Zakonom o prekršajima kao prekršajne sankcije predviđene su zatvorske i novčane kazne, rad u javnom interesu i kazneni poeni, opomena, zaštitne mere i vaspitne mere, a kako se ističe, sa svrhom da građani poštuju pravni sistem i da niko ubuduće ne učini prekršaj.
Kazna zatvora ne može se propisati u trajanju kraćem od jednog ni dužem od 60 dana.
Kazna zatvora ne može se izreći trudnoj ženi, posle navršena tri meseca trudnoće, ni majci dok dete ne navrši jednu godinu života, a ako je dete mrtvo rođeno ili ako je umrlo posle porođaja, dok ne prođe šest meseci od dana porođaja.
Rad u javnom interesu definisan je kao dobrovoljni neplaćeni rad u korist društva kojim se ne vređa ljudsko dostojanstvo i ne ostvaruje profit, a ne može trajati kraće od 20 časova niti duže od 240 časova.
Zatvorska kazna – Teški prekršaji vode pravo u zatvor
Zbog velikog prekoračenja brzine, vožnje u teškom pijanstvu ili prolaska kroz crveno svetlo možete se odmah naći u zatvoru i provesti tamo najmanje 15 dana. Još je mnogo teških prekršaja zbog kojih dežurni prekršajni sudija može da izrekne kaznu zatvora.
Naime, prekršajni postupak je, po novom zakonu, hitan. Izvršnost presude nastupa pre njene pravnosnažnosti.
Za vožnju sa više od dva promila alkohola u krvi, prolazak kroz crveno svetlo, vožnju bez dozvole, vožnju žutom trakom, nasilničku vožnju i druge teške prekršaje, kada postoji osnovana sumnja da će okrivljeni ponoviti prekršaj ili nastaviti s vršenjem prekršaja, policajac ga odmah vodi kod dežurnog sudije za prekršaje koji odmah donosi odluku i ta odluka se odmah izvršava.
Na ovom mestu je važno istaći da je zaprećena kazna od minimum 15 dana zatvora ili novčana kazna od 100.000 do 120.000 dinara, uz 14 kaznenih poena i osam meseci zabrane upravljanja motornim vozilom, a deset meseci ako je došlo do saobraćajnog udesa.
Dakle, građanin takvim ponašanjem rizikuje da odmah bude doveden kod dežurnog prekršajnog sudije i da mu se odredi zatvorska kazna od minimum 15 dana i da odmah bude sproveden na izdržavanje zatvorske kazne.
Može se žaliti u roku od 24 časa, a Prekršajni apelacioni sud dužan je da u roku od 48 sati donese odluku po žalbi i uruči je okrivljenom.
Druga mogućnost je visoka novčana kazna. Ako sudija ne izrekne kaznu zatvora nego novčanu kaznu, na primer 100.000 dinara, okrivljeni može odmah da je plati i da ode kući, da razmisli, pa da se žali.
Međutim, ako ne može da plati ovu kaznu, onda mu se ona zamenjuje zatvorom. Svaka hiljada dinara zamenjuje se jednim danom zatvora, tako da mora da ide u zatvor 60 dana.
Kazna zatvora ne može da traje duže kada je o prekršajima reč, pa ostaje 40.000 dinara koje okrivljeni mora da plati. Ako ne plati, ulazi u evidenciju neplaćenih novčanih kazni.
U svakom ovakvom slučaju biće vođen prekršajni postupak, ali je novo to što je izricanje kazne hitno, isto kao i izvršenje. Kazna se izvršava odmah, pre pravnosnažnosti sudske odluke, a okrivljeni ima pravo da se žali i da viši sud odlučuje o njegovoj žalbi.
Okrivljenom se odmah sudi. Postupak sprovodi dežurni prekršajni sudija.
Ako saobraćajna policija može odmah da dokaže da je okrivljeni počinio težak prekršaj, biće odmah osuđen i kažnjen. U ovim slučajevima najčešće su obezbeđeni materijalni dokazi, snimak ili alkotest.
Novina u prekršajnom pravu Srbije je i rad u javnom interesu, što je još jedna mogućnost. Sudije će u svakom pojedinačnom slučaju procenjiuju da li je za okrivljenog bolje da bude osuđen na rad umesto na zatvor ili na novčanu kaznu.
