Neovlašćena Proizvodnja i Stavljanje u Promet Opojnih Droga

Zakon o ovoj temi kaže:

• Ko neovlašćeno proizvodi, prerađuje, prodaje ili nudi na prodaju ili ko radi prodaje kupuje, drži ili prenosi ili ko posreduje u prodaji ili kupovini ili na drugi način neovlašćeno stavlja u promet supstance ili preparate koji su proglašeni za opojne droge, kazniće se zatvorom od tri do dvanaest godina.

• Ko neovlašćeno uzgaja mak ili psihoaktivnu konoplju (marihuanu) ili druge biljke iz kojih se dobija opojna droga ili koje same sadrže opojnu drogu, kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.

• Ako je delo iz stava 1. ovog člana izvršeno od strane grupe, ili je učinilac ovog dela organizovao mrežu preprodavaca ili posrednika,učinilac će se kazniti zatvorom od pet do petnaest godina.

• Ako je delo iz stava 1. ovog člana izvršeno od strane organizovane kriminalne grupe,učinilac će se kazniti zatvorom od najmanje deset godina.

• Učinilac dela iz st. 1. do 4. ovog člana koji otkrije od koga nabavlja opojnu drogu može se osloboditi od kazne.

• Ko neovlašćeno pravi, nabavlja, poseduje ili daje na upotrebu opremu, materijal ili supstance za koje zna da su namenjene za proizvodnju opojnih droga,kazniće se zatvorom od šest meseci do pet godina.

• Opojne droge i sredstva za njihovu proizvodnju i preradu oduzeće se.

Način, odnosno radnja izvršenja osnovnog oblika ovog krivičnog dela postavljena je vrlo široko.

Naime, svako ko neovlašćeno proizvodi, prerađuje, prodaje, nudi na prodaju, kupuje radi dalje prodaje, drži, prenosi, posreduje u kupovini ili prodaji ili na bilo koji drugi način neovlašćeno stavlja u promet opojne droge, vrši krivično delo Neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga.

Pored preduzimanja neke od navedenih radnji, neophodno je da se to radi u nameri trgovine drogom, u najširem smislu, odnosno radi stavljanja u promet. Takođe, neophodno je da se predmetna supstanca nalazi na listi supstanci koje su proglašene za opojnu drogu.

Oblici krivičnog dela Neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga

Pored osnovnog oblika postoje i dva lakša i tri teža oblika krivičnog dela Neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga ali su samo teži oblici, sa stanovišta pojavljivanja u praksi, interesantni za analizu.

Prvi teži (kvalifikovan) oblik podrazumeva da se osnovni oblik krivičnog dela iz člana 246 KZ-a vrši od strane grupe ili da je izvršilac razvio mrežu preprodavaca ili posrednika.

Grupa, u smislu Krivičnog zakona, predstavlja najmanje tri lica. Međutim, ovde se ne sme raditi o organizovanoj kriminalnoj grupi s obzirom da se u tom slučaju, kada se osnovni oblik dela izvrši od strane ovakve grupe, radi o trećem, najtežem obliku.

Drugi teži (kvalifikovan) oblik predstavlja novinu, uvedenu poslednjim izmenama Krivičnog zakona, koje su već stupile na snagu.

Ovim oblikom predviđeno je nekoliko situacija. U prvom slučaju radi se o prodaji, nuđenju na prodaju ili bez naknade radi dalje prodaje maloletnim licima, duševno bolesnima, privremeno duševno poremećenim ili zavisnicima od opojnih droga.

Druga situacija predviđa stavljanje u promet opojne droge pomešane sa supstancom koja može da dovede do teškog narušavanja zdravlja.

U trećem slučaju sankcioniše se strožije izvršenje osnovnog oblika dela u obrazovnim ustanovama ili njihovoj neposrednoj blizini, ustanovama za izvršenje krivičnih sankcija ili u javnom lokalu ili na javnoj priredbi.

Sledeći slučaj odnosi se na izvršenje dela od strane službenog lica, lekara, socijalnog radnika, sveštenika, lica zaposlenog u ustanovi obrazovanja i vaspitanja, a poslednji na korišćenje maloletnog lica za izvršenje ovog dela.

