Ко су нужни наследници?
Нужни наследници су деца преминулог и њихови потомци, усвојеници и њихови потомци, супружник, родитељи, браћа и сестре, бабе и деде и остали преци преминулог.
Да би одређено лице постало нужни наследник у конкретном случају, потребно је да се то лице по законском редоследу појављује као наследник. Тако нпр. родитељи преминулог не могу бити нужни наследници уколико преминули има децу, обзиром да сходно правилима законског наслеђивања родитељи наслеђују преминулог само уколико он нема своје потомке.
Браћа и сестре, бабе и деде и остали преци преминулог стичу право на нужни део уз испуњење додатног услова, а то је да су трајно неспособни за привређивање, а немају нужних средстава за живот.
Нужни део израчунава се тако што се законски део (онај који би припао по законском реду наслеђивања) умањује за одређени разломак. Код деце преминулог и њихових потомака, усвојеника и њихових потомака и супружника тај разломак је ½, док је код осталих нужних наследника 1/3.
Нужни део је повређен ако је вредност располагања имовином преминулог путем тестамента или поклона учињених нужном наследнику мања од вредности наследниковог нужног дела. Најпре се мора утврдити да ли је нужни наследник од преминулог добио нешто на основу тестамента или поклона, ако јесте, шта и колико, а потом то треба упоредити са вредношћу нужног дела на који има право и на тај начин утврдити да ли је дошло до повреде или не. Дакле, повреда нужног дела може бити учињена искључиво тестаментом или искључиво поклоном или и једним и другим.
Вредност нужног дела на који нужни наследник има право обрачунава се сходно посебним правилима. Најпре се пописује и процењује целокупна имовина коју је преминули имао у тренутку смрти, заједно са свим његовим тестаменталним располагањима, свим његовим потраживањима, па и оним према неком од наследника, изузев оних очигледно ненаплативих. Од тако утврђене вредности одбија се износ дугова преминулог, као и износ трошкова пописа и процене имовине и уобичајених трошкова његове сахране. На тако утврђену вредност, додаје се вредност свих поклона које је преминули на било који начин учинио неком од законских наследника (независно од тога ком наследном реду припадају и да ли могу и хоће да наследе, као и да ли је преминули одредио да се вредност тих поклона урачунају или не урачунају наследнику у наследни део), као и вредност поклона које је преминули у последњој години свог живота учинио онима који нису законски наследници. Поклоном се у овом случају сматра свако одрицање од права, па и одрицање од наслеђа у корист одређеног наследника, отпуштање дуга, као и свако друго бесплатно располагање, а при процењивању поклона цени се вредност поклоњене ствари у моменту процене, али према стању у коме се она налазила у време када је поклоњена.
У вредност имовине на основу које се израчунава нужни део не улазе добра која је законски наследник стекао пуноважним уговором о уступању и расподели имовине за живота, оно што је преминули утрошио на издржавање и школовање законског наследника, поклони учињени у добротворне и друге општекорисне сврхе ни мањи уобичајени поклони.
Која су ограничења права на нужни део?
У нашем праву постоје два ограничења:
Делимично или потпуно искључење нужних наследника
Оставилац може у форми предвиђеној за пуноважно завештање (тестамент) искључити једног или више нужних наследника када се испуни законски услов да се нужни наследник повредом неке законске или моралне обавезе теже огрешио о њега. Као примери за ове повреде у закону су наведени: груб и увредљив однос према оставиоцу, умишљајно чињење кривичног дела према оставиоцу, неговом детету, усвојенику, брачном другу или родитељу и одавање нераду и непоштеном животу.
Да би овакво искључење било пуноважно неопходно је да буде учињено у облику потребном за завештање (тестамент), да је учињено на несумњив начин (пожељно је навести и узрок искључења) и да узрок за искључење постоји у тренутку оставиочеве смрти.
Лишење нужних наследника
Лишење се односи искључиво на оставиочеве потомке (његове ћерке и синове) који се појављују као нужни наследници. Уколико је неки од оставиочевих потомака расипник, или је презадужен оставилац га може лишити права на нужни део, али само у корист потомкових потомака (оставиочевих унука, праунука итд.)