Sud će pri odlučivanju o vrsti kazne ceniti ličnost okrivljenog i druge okolnosti. Ako neko napravi teži prekršaj, u mnogim slučajevima se može pokazati da bi zatvorska kazna izazvala veću štetu nego korist.
Na odluku suda o tome uticaće i porodični i socijalni status okrivljenog.
Zamena neplaćene novčane kazne za zatvorsku kaznu
Zamena neplaćene novčane kazne u prekršajnom postupku regulisana je u čl.41. Zakona o prekršajima.
Navedenom odredbom propisano je:
“Novčanu kaznu koju kažnjeno fizičko lice, preduzetnik ili odgovorno lice u pravnom licu ne plati (u celini ili delimično), sud može zameniti kaznom zatvora tako što se za svakih započetih 1.000 dinara određuje jedan dan zatvora, s tim što kazna zatvora ne može trajati kraće od jednog dana ni duže od šezdeset dana”.
Dakle, zakon tačno ne određuje kada se novčana kazna može zameniti kaznom zatvora.
U odluci kojom je neko lice prekršajno kažnjeno, pored izricanja novčane kazne, određuje se rok u kojoj novčana kazna treba da se isplati. Istekom tog roka sud može da novčanu kaznu zameni kaznom zatvora, što opet kao mogućnost je propisano i tom samom prekršajnom odlukom.
Zakon propisuje kao mogućnost ovu konverzije novčane u kaznu zatvora, dakle, to nije obavezno.
“Ako je pored novčane kazne kažnjenom licu bila izrečena i kazna zatvora, zatvor kojim se zamenjuje neplaćena novčana kazna i izrečena kazna zatvora ne mogu trajati duže od devedeset dana”.
Ovom odredbom Zakon određuje maksimalno trajanje kazne zatvora u slučaju da je kažnjenom licu, pored novčane kazne izrečena i kazna zatvora. Dakle, zbir tih kazni zatvora ne može biti duži od devedeset dana.
“Ako sud oceni opravdanim, s obzirom na težinu prekršaja, visinu neplaćene novčane kazne i imovinske mogućnosti osuđenog sud može, umesto kazne zatvora, odrediti da se neplaćena novčana kazna zameni radom u javnom interesu, s tim što osam sati rada zamenjuje jedan dan zatvora, odnosno 1.000 dinara novčane kazne, a rad ne može da traje duže od 360 sati”.
Ovo je druga mogućnost izvršenja izrečene prekršajne sankcije, u slučaju neplaćanja novčane kazne. To je upravo njena zamena radom u javnom interesu, naravno, ukoliko je to opravdano s obzirom na težinu prekršaja, visinu neplaćene novčane kazne i imovinske mogućnosti osuđenog.
“Deo neplaćene novčane kazne koji nije mogao biti zamenjen kaznom zatvora ili radom u javnom interesu, naplaćuje se prinudnim putem”.
“Ako posle odluke suda o zameni neplaćene novčane kazne kažnjeno fizičko lice isplati novčanu kaznu, kazna zatvora ili rad u javnom interesu neće se izvršiti. Ako je izvršenje kazne započeto, a kažnjeno lice isplati ostatak izrečene novčane kazne, obustaviće se izvršenje kazne zatvora i rada u javnom interesu”.
Plaćanje novčane kazne uvek prekida izvršenje kazne zatvora ili rada u javnom interesu, pre ili u toku njihovog izvršenja.
“Zamena neplaćene novčane kazne kaznom zatvora ne može se odrediti za novčane kazne izrečene prema maloletnicima i pravnim licima”.
“Neplaćena novčana kazna izrečena prema maloletniku prinudno će se naplatiti na imovini maloletnika, njegovog roditelja ili drugog lica zaduženog da se o njemu stara”.
Zakon ne dozvoljava zamenu neplaćene novčane kazne kaznom zatvora ukoliko je ona izrečena prema maloletniku, a logično i prema pravnom liacu, jer isto ne može da ide u zatvor.
Na kraju, Zakon propisije da:“Na zamenu neplaćene novčane kazne shodno se primenjuju odredbe zakona koji propisuje izvršenje krivičnih sankcija”.
Advokat Zoran J. Minić