Законом о прекршајима као прекршајне санкције предвиђене су затворске и новчане казне, рад у јавном интересу и казнени поени, опомена, заштитне мере и васпитне мере, а како се истиче, са сврхом да грађани поштују правни систем и да нико убудуће не учини прекршај.
Казна затвора не може се прописати у трајању краћем од једног ни дужем од 60 дана.
Казна затвора не може се изрећи трудној жени, после навршена три месеца трудноће, ни мајци док дете не наврши једну годину живота, а ако је дете мртво рођено или ако је умрло после порођаја, док не прође шест месеци од дана порођаја.
Рад у јавном интересу дефинисан је као добровољни неплаћени рад у корист друштва којим се не вређа људско достојанство и не остварује профит, а не може трајати краће од 20 часова нити дуже од 240 часова.
Затворска казна – Тешки прекршаји воде право у затвор
Због великог прекорачења брзине, вожње у тешком пијанству или проласка кроз црвено светло можете се одмах наћи у затвору и провести тамо најмање 15 дана. Још је много тешких прекршаја због којих дежурни прекршајни судија може да изрекне казну затвора.
Наиме, прекршајни поступак је, по новом закону, хитан. Извршност пресуде наступа пре њене правноснажности.
За вожњу са више од два промила алкохола у крви, пролазак кроз црвено светло, вожњу без дозволе, вожњу жутом траком, насилничку вожњу и друге тешке прекршаје, када постоји основана сумња да ће окривљени поновити прекршај или наставити с вршењем прекршаја, полицајац га одмах води код дежурног судије за прекршаје који одмах доноси одлуку и та одлука се одмах извршава.
На овом месту је важно истаћи да је запрећена казна од минимум 15 дана затвора или новчана казна од 100.000 до 120.000 динара, уз 14 казнених поена и осам месеци забране управљања моторним возилом, а десет месеци ако је дошло до саобраћајног удеса.
Дакле, грађанин таквим понашањем ризикује да одмах буде доведен код дежурног прекршајног судије и да му се одреди затворска казна од минимум 15 дана и да одмах буде спроведен на издржавање затворске казне.
Може се жалити у року од 24 часа, а Прекршајни апелациони суд дужан је да у року од 48 сати донесе одлуку по жалби и уручи је окривљеном.
Друга могућност је висока новчана казна. Ако судија не изрекне казну затвора него новчану казну, на пример 100.000 динара, окривљени може одмах да је плати и да оде кући, да размисли, па да се жали.
Међутим, ако не може да плати ову казну, онда му се она замењује затвором. Свака хиљада динара замењује се једним даном затвора, тако да мора да иде у затвор 60 дана.
Казна затвора не може да траје дуже када је о прекршајима реч, па остаје 40.000 динара које окривљени мора да плати. Ако не плати, улази у евиденцију неплаћених новчаних казни.
У сваком оваквом случају биће вођен прекршајни поступак, али је ново то што је изрицање казне хитно, исто као и извршење. Казна се извршава одмах, пре правноснажности судске одлуке, а окривљени има право да се жали и да виши суд одлучује о његовој жалби.
Окривљеном се одмах суди. Поступак спроводи дежурни прекршајни судија.
Ако саобраћајна полиција може одмах да докаже да је окривљени починио тежак прекршај, биће одмах осуђен и кажњен. У овим случајевима најчешће су обезбеђени материјални докази, снимак или алкотест.
Новина у прекршајном праву Србије је и рад у јавном интересу, што је још једна могућност. Судије ће у сваком појединачном случају процењиују да ли је за окривљеног боље да буде осуђен на рад уместо на затвор или на новчану казну.
Суд ће при одлучивању о врсти казне ценити личност окривљеног и друге околности. Ако неко направи тежи прекршај, у многим случајевима се може показати да би затворска казна изазвала већу штету него корист.
На одлуку суда о томе утицаће и породични и социјални статус окривљеног.
Замена неплаћене новчане казне за затворску казну
Замена неплаћене новчане казне у прекршајном поступку регулисана је у чл.41. Закона о прекршајима.
Наведеном одредбом прописано је:
“Новчану казну коју кажњено физичко лице, предузетник или одговорно лице у правном лицу не плати (у целини или делимично), суд може заменити казном затвора тако што се за сваких започетих 1.000 динара одређује један дан затвора, с тим што казна затвора не може трајати краће од једног дана ни дуже од шездесет дана”.
Дакле, закон тачно не одређује када се новчана казна може заменити казном затвора.
У одлуци којом је неко лице прекршајно кажњено, поред изрицања новчане казне, одређује се рок у којој новчана казна треба да се исплати. Истеком тог рока суд може да новчану казну замени казном затвора, што опет као могућност је прописано и том самом прекршајном одлуком.
Закон прописује као могућност ову конверзије новчане у казну затвора, дакле, то није обавезно.
“Ако је поред новчане казне кажњеном лицу била изречена и казна затвора, затвор којим се замењује неплаћена новчана казна и изречена казна затвора не могу трајати дуже од деведесет дана”.
Овом одредбом Закон одређује максимално трајање казне затвора у случају да је кажњеном лицу, поред новчане казне изречена и казна затвора. Дакле, збир тих казни затвора не може бити дужи од деведесет дана.
“Ако суд оцени оправданим, с обзиром на тежину прекршаја, висину неплаћене новчане казне и имовинске могућности осуђеног суд може, уместо казне затвора, одредити да се неплаћена новчана казна замени радом у јавном интересу, с тим што осам сати рада замењује један дан затвора, односно 1.000 динара новчане казне, а рад не може да траје дуже од 360 сати”.
Ово је друга могућност извршења изречене прекршајне санкције, у случају неплаћања новчане казне. То је управо њена замена радом у јавном интересу, наравно, уколико је то оправдано с обзиром на тежину прекршаја, висину неплаћене новчане казне и имовинске могућности осуђеног.
“Део неплаћене новчане казне који није могао бити замењен казном затвора или радом у јавном интересу, наплаћује се принудним путем”.
“Ако после одлуке суда о замени неплаћене новчане казне кажњено физичко лице исплати новчану казну, казна затвора или рад у јавном интересу неће се извршити. Ако је извршење казне започето, а кажњено лице исплати остатак изречене новчане казне, обуставиће се извршење казне затвора и рада у јавном интересу”.
Плаћање новчане казне увек прекида извршење казне затвора или рада у јавном интересу, пре или у току њиховог извршења.
“Замена неплаћене новчане казне казном затвора не може се одредити за новчане казне изречене према малолетницима и правним лицима”.
“Неплаћена новчана казна изречена према малолетнику принудно ће се наплатити на имовини малолетника, његовог родитеља или другог лица задуженог да се о њему стара”.
Закон не дозвољава замену неплаћене новчане казне казном затвора уколико је она изречена према малолетнику, а логично и према правном лиaцу, јер исто не може да иде у затвор.
На крају, Закон прописије да:“На замену неплаћене новчане казне сходно се примењују одредбе закона који прописује извршење кривичних санкција”.
Адвокат Зоран Ј. Минић
