Неовлашћена Производња и Стављање у Промет Опојних Дрога

Закон о овој теми каже:

• Ко неовлашћено производи, прерађује, продаје или нуди на продају или ко ради продаје купује, држи или преноси или ко посредује у продаји или куповини или на други начин неовлашћено ставља у промет супстанце или препарате који су проглашени за опојне дроге, казниће се затвором од три до дванаест година.

• Ко неовлашћено узгаја мак или психоактивну конопљу (марихуану) или друге биљке из којих се добија опојна дрога или које саме садрже опојну дрогу, казниће се затвором од шест месеци до пет година.

• Ако је дело из става 1. овог члана извршено од стране групе, или је учинилац овог дела организовао мрежу препродаваца или посредника,учинилац ће се казнити затвором од пет до петнаест година.

• Ако је дело из става 1. овог члана извршено од стране организоване криминалне групе,учинилац ће се казнити затвором од најмање десет година.

• Учинилац дела из ст. 1. до 4. овог члана који открије од кога набавља опојну дрогу може се ослободити од казне.

• Ко неовлашћено прави, набавља, поседује или даје на употребу опрему, материјал или супстанце за које зна да су намењене за производњу опојних дрога,казниће се затвором од шест месеци до пет година.

• Опојне дроге и средства за њихову производњу и прераду одузеће се.

Начин, односно радња извршења основног облика овог кривичног дела постављена је врло широко.

Наиме, свако ко неовлашћено производи, прерађује, продаје, нуди на продају, купује ради даље продаје, држи, преноси, посредује у куповини или продаји или на било који други начин неовлашћено ставља у промет опојне дроге, врши кривично дело Неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога.

Поред предузимања неке од наведених радњи, неопходно је да се то ради у намери трговине дрогом, у најширем смислу, односно ради стављања у промет. Такође, неопходно је да се предметна супстанца налази на листи супстанци које су проглашене за опојну дрогу.

Облици кривичног дела Неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога

Поред основног облика постоје и два лакша и три тежа облика кривичног дела Неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога али су само тежи облици, са становишта појављивања у пракси, интересантни за анализу.

Први тежи (квалификован) облик подразумева да се основни облик кривичног дела из члана 246 КЗ-а врши од стране групе или да је извршилац развио мрежу препродаваца или посредника.

Група, у смислу Кривичног закона, представља најмање три лица. Међутим, овде се не сме радити о организованој криминалној групи с обзиром да се у том случају, када се основни облик дела изврши од стране овакве групе, ради о трећем, најтежем облику.

Други тежи (квалификован) облик представља новину, уведену последњим изменама Кривичног закона, које су већ ступиле на снагу.

Овим обликом предвиђено је неколико ситуација. У првом случају ради се о продаји, нуђењу на продају или без накнаде ради даље продаје малолетним лицима, душевно болеснима, привремено душевно поремећеним или зависницима од опојних дрога.

Друга ситуација предвиђа стављање у промет опојне дроге помешане са супстанцом која може да доведе до тешког нарушавања здравља.

У трећем случају санкционише се строжије извршење основног облика дела у образовним установама или њиховој непосредној близини, установама за извршење кривичних санкција или у јавном локалу или на јавној приредби.

Следећи случај односи се на извршење дела од стране службеног лица, лекара, социјалног радника, свештеника, лица запосленог у установи образовања и васпитања, а последњи на коришћење малолетног лица за извршење овог дела.

Казне за неовлашћену производњу и стављање у промет опојних дрога

Санкционисано је и неовлашћено прављење, набављање, поседовање, давање на употребу опреме, материјала или супстанци за које се зна да су намењене за производњу опојних дрога, као и неовлашћено узгајање опијумског мака и психоактивне конопље, као блажи облици.

Такође омогућено је ослобођење од казне за учиниоце кривичног дела који открију од кога набављају опојну дрогу. Ипак, ово је само могућност коју никако не треба тумачити као обавезу суда.

Затворске казне за поседовање, производњу и набављање дроге:

• За основни облик кривичног дела запрећена је казна затвора у трајању од 3 до 12 година.
• За теже (квалификоване) облике казна затвора од 5 до 15 година, а
• За најтежи облик који подразумева извршење дела од стране организоване криминалне групе запрећено је најмање 10 година затвора, без означења законског максимума.

Када говоримо о правилима која суд мора примењивати приликом одмеравања санкција у оквиру запрећене казне, потребно је указати на две битне ствари.

Као прво, приликом одмеравања казне, за било који од горе описаних облика овог кривичног дела, суду је забрањено да изрекне казну испод законског минимума, односно забрањено је ублажавање казне испод законског минимума.

На пример, уколико суд огласи кривим за извршење основног облика кривичног дела из члана 246 КЗ-а, лице за које је утврђено да је продало 5 грама марихуане или 2 таблете екстазија и на чијој страни утврди постојање олакшавајућих околности попут неосуђиваности, младости, породичног стања, без обзира на малу количину опојне дроге и на све олакшавајуће околности, суд му мора изрећи казну од најмање 3 године затвора.

Друго правило које се примењује уведено је последњим изменама Кривичног закона које су ступиле на снагу 1. Децембра 2019. године.

Ово, тзв правило ’’трећег ударца’’ предвиђа да ће се учинилац казнити са најмање половином распона запрећене казне уколико су истовремено испуњена два услова.

