmernim smanjenjem ostaviočevog raspolaganja
Srazmernim smanjenjem ostaviočevog raspolaganja
Nužni naslednik tada tužbom traži smanjenje testamentarnih raspolaganja i povraćaja poklona radni namirenja nužnog dela.
Naš Zakon o nasleđivanju utvrđuje da se prvo smanjuju testamentarna raspolaganja a da se tek ukoliko to nije dovoljno za namirenje pristupa vraćaju poklona.
Takođe zaveštajna raspolaganja smanjuju se srazmerno nasleđenom delu, ukoliko iz testamenta ne proizlazi nešto drugo. Dakle sud mora voditi računa o volji zaveštaoca, ukoliko je zaveštalac odredio da se određena isporuka ima isplatiti pre svih onda će se takva isporuka poslednja smanjivati.
Takođe zaveštajni naslednici i isporukoprimci kojima je smanjen zaveštajni deo imaju pravno na srazmerno smanjenje i tereta koji su im testamentom naloženi.
Kada se pristupi vraćanju poklona radi namirenja nužnog dela naslednika, zakon određuje da se pokloni vraćaju obrnutim redosledom od prijema.
Rokovi za zaštitu prava
Isplata novčane vrednosti, smanjenje raspolaganja i vraćanje poklona može se tražiti u roku od tri godine od proglašenja zaveštanja ukoliko je nužni deo povređen zaveštanjem, i u roku od 3 godine od dana smrti ostavioca ukoliko je pravno na nužni deo povređen poklonom.
Advokat Zoran J. Minić
lawofficeminic@gmail.com