Kazne za neovlašćenu proizvodnju i stavljanje u promet opojnih droga

Sankcionisano je i neovlašćeno pravljenje, nabavljanje, posedovanje, davanje na upotrebu opreme, materijala ili supstanci za koje se zna da su namenjene za proizvodnju opojnih droga, kao i neovlašćeno uzgajanje opijumskog maka i psihoaktivne konoplje, kao blaži oblici.

Takođe omogućeno je oslobođenje od kazne za učinioce krivičnog dela koji otkriju od koga nabavljaju opojnu drogu. Ipak, ovo je samo mogućnost koju nikako ne treba tumačiti kao obavezu suda.

Zatvorske kazne za posedovanje, proizvodnju i nabavljanje droge:

• Za osnovni oblik krivičnog dela zaprećena je kazna zatvora u trajanju od 3 do 12 godina.
• Za teže (kvalifikovane) oblike kazna zatvora od 5 do 15 godina, a
• Za najteži oblik koji podrazumeva izvršenje dela od strane organizovane kriminalne grupe zaprećeno je najmanje 10 godina zatvora, bez označenja zakonskog maksimuma.

Kada govorimo o pravilima koja sud mora primenjivati prilikom odmeravanja sankcija u okviru zaprećene kazne, potrebno je ukazati na dve bitne stvari.

Kao prvo, prilikom odmeravanja kazne, za bilo koji od gore opisanih oblika ovog krivičnog dela, sudu je zabranjeno da izrekne kaznu ispod zakonskog minimuma, odnosno zabranjeno je ublažavanje kazne ispod zakonskog minimuma.

Na primer, ukoliko sud oglasi krivim za izvršenje osnovnog oblika krivičnog dela iz člana 246 KZ-a, lice za koje je utvrđeno da je prodalo 5 grama marihuane ili 2 tablete ekstazija i na čijoj strani utvrdi postojanje olakšavajućih okolnosti poput neosuđivanosti, mladosti, porodičnog stanja, bez obzira na malu količinu opojne droge i na sve olakšavajuće okolnosti, sud mu mora izreći kaznu od najmanje 3 godine zatvora.

Drugo pravilo koje se primenjuje uvedeno je poslednjim izmenama Krivičnog zakona koje su stupile na snagu 1. Decembra 2019. godine.

Ovo, tzv pravilo ’’trećeg udarca’’ predviđa da će se učinilac kazniti sa najmanje polovinom raspona zaprećene kazne ukoliko su istovremeno ispunjena dva uslova.

Prvi, da je već dva puta osuđivan za krivična dela učinjena sa umišljajem na zatvor od najmanje 1 godine i drugi, da od otpuštanja sa izdržavanja te, poslednje kazne zatvora do izvršenja ovog krivičnog dela nije prošlo 5 godina.

Primera radi, izvršilac osnovnog oblika krivičnog dela Neovlašćena proizvodnja i stavljanje u promet opojnih droga za koji je zaprećena kazna od 3 do 12 godina, ukoliko su ispunjeni navedeni uslovi, morao bi da bude osuđen na najmanje 7 godina i 6 meseci zatvora.

Dokazivanje posedovanja opojnih droga

Krivično delo o kome ovde govorimo jedno je od najzastupljenijih u ukupnom procesuiranom kriminalitetu.

Takođe, ono spada u najteža krivična dela našeg krivičnog zakonodavstva. Ono što međutim, prati svaki taj sudski postupak jesu “teškoće” u njegovom dokazivanju.

Ipak, radnja izvršenja je toliko široko definisana, da tužiocu i sudiji umnogome olakšava posao, utoliko da se faktički suočavamo sa ozloglašenom objektivnom odgovornošću.

Inkriminisane su sledeće radnje izvršenja, koje se vrše neovlašćeno:

• prizvodnja,
• prerada,
• prodaja
• nuđenje na prodaju,
• kupovina radi prodaje,
• držanje radi prodaje,
• prenošenje radi prodaje,
• posredovanje u kupovini ili prodaji,
• drugi način stavljanja u promet.

Teško je dakle, uopšte i zamisliti bilo kakvu delatnost koja ima veze sa opojnom drogom, osim naravno, držanja u manjim količinama za sopstvenu upotrebu koja nije obuhvaćena ovako širokom definicijom radnje izvršenja krivičnog dela. Ruku na srce, zato ovo krivično delo nije teško ni dokazati.