Да би овакво лишење било пуноважно неопходно је да буде учињено у форми потребној за завештање (тестамент), као и да у тренутку оставиочеве смрти лишени потомак има малолетно дете или малолетног унука уколико је дете умрло. Уколико је дете или унук преминулог детета пунолетно лишење ће бити пуноважно искључиво уколико постоји неспособност за привређивање детета, односно унука преминулог детета.
Повреда права на нужни део
Уколико је оставилац прекомерно располагао својом имовином за живота (поклоном) или за случај смрти (тестаментом, испоруком), тако да повреди правно на нужни део нужних наследника, активирају се правила о сразмерном смањењу оставиочевих располагања прописана Законом о наслеђивању.
Како се утврђује повреда права на нужни део?
Да би повреда права наследника на нужни део била утврђена неопходно је да се пре свега утврди вредност оставиочеве заоставштине на основу које се и израчунава нужни део наследника.
Вредност оставиочеве заоставштине утврђује се пописом и проценом целокупне имовине коју је оставила имао у тренутку смрти заједно са његовим потраживањима.
Од тако утврђене вредности одбија се износ оставиочевих дугова као и износ пописа и процене заоставштине и уобичајених трошкова сахране.
Тако добијеној вредности добија се вредност поклона које је оставилац учинио неком од законских наследника, такође додаје се и вредност оних поклона за које је оставилац наредио да се наследнику не урачунавају у наследни део, такође додаје се и вредност поклона које је оставилац учинио у последњег години свог живота онима који нису законски наследници.
Јако је битно да се у вредност заоставштине по основу које се израчунава нужни део не урачунава добра које је законски наследник стекао уговор о уступању и расподели имовине за живота, оно што је на издржавање и школовање наследника, као ни поклони учињени у добротворне сврхе и мањи и уобичајени поклони.
Такође битно је напоменути да се вредност поклоњене имовине рачуна у моменту одређивања вредности заоставштине али и према стању у којем се добро налазило у тренутку поклањања.
Од односу на тако утврђену вредност заоставштине упоређује се висина дела који је наследнику припао и висина нужног дела који би требало да му припадне. Нужни наследник треба да буде намирен до висине нужног дела, намирење наследника постиже се исплатом суме новца у вредности разлике или сразмерним смањењем оставиочевог располагања.
Каква је правна последица повреда права на нужни део и ко је поверилац а ко дужник?
Када дође до повреде права на нужни део који има облигационоправну природу у тренутку смрти оставиоца настаје облигациони однос који за предмет има одређену суму новца.
Поверилац у том односу је нужни наследник док су дужници сви тестаметарни наследници и испорукопримци, солидарно, сразмерно делу заоставштине који су добили
Уколико повреда права на нужни део који има стварноправну природу тада се примењују правила сразмерним смањењем оставиочевог располагања
Сразмерним смањењем оставиочевог располагања
Нужни наследник тада тужбом тражи смањење тестаментарних располагања и повраћаја поклона радни намирења нужног дела.
Наш Закон о наслеђивању утврђује да се прво смањују тестаментарна располагања а да се тек уколико то није довољно за намирење приступа враћају поклона.
Такође завештајна располагања смањују се сразмерно наслеђеном делу, уколико из тестамента не произлази нешто друго. Дакле суд мора водити рачуна о вољи завештаоца, уколико је завешталац одредио да се одређена испорука има исплатити пре свих онда ће се таква испорука последња смањивати.
Такође завештајни наследници и испорукопримци којима је смањен завештајни део имају правно на сразмерно смањење и терета који су им тестаментом наложени.
Када се приступи враћању поклона ради намирења нужног дела наследника, закон одређује да се поклони враћају обрнутим редоследом од пријема.
Рокови за заштиту права
Исплата новчане вредности, смањење располагања и враћање поклона може се тражити у року од три године од проглашења завештања уколико је нужни део повређен завештањем, и у року од 3 године од дана смрти оставиоца уколико је правно на нужни део повређен поклоном.
Адвокат Зоран Ј. Минић
lawofficeminic@gmail.com