Први, да је већ два пута осуђиван за кривична дела учињена са умишљајем на затвор од најмање 1 године и други, да од отпуштања са издржавања те, последње казне затвора до извршења овог кривичног дела није прошло 5 година.

Примера ради, извршилац основног облика кривичног дела Неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога за који је запрећена казна од 3 до 12 година, уколико су испуњени наведени услови, морао би да буде осуђен на најмање 7 година и 6 месеци затвора.

Доказивање поседовања опојних дрога

Кривично дело о коме овде говоримо једно је од најзаступљенијих у укупном процесуираном криминалитету.

Такође, оно спада у најтежа кривична дела нашег кривичног законодавства. Оно што међутим, прати сваки тај судски поступак јесу “тешкоће” у његовом доказивању.

Ипак, радња извршења је толико широко дефинисана, да тужиоцу и судији умногоме олакшава посао, утолико да се фактички суочавамо са озлоглашеном објективном одговорношћу.

Инкриминисане су следеће радње извршења, које се врше неовлашћено:

• призводња,
• прерада,
• продаја
• нуђење на продају,
• куповина ради продаје,
• држање ради продаје,
• преношење ради продаје,
• посредовање у куповини или продаји,
• други начин стављања у промет.

Тешко је дакле, уопште и замислити било какву делатност која има везе са опојном дрогом, осим наравно, држања у мањим количинама за сопствену употребу која није обухваћена овако широком дефиницијом радње извршења кривичног дела. Руку на срце, зато ово кривично дело није тешко ни доказати.

Докази који се презентују суду најчешће буду:

• записник о саслушању осумњиченог који има квалитет доказа у кривичном поступку,
• пронадјена и одузета већа количина опојне дроге,
• сведочење уживалаца који су од учиниоца куповали дрогу и слично.

Шта се сматра већом количином дроге?

У закону није дефинисано шта се сматра већом количином а ни пракса није још увек искристалисала јасан став. Одлука се доноси од случаја до случаја.

Узима се међутим да је то количина већа од 1 до 2 дозе потребне да се уживалац “уради”.

Питање је да ли је то исправно али људи који се срећу са овом болешћу зависности, добро знају да уживаоци опојних дрога никада не размишљају унапред, у смислу да себи обезбеде “стасх”, они увек размишљају о тој једној дози која им је у том тренутку потребна и док их она “држи” не размишљају о новој.

Сваки од “продаваца” се на тај начин пред судом и брани – да је уживалац и да је држећи “већу количину” себи направио залиху а такву одбрану наши судови, са разлогом, у највећем броју случајева не прихватају.

Све то важи код опојних дрога: хероин, кокаин, спид или друге опојне дроге амфетаминског типа која се узима интравенозно или ушмркавањем.

Код канабиса (марихуана), ситуација је битно другачија. Код ових се, “лаких” дрога више води рачуна о начину на који су биле спаковане у моменту када су код држаоца пронађене.

Више мањих пакетића дефинитивно указује на продају. Када се осушена биљна материја налази чак и у већој количини, у једној кеси (или уопште на једном месту) то оставља места за одбрану да је у питању унапред обезбеђена залиха.

Разлог лежи у чињеници да канабис не изазива такву врсту зависности коју срећемо код хероина.

Уживаоци канабиса не размишљају на исти начин као зависници од хероина и то је просто факат, па се њима може \”признати\” околност да су дрогу набавили у већој количини да би се нпр. обезбедили, или зато што је била доброг квалитета и слично.

Пример – Образложењење пресуде Врховног суда

Тако, у образложењу пресуде Врховног суда Србије Кж. 124/08, од 7. фебруара 2008. године се наводи:

Правилан је став првостепеног суда када је пресудом окривљени оглашен кривим због кривичног дела неовлашћена производња, држање и стављање у промет опојних дрога из чл. 246. ст. 1. КЗ.

Из околности да је претресом стана пронађено више врста опојних дрога, количина опојне дроге, начин паковања и размеравања у мање пакетиће, пронађена пластична кашичица са траговима опојне дроге, целофански папирићи припремљени за прављење мањих паковања, произилази да је окривљени опојну дрогу неовлашћено држао ради продаје.

По свему судећи, почев од 11.09.2009.године овај је став судске праксе прерастао и у законску норму.

Наиме, последњим новелама Кривичног законика неовлашћено држање опојне дроге постало је посебно кривично дело из чл.246.а, а његово биће дефинисано је кроз појам мање количине и држањања за сопствену употребу.

Наравно, ни овде нема јасног критеријума о мањој количини, али ће судска пракса изградити став и наравно, држаће се већ изграђеног става о већој количини, па ће мања количина највероватније бити заправо 1 до 2 дозе опојне дроге.

Ако се узме у обзир да једну дозу код интравенозног коришћења представља количина од 0,25 до 0,5 гр, јасно је да мању количину не може представљати она која је већа од 1 грама.

Сада је ситуација још лакша за доказивање јер је за постојање кривичног дела из чл.246. КЗ довољно доказати да је количина пронађене дроге већа од оне коју подразумева дело из чл.246.а КЗ.

Сада је дакле законска претпоставка (додуше, свакако оборива) да је свако држање веће количине опојне дроге заправо држање ради продаје.

Адвокат Зоран Ј. Минић

lawofficeminic@gmail.com