Dokazi koji se prezentuju sudu najčešće budu:

• zapisnik o saslušanju osumnjičenog koji ima kvalitet dokaza u krivičnom postupku,
• pronadjena i oduzeta veća količina opojne droge,
• svedočenje uživalaca koji su od učinioca kupovali drogu i slično.

Šta se smatra većom količinom droge?

U zakonu nije definisano šta se smatra većom količinom a ni praksa nije još uvek iskristalisala jasan stav. Odluka se donosi od slučaja do slučaja.

Uzima se međutim da je to količina veća od 1 do 2 doze potrebne da se uživalac “uradi”.

Pitanje je da li je to ispravno ali ljudi koji se sreću sa ovom bolešću zavisnosti, dobro znaju da uživaoci opojnih droga nikada ne razmišljaju unapred, u smislu da sebi obezbede “stash”, oni uvek razmišljaju o toj jednoj dozi koja im je u tom trenutku potrebna i dok ih ona “drži” ne razmišljaju o novoj.

Svaki od “prodavaca” se na taj način pred sudom i brani – da je uživalac i da je držeći “veću količinu” sebi napravio zalihu a takvu odbranu naši sudovi, sa razlogom, u najvećem broju slučajeva ne prihvataju.

Sve to važi kod opojnih droga: heroin, kokain, spid ili druge opojne droge amfetaminskog tipa koja se uzima intravenozno ili ušmrkavanjem.

Kod kanabisa (marihuana), situacija je bitno drugačija. Kod ovih se, “lakih” droga više vodi računa o načinu na koji su bile spakovane u momentu kada su kod držaoca pronađene.

Više manjih paketića definitivno ukazuje na prodaju. Kada se osušena biljna materija nalazi čak i u većoj količini, u jednoj kesi (ili uopšte na jednom mestu) to ostavlja mesta za odbranu da je u pitanju unapred obezbeđena zaliha.

Razlog leži u činjenici da kanabis ne izaziva takvu vrstu zavisnosti koju srećemo kod heroina.

Uživaoci kanabisa ne razmišljaju na isti način kao zavisnici od heroina i to je prosto fakat, pa se njima može \”priznati\” okolnost da su drogu nabavili u većoj količini da bi se npr. obezbedili, ili zato što je bila dobrog kvaliteta i slično.

Primer – Obrazloženjenje presude Vrhovnog suda

Tako, u obrazloženju presude Vrhovnog suda Srbije Kž. 124/08, od 7. februara 2008. godine se navodi:

Pravilan je stav prvostepenog suda kada je presudom okrivljeni oglašen krivim zbog krivičnog dela neovlašćena proizvodnja, držanje i stavljanje u promet opojnih droga iz čl. 246. st. 1. KZ.

Iz okolnosti da je pretresom stana pronađeno više vrsta opojnih droga, količina opojne droge, način pakovanja i razmeravanja u manje paketiće, pronađena plastična kašičica sa tragovima opojne droge, celofanski papirići pripremljeni za pravljenje manjih pakovanja, proizilazi da je okrivljeni opojnu drogu neovlašćeno držao radi prodaje.

Po svemu sudeći, počev od 11.09.2009.godine ovaj je stav sudske prakse prerastao i u zakonsku normu.

Naime, poslednjim novelama Krivičnog zakonika neovlašćeno držanje opojne droge postalo je posebno krivično delo iz čl.246.a, a njegovo biće definisano je kroz pojam manje količine i držanjanja za sopstvenu upotrebu.

Naravno, ni ovde nema jasnog kriterijuma o manjoj količini, ali će sudska praksa izgraditi stav i naravno, držaće se već izgrađenog stava o većoj količini, pa će manja količina najverovatnije biti zapravo 1 do 2 doze opojne droge.

Ako se uzme u obzir da jednu dozu kod intravenoznog korišćenja predstavlja količina od 0,25 do 0,5 gr, jasno je da manju količinu ne može predstavljati ona koja je veća od 1 grama.

Sada je situacija još lakša za dokazivanje jer je za postojanje krivičnog dela iz čl.246. KZ dovoljno dokazati da je količina pronađene droge veća od one koju podrazumeva delo iz čl.246.a KZ.

Sada je dakle zakonska pretpostavka (doduše, svakako oboriva) da je svako držanje veće količine opojne droge zapravo držanje radi prodaje.

Advokat Zoran J. Minić

lawofficeminic@gmail